Al Ula, Saudijska Arabija – spoj istorije i netaknute prirode

Želja nam je da vam predstavimo Al Ulu, prvo mesto u Saudijskoj Arabiji koje se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. Reč je o pretežno pustinjskom predelu koji se prostire na oko 750 km od Džede, 300 km severno od Medine, ka jordanskoj granici. Inače je na saudijskoj listi mega projekata, a u ovom mestu već se odvija turizam svetskog nivoa. Osim izuzetnih i vrlo neobičnih pejzaža, bogate istorije koja datira i do 200 000 godina unazad, Al Ula se danas razvija u svetsku destinaciju sa inovativnom ponudom Habitas hotela, o čemu možete pročitati više u našem tekstu.

Zašto Al Ula postaje primamljiva turistička destinacija?

Sigurno veliku pažnju, osim prirode i novog koncepta tzv. well being hotela, privlači i Hegra (Al Hidžr) – stari grad u kome su živeli Nabatejci, ista civilizacija koja je živela i u Petri, za koju sigurno znamo da je jedno od svetskih čuda i da je godišnje poseti do milion turista.

Da li su Nabatejci iz Hegre i Petre bili ekonomski i politički direktno povezani ostaje da se utvrdi.

Šta je sa Hegrom, zašto nije još postala popularna kao Petra?

Saudijska Arabija je dugo bila zatvorena, a Hegra (Al-Hijr) je u Kuranu opisana kao mesto gde je bog kažnjavao ljude za idolopoklonstvo, zbog čega je smatrana i ukletim mestom – to je razlog zbog kojeg su ga Arabljani izbegavali. (Inače, u slobodnom prevodu, Hegra znači stena).

Danas se do ovog lokaliteta, koji je mnogo posećeniji nego ranije, može stići autobusima, kamilama, kočijama.

Da li je teško doći do Al Ule?

Odgovor je: i da i ne. Obzirom da se do Džede, Rijada, Damama stiže relativno lako i brzo, nije neizvodljivo, ali sigurno zahteva dodatne izdatke.

U Al Ulu se može doći avionom iz Džede i Rijada, a ima i letova iz Dubaija (dva puta nedeljno). Aerodrom u Al Uli je udaljen samo 25 km od grada.

Naravno, ne treba zaboraviti vizu koja je neophodna za ulazak u zemlju.

Šta sve posetiocima nudi Al Ula?

Al Ula predstavlja spoj istorije i netaknute prirode, od pustinjskih pejzaža, oaza sa urminim palmama, smeštaja za dušu, do ostataka prethodnih civilizacija.

Stari grad Al Ula je skup nabijenih kućica napravljenih od od blata i peska, isprepletan lavirintom ulica, opasan zidinama, koji nas vraća u neko davno vreme.

U neposrednoj blizini starog grada danas ima galerija, restorana…

U području Al Ule je i Hegra gde su nekada živeli Nabatejci, o čemu svedoči veliki broj spomenika – neobičnih grobnica, međutim još mnogo toga tek čeka da bude otkriveno.

Atraktivne su i razne neobične formacije stena u okolini, npr. Elephant Rock koja podseća na slona, sa delovima koji su nalik surli i velikim ušima. U Saudijskoj Arabiji ima više takvih sličnih formacija, ali je ova najpoznatija.

U prirodi se može vežbati, ići na hajking, vožnju biciklima, obilazak ostataka prethodnih civilizacija (autobusima, džipovima, kamilama, kočijama).

@ Privatna arhiva

Ova tek otkrivena nesvakidašnja destinacija privlači velika imena, u jednoj od galerija mogli su se videti radovi Endija Vorhola, a i koncerte su držale poznate zvezde, u bioskopima se prikazuju najnovija svetska filmska dostignuća. U hotelima postoje mogućnosti za brojne vrste velnesa, sporta, a jedna od atrakcija je i skakanje na gigantskim trampolinama pod zvezdanim arabijskim nebom, u okruženju pustinjskih stena neobičnih formacija osvetljenih noću jakim reflektorima. Nestvarno iskustvo, a ko voli može i iz vazduha, iz balona, da posmatra beskrajna pustinjska prostranstva.

Šoping? Urme su izuzetne! Možete kupiti arapski gunj – farwa – koji je pogodan i za evropsku zimu i sedenje zimi ispred kafea. 

Gunj u pustinji? Da! Noći su jako hladne naročito u zimskom periodu. 

A u martu svake godine organizuje se trka kamila – Camila Cup.

Šta je to još čini savršenom destinacijom?

Da li ste čuli za lanac Habitas hotela – luksuza za dušu?

Reč je o lancu koji je osnovao i osmislio britanski preduzetnik Oliver Ripli 2014. godine, želeći da pomeri granice u turizmu, kreira nešto jedinstveno i novo u ovoj oblasti. Prepoznao je da je potrebna promena, i da to mora da bude nešto specifično. Habitas je postao brend i fokusira se na promovisanje velnesa, kao i održivog razvoja (odnosno načina kako raspoloživim resursima zadovoljiti ljudske potrebe, a pri tome ne ugroziti prirodne sisteme i životnu sredinu). 

U sklopu ovog brenda otvaraju se hoteli, takozvani retreats – mesta gde se možete izolovati od savremene vreve, pobeći na trenutak od svakodnevnog života. Slični koncepti ovog brenda postoje u Maroku, Meksiku, Americi i Al Uli o kojoj pišemo.

To što je Al Ula izabrana za jednu od lokacija brenda Habitas govori više o ovom mestu.

Šta sve nudi ovakav koncept?

MNOGO, jer se Habitas retreats označavaju, ne bez razloga, kao luksuz za dušu. To je mesto gde se ostvaruju dublje ljudske veze, gde se mogu doživeti različita velnes iskustva, muzika, avantura. Definitivno je hrana za dušu i to na najinspirativnijim lokacijama i u jedinstvenoj  prirodi kojoj je ceo koncept prilagođen.

U kompleksu se koristi solarna energija, reciklira se sav otpad, plastika se ne koristi… Podiže se/gradi na način koji omogućava lako uklanjanje, posle čega ostaje prirodni pejzaž kakav je zatečen. 

Smeštaj je predviđen u luksuznim šatorima. Fitnes i joga se mogu organizovati u zatvorenom i na otvorenom, kao i tretmani, u uređenom prostoru u udubljenjima stena.

Raspoređeni na velikom prirodnom prostoru nalaze se autentični restorani, barovi u zatvorenom i otvorenom, služi se sveža lokalna hrana sa tipičnim začinima, kao i jela bilo koje svetske kuhinje.

TU NIJE KRAJ! 

U Al Uli se nalazi i nesvakidašnja koncertna dvorana MARAYA koja je stecište mnogih zvezda iz sveta muzike. To je najveća građevina na svetu koja je kompletno sastavljena od 10 000 panela – ogledala površine od skoro 100 000 kvadratnih metara. Još jedan neverovatan podatak je da je izgrađena za svega dva meseca. Sam naziv Maraya na arapskom znači odraz.

Deluje kao fikcija u prostoru, jer se u njoj sa svih strana ogleda okolni pejzaž – pustinja i stene, pa se upitate da li je tu ili ne…

Dvorana ima 500 mesta i pet dodatnih loža. 

U sklopu ovog fascinantnog objekta je krovna terasa, konferencijska sala, izložbeni prostor, kao i restoran.

Iznenađenjima nikad kraja

A da doživljaj bude još nestvarniji, iza pozornice se nalazi prozor površine 800 kvadratnih metara koji se otvara, i tada posetioci dodatno uživaju u prekrasnoj prirodi i okolnim formacijama stena – kakav spoj hiper modernih trendova (arhitekture i umetnosti) savršeno uklopljenih u prirodu. Fascinira povezivanje prirodnog okruženja i darova prirode, kao što su nenadmašni glasovi Andree Bočelija, Enrikea Iglesijasa, a i drugih gostiju iz sveta muzike. 

Otkrivamo i Hegru – kulturno nasleđe Al Ule

U Hegri su živeli Nabatejci, neverovatna civilizacija, u periodu između 400. godine p.n.e., pa sve do 100-200. godine n.e., kada su ih postepeno istisnuli stari Rimljani.

Teško nam je da zamislimo da je ovaj pustinjski predeo bio stanište još pre 200 000 godina, o čemu svedoči kameno oruđe iz paleolita, kao i grobnice iz bronzanog doba, od pre 2000 do 3000 godina. Bio je to i centar kraljevina Dadan i Lihjan koje su igrale bitnu ulogu i kontrolisale put karavana od 600. do 300. godine p.n.e.

O rimskom dobu svedoče zidine kojima je opasan stari grad Al Ula, kao i kule i kapije kroz koje se ulazilo u stari grad.

Smatra se da je Hegra bila južno sedište Nabatejskog kraljevstva.

Zašto smatramo da su Nabatejci tako posebni?

Oni su od nomada postali stručnjaci za trgovinu, građevinarstvo, poljoprivredu i uspeli da pustinju pretvore u oazu – grad u kome je živelo nekoliko hiljada ljudi.

Živeli su u kućama, kretali se po trgovima, pijacama, radionicama, među hramovima… 

Nabatejski inženjeri su urezivali kanale u stenama i pravili rezervoare, tako da su kiša i voda koja se slivala sa planina mogle da se sakupljaju i čuvaju za kasniju upotrebu.

Imali su stotine cisterni nekoliko metara ispod zemlje u koje je voda sakupljana i bila dostupna tokom cele godine. Tako su jedino mogli da opstanu u veoma suvoj oblasti.

Bio je to jedan od najvažnijih gradova u Nabatejskoj kraljevini, ležao je na raskrsnici antičkih puteva trgovine, kojima su se prenosile retke i skupe stvari/proizvodi iz Mesopotamije (današnjih delova Iraka, Turske i Sirije), Egipta, uopšte Mediterana i dalje. Trgovci su se tu odmarali i opremali zalihama hrane i vode.

Jedan od zanimljivih proizvoda koji je u lancu trgovine prolazio kroz Hegru bila je veoma cenjena aromatična smola (tamjan). Korišćena je prilikom rituala, za tretiranje kože, u sapunima ili parfemima. Inače, izdvajali su je iz drveta bosvelije (Boswellia) koje raste samo na jugu Arabijskog poluostrva i delovima Afrike. Nosili su je na sever i dobro zarađivali.

Danas tog grada skoro da nema, ali tragovi leže ispod peska, vide se svojevrsni spomenici – grobnice koje svedoče da je to nekada bio bitan, veliki, vrlo živ grad.

Grobnice predstavljaju misteriozne strukture ugravirane u okolne stene. Gravura ima raznih, od orlova, zmija, raznih oblika cveća, mitoloških bića, njihovih božanstava, urmi. Gravure su radili ručno, jednostavnim oruđem, i smatra se da je na jednoj grobnici čitav tim radio možda čak i godinu dana. Sigurno su želeli da osim dekorisanja ostave i neku poruku.

Zanimljivo je da grobnice imaju elemente spomenika iz perioda stare Grčke, Rima, Afrike i Azije, što potvrđuje odakle su sve ljudi, na svojim putovanjima, dolazili u ovaj grad, kao i gde su, moguće je, Nabatejci odlazili.

Danas ima oko 100 otkrivenih grobnica, a jedna od najvećih je grobnica Lihyan, Son of Kuza koja je sigurno pripadala nekoj važnoj osobi.

Mnoge su bile sakrivene peščanim dinama, a kada su otkrivene, utvrđeno je da su ljude sahranjivali slično Egipćanima, umotavajući ih u tkanine i kožni pokrov  koristeći razna ulja i smole, a pored su ostavljali vredne predmete od keramike, zlata, lampe, bronzana zvona. Pronađene su čak i ogrlice pravljene od urmi. Sve su to bile ponude za zagrobni život.

Imali su jezik i pismo

Nabatejci nisu ostavili knjige, dokumenta, ali su imali pismo i smatra se da se iz njega razvilo savremeno arapsko pismo. Vide se natpisi koji govore o datumima, imenima, vladarima.

Jabal Ithlib

Jabal Ithlib je neobična formacija u stenama u pustinji, sa hodnicima koji krivudaju, a koji su služili za okupljanje elite i razne rituale. U stenama su uklesane i klupe na kojima se verovatno sedelo i služilo raznovrsnom hranom i pićima. Na stenama se mogu primetiti gravure brojnih nabatejskih božanstava. Primećuje se i uticaj drugih religija, što dalje potvrđuje da je ovim putem prošao veliki broj putnika i trgovaca iz raznih pravaca.

Šta se desilo sa Hegrom?

Hegra je 106. godine postala starorimska vojna ispostava, na šta nam ukazuju i razni natpisi na latinskom, novčići, oružje, a Rimljani su je napustili nakon 300 godina.

ZAŠTO?

Mornari iz tog vremena su našli način kako da sigurno plove Crvenim morem, tako da je suvozemni put transporta zamro i zamenili su ga morski putevi.

Kada pogledamo sve ove informacije, ne čudimo se da je 2022. godine ovu destinaciju posetilo 200 000 turista, dok se u ovoj godini očekuje 400 000 posetilaca.

Nadamo se da smo uspeli bar malo da vam približimo jedno zaboravljeno mesto koje se budi.