Na početku beše Jordan

Arapska država bez nafte i gasa, usred pustinje, na prvi pogled deluje kao da je neodrživa. A onda krenete ispočetka i vidite da je civilizacija koju mi poznajemo tu nastala (hrišćanstvo), da su neki najznačajniji događaji za istoriju čovečanstva vezani baš za ove pustinjske predele, da je jedan od najboljih filmova svih vremena Lorens od Arabije (1962) Dejvida Lina tamo snimljen, kao i mnogi savremeni blokbasteri i da je zahvaljujući politici Jordana mnogo ljudi baš tu pronašlo utočište.

Da je Lorens od Arabije znao kako će izgledati geografska karta nakon borbe koju je vodio, verovatno bi sve izgledalo drugačije. A da nije bilo Hašemit dinastije i kralja Huseina, verovatno bi mnogo toga bilo drugačije. Zahvaljujući kraljevskom poreklu i zapadnom školovanju, kralj Husein je shvatio da mora da se sporazume sa Izraelom sa kojim deli zapadnu granicu, ali i sa preko četiri miliona Palestinaca izbeglih iz Izraela. Njegov sin Abdulah II nastavio je očevu vladavinu, završio vojnu akademiju u Velikoj Britaniji i nastavio da balansira između Arapa i Izraelaca, ali i uspeo da se nekako izbori sa novim talasom izbeglica iz Sirije.

Verovatno zbog svega toga, Jordan nije zatvoren prema strancima, a idealna je turistička destinacija, zahvaljujući položaju. Svejedno je kako ćete ga obilaziti, sa severa na jug ili obrnuto, glavne tačke su uvek Aman, Mrtvo more, Petra, Vadi Rum i Akaba. I mi smo upravo to iskoristili.

Sleteli smo u Aman i proveli ovde nekoliko dana. Iako u njemu živi više od trećine od 11 miliona stanovnika Jordana i sav je užurban, krije u sebi Citadelu iz 18. veka pre nove ere i amfiteatar iz Rimskog carstva, značajne artefakte različitih civilizacija koje su tu postojale, kao i arapsku kulturu predstavljenu u nekoliko muzeja, od kojih je svakako Jordanski muzej najinteresantniji.

Ipak, za nas je čas kuvanja bio poseban utisak, ne samo zbog svega što smo naučili, već i zato što smo upoznali domaćine i goste u staroj i raskošnoj kući istorijske četvrti Amana. Možda da izdvojim novi začin za nas, odnosno zatar, mešavinu origana, timijana, sumaka i susama, koja se jede tako što se parče hleba nauljeno maslinovim uljem njime pospe. Za one koji žele spisak recepata koje smo učili, nalaze se ovde: https://beitsitti.com/all-recipes/

Boravak na Mrtvom moru

Put na jug nastavili smo ka Mrtvom moru, uz usputno zaustavljanje u Madabi, koja je svetski poznata po mozaicima koji se nalaze u grčkoj crkvi Sv. Đorđa i crkvi Bogorodice iz 6.veka, ali i školi mozaika koju pohađa hiljade turista.

Boravak na Mrtvom moru uvek je interesantan zbog plutanja u vodi, deset puta slanijoj od bilo kog mora, i neverovatnim prizorima globalnog zagrevanja, koje se ne ogleda samo u nestajanju mora, već i u presušenim koritima i predelima koji predstavljaju naslage soli.

Poseban geografski artefakt su rupe koje nastaju propadanjem zemlje, nakon što podzemnu so ispere kišnica. Iako su prava ekološka katastrofa, ujedno su i turistička atrakcija, međutim šetanje zahteva iskustvo i znanje, jer rupe nisu bezopasne i mogu spontano da se otvore.

Petra

Konačno, najveća atrakcija Jordana i tog dela sveta je Petra, jedno od sedam svetskih čuda. Samo ona zavređuje da svako poželi da dođe u Jordan i provede tu bar dva dana, uz spremnost da mnogo pešači, da bi se donekle sagledalo i shvatilo kakva je to bila civilizacija. Naravno, i oni koji nisu posetili Petru znaju za monumentalnu građevinu koja se zove Riznica ili Grob kraljeva, ako ne sa slika, onda makar iz filma o Indijani Džonsu.

Za većinu turista Rizinica je najvažnija, iako ponekad propuštaju da pređu desetine kilometara i vide trgove, manastir, crkvu, grobove i prostor u kome su živeli Nabatejci, čiji su naslednici beduini koji danas čuvaju Petru.

Priča o filmovima koji su snimljeni u Jordanu je pravi mamac za mnoge, jer pored Lorensa od Arabije i Indijana Džonsa, ovde su snimljeni i Ratovi zvezda, Marsovac, Dina i mnogi drugi. Pored Petre, izuzetno je upečatljiv Vadi Rum, po mnogima najautentičnija pustinja na svetu u kojoj hiljade zaljubljenika kampuje u beduinskim kampovima i uživa u pustinji.

Kraj puta u Akabi

Konačno se naš put završio na samom jugu, u Akabi, gradiću u istoimenom zalivu Crvenog mora. Osim strateške važnosti, grad je poznat po turizmu, ali i istoriji. Čuvena je istorijska bitka za Akabu kojom i počinje aktivnost Lorensa od Arabije i arapskog potiskivanja Turaka pre Prvog svetskog rata.

Na zapadnoj granici Akaba se oslanja na Elijat, jedinu izraelsku luku u Crvenom moru i opet krhki suživot sa Jevrejima.

Nijedan od ova dva primorska gradića, iako na Crvenom moru, ne mogu se uporediti sa najvažnijim turističkim destinacijama, Hurgadom i Šarm el Šeikom, zbog ograničenog prostora i minimalnog priobalja. Međutim, verovatno zbog egzotičnosti i blizine internacionalnog aerodroma, imaju sve više turista.

Naš put nazad u Aman išao je kroz pustinju i retke pustinjske gradiće, ali i kroz nikad viđenu maglu, kao da je neko želeo da sve bude umotano u belilo i pustinju.

Nismo sigurni da li je zima najbolji period za posetu Jordanu, ali svakako, kad god ga posetite, imaćete priliku da se izgubite i ponovo pronađete u vremenu, istoriji, ukusima, muzici i među ljudima.

Fotografije u tekstu © Privatna arhiva, prof. dr Nenad Dikić