Znala sam da će mi život biti prolećni povetarac

Čakre su mi otvorene, blokade skinute, čvrsto stojim, povezana sam sa univerzumom, stvoriteljem, horoskop je jasan i zvezde su spremne. Ne moram na kurs povezivanja sa sobom

Završila sam Osnovnu školu „France Prešern”. Grad Beograd, Opština Rakovica, naselje Miljakovac. Osnovno muzičko obrazovanje takođe sam završila na Miljakovcu, u Muzičkoj školi „Davorin Jenko”. G. Jenko je komponovao Hej, Sloveni, himnu Sokolskog pokreta.

Za osnovno obrazovanje guglovati Sokolski pokret u bivškoj SFRJ. Davorin Jenko je pisao sonete svojoj Juliji, a mene je on vodio na izložbu o Sokolskom pokretu.

Dokaz univerzuma da je sve povezano, dogovoreno pre našeg rođenja. Čakre su mi otvorene, blokade skinute, čvrsto stojim, povezana sam sa univerzumom, stvoriteljem, horoskop je jasan i zvezde su spremne. Ne moram na kurs povezivanja sa sobom. Fu, sve je sad lakše.

Bila sam u fazonu – ako sad još i to treba, ne znam da li ću izdržati. S obzirom da je moja učiteljica Verica Kozarski smatrala da je muzičko obrazovanje minimum što jedna devojčica sa Miljakovca mora da ima, znala sam da će mi život biti prolećni povetarac.

Moja profesorka klavira Olga Dinić bila je ozbiljna pijanistkinja, a profesorka solfeđa Natalija imala je 125 skokova padobranom. Pisao Bazar.

Nego, kako vi stojite s kombinacijama? Čula sam da kod nas svi igraju na siguricu.

Iz keca u dvojku, pa iz dvojke u keca. Uopšte ne znam šta to znači, ali zvuči mi baš ozbiljno.

Ja znam šta je to sigurica. To je kad u čeličani u Indiji, u kojoj je milion stepeni jer se kao što sama reč kaže topi ruda u visokim pećima koje se nikada ne gase, dok je spoljašnja temperatura leti prijatnih + beskonačno, žena kleči na patosu i za 1 USD/na dan ćekićem odvaja delove rude.

To je dupla sigurica. Em su vam žene zaposlene, em imate proizvod koji je cenovno atraktivan na međunarodnom tržištu.

Moja učiteljica Verica Kozarski smatrala je da je muzičko obrazovanje minimum što jedna devojčica sa Miljakovca mora da ima

Slušam decenijama kako mi imamo jeftinu a visokoobrazovanu radnu snagu. Kome treba radna snaga srpska?

Mi našu rado šaljemo u izvoz, a zadržavamo one koji čak ni u inostranstvo ne primaju, i onda ih šaljemo inostranim investitorima da vade oči jedni drugima. Takvi smo. Nije menadžer fabrike gde se nose pelene marsovac. Menadžer je žena, Srpkinja.

U zemji gde industrijska struja poskupi 22 odsto i niko ne primeti, i gde minimalna cena rada poskupi 10,9 odsto i niko ne primeti, neko želi da radi?

Koji će nam rad? Ugurajmo decu u javni sektor i bog da nas vidi. Tražimo jedni drugima zamerke, koljimo se i kunimo jedni druge… a karavani prolaze.

Strašno je vruće. Pijem kiselu vodu sa rozeom, a ne smem…

Danas i slušam i pevam iz sveg glasa Usniju – Samo pesma zna.