„Divlji” ples u stanju transa oslobađa telo energetske blokade

Kada smo u stanju transa mi izlazimo iz „ograničenosti” racionalnog uma i bliži smo našem nesvesnom umu, a zapravo energetskom polju svih mogućnosti, svih odgovora i rešenja

Kada ste poslednji put plesale onako divlje, opušteno, možda zatvorenih očiju, potpuno uronjene u ritam i muziku? Zahvaljujući slušanju određenih ritmova možemo spustiti moždane talase na nižu frekvenciju i biti bliže stanju transa koje je potpuno blagotvorno za ceo naš sistem na svim nivoima: mentalnom, emotivnom, fizičkom i duhovnom.

Kada smo u stanju transa, izlazimo iz „ograničenosti” racionalnog uma i bliži smo našem nesvesnom umu, a zapravo energetskom polju svih mogućnosti, svih odgovora i rešenja za naše najviše dobro!

Pored blagotvorne biohemije koja se tada dešava, imamo mogućnost i da se oslobodimo viška mentalnog sadržaja, da opustimo celo telo, da se povežemo sa svojim emocijama na dubljem nivou i da oslobodimo one toksične, kako bi harmonične mogle da zavibriraju, da osetimo da smo deo celine itd.

Danas pričamo o davnim vremenima i začecima uticaja zvuka i ritmova na naše telo kroz pokret i ples. Legenda kaže da su polja u okolini oblasti Taranto u Italiji bila poznata po velikoj količini tarantula (otrovni pauk), koje su često ujedale žene koje su radile u poljima. Smatralo se da kada tarantula ujede osobu, potrebno je da ona počne divlje da igra, tresući celo telo dok potpuno ne „izigra” (izbaci) otrov iz tela.

Glavni instrument u ovoj isceljujućoj ceremoniji je tamburello tarantata, nešto nalik našim dairama

Drevni isceljujući ritual

Tako je Pizzica Tarantata, muzika, a zapravo ples u stanju transa, postala drevni isceljujući ritual protiv ujeda tarantule. Vrtoglavi ritmički zvuk tamburina (vrsta ritmičkih instrumenata nalik dairama, bubnjevi sa zvončićima…) u kombinaciji sa frenetičnim plesom „lečio je od otrova tarantula”.

Ples se sastojao iz tri dela: prvo su žene pljeskale dlanovima i udarale stopalima u pod u ritmu tamburina, zatim su počinjale intenzivno da igraju, izvodeći veoma snažne pokrete, skokove i „čudne” figure, a zatim su padale na pod i uvijale se i izvijale do potpunog kolabiranja.

U isceljujućem plesu ono što pomaže jesu ritmovi bubnjeva, tamburina koji i vode telo do stanja transa. Nije prošlo mnogo vremena, a ova priča je zaživela u specifičnoj isceljujućoj praksi pokretom – reč je o „spiritualnom egzorcizmu” u crkvi Sv. Pavla u Italiji: žene koje su lečene od histerije, depresije ili „ludila zbog ljubavi”, vođene su kroz ovaj ples u crkvi dok ne bi pale u nesvest, a drugi smatrali da im je sam svetac oprostio.

Pizzica Tarantata, kao isceljujući ples u stanju transa, žene su praktikovale još u stara vremena, a prvi zapis imamo u Euripidovim Bahantkinjama, starogrčkoj tragediji napisanoj 405. godine pre nove ere. Ova priča nas uči da ukoliko potiskujemo svoju senzualnost i prirodu, ne možemo postati duhovni, već se potisnuta osećanja okreću u destruktivne sile, umesto da nas osnažuju u kreativnosti.

A ko potiskuje? Pa naravno „mali Ego” i naš racionalni um koji želi apsolutno sve da ukalupi i u svemu nađe logičko objašnjenje. I zato se tokom „divljeg” plesa u stanju transa, zahvaljujući ritmovima i zvuku, telo oslobađa svake vrste energetske blokade (a zapravo metaforičkih otrova) i potpuno prepušta iskazivanju svoje rezonantne vibracije i senzualne prirodne energije. Na taj način zapravo telo isceljuje samo sebe i podešava se na zdravu vibraciju!

Smatralo se da kada tarantula ujede osobu, potrebno je da ona počne divlje da igra, tresući celo telo, dok potpuno ne „izigra” (izbaci) otrov iz tela

Danas Pizzica Tarantata ponovo postaje popularna. Isceljujuće dejstvo dešava se tokom plesa u stanju transa, kada žene dolaze u dodir sa svojom senzualnošću i oslobađaju sve blokove u vezi sa seksualnom energijom, kao i bilo koje, „zaglavljene” u srcu i grlu, koje se manifestuju kao nemogućnost da vole ili komuniciraju.

Nalik dairama

Glavni instrument u ovoj isceljujućoj ceremoniji je tamburello tarantata, nešto nalik našim dairama. Bubanj/daire drže se u jednoj ruci, dok prstima druge ruke udaramo po njima prozvodeći ritam sinkopa. Istovremeno, metalni zvončići u ramu bubnja zveče, proizvodeći zvuk koji pomaže uvođenje u stanje transa.

I tako, opet stižemo do zajedničke tačke davnog isceljenja zvukom i današnje zvučne terapije – osnova je da ritam i zvuk dovode do ASC (alter state of consciousness) – izmenjenog stanja svesti od alfa ka theta moždanim talasima.

U tom stanju svesti ne samo da imamo dublje uvide i spoznaje kako da transformišemo naše zdravlje, blagostanje, život uopšte, već i osećaj da smo povezani s nečim mnogo većim od nas samih.

Ukoliko potiskujemo svoju senzualnost i prirodu, ne možemo postati duhovni, već se potisnuta osećanja okreću u destruktivne sile, umesto da nas osnažuju u kreativnosti

Grlim vas glasom,
Ana, alhemičarka