Zašto imamo potrebu da lažemo?

„Uvek kaži istinu, a onda beži”, podseća poslovica.

Laž označava postupak kojim druga osoba namerno obmanjuje drugu, a može i sebe. Najčešći oblik laganja je samozavaravanje, koje omogućava osobi da puši dve paklice cigareta dnevno, sve vreme tvrdeći da nije zavisnik.

Ko laže?

Svi lažu! Veruje se da se većina laži dešava prilikom prvog susreta, kad svako želi da se predstavi u najboljem svetlu.

Najveći deo laži koje izgovaramo su laži iz nužde, takozvane nedužne laži. Govorimo ih da bismo mogli da živimo zajedno bez nasilja i agresije, jer često više volimo da čujemo blago iskrivljenu istinu, nego krute, neumoljive činjenice.

Ako imate tanka usta, ili male grudi, ne želite da čujete istinu o njima – draže vam je da vam kažu da je to sasvim u redu, da to niko ne primećuje ili da baš tako lepo izgedate.

Da ste govorili apsolutnu istinu svakoj osobi sa kojom ste se sreli prošle nedelje, gde biste sada bili?

● Kada biste uvek govorili ono što vam je tog trenutka na pameti, kako bi drugi reagovali? Jedno je sigurno: ne biste imali prijatelja i verovatno biste bili nezaposleni.

● Zamislite ovakav razgovor:

„Zdravo, Mila! Danas baš grozno izgledaš. Što ne nosiš brus, da ti malo podigne te viseće grudi?”

„Zdravo, Marko! Trebalo bi da odeš kod dermatologa, te tvoje bubuljice su odvratne.”

Ovi primeri su ISTINE.

LAŽI bi glasile:

„Zdravo, Mila! Super izgledaš.”

„Zdravo, Marko! Svaki dan si sve zgodniji.”

Dva razloga za laganje

Lažemo iz dva razloga – iz koristi ili da bismo izbegli patnju.

Srećom, većina ljudi oseća krivicu, kajanje, nelagodnost kad je primorana da slaže, a najveći broj njih to čak i ne ume. Druga osoba tada lako može da zaključi da li joj je rečena istina – ili laž. Uz malo vežbe, lako je prepoznati znake u ponašanju i naučiti kako da ih dešifrujete.

Pisac Stiven King kaže: „Samo neprijatelji govore istinu. Prijatelji i voljene osobe beskrajno mnogo lažu, jer im savest ne dozvoljava drugačije.”

Vrste laži

Postoje četiri osnovne vrste laži.

Nedužna laž (laž iz nužde)

Ona je deo našeg društvenog tkanja i sprečava nas da jedni druge emocionalno povređujemo ili vređamo hladnom, neumoljivom, gorkom istinom.

Blagotvorna laž

To je ona laž kojom se služi osoba koja želi da pomogne drugima. Na primer, čovek koji izvuče dete iz zapaljenog automobila i pritom ga slaže rekavši da su tata i mama dobro i da ne brine, barem će privremeno poštedeti dete još veće traume.

Obmanjivanje

Ova laž je opasna, zato što je lažov izgovara s namerom da povredi ili ošteti žrtvu, a sve zarad lične koristi. Postoje dva načina laganja u svrhu obmane – prećutkivanje i falsifikovanje istine.

Prećutkivanjem (skrivanjem) istine lažov zapravo ne kaže laž, već izbegava da saopšti informaciju.

Kod falsifikovanja, lažna informacija se predstavlja kao istinita. Ova vrsta laži je promišljen čin i nikada nije slučajna.

Zlonamerna laž

Zlonamerne laži, ili prenošenje glasina, često se upotrebljavaju kao oružje protiv konkurencije. Ovakvi lažovi kreću na svoju žrtvu s namerom da unište njen karakter i reputaciju, obično s razornim i trajnim rezultatima. Zlonamerne laži funkcionišu na osnovu sledeće pretpostavke: ma koliko nečuvena ili neverovatna bila laž, ako bacite dovoljno blata, deo će se ipak zalepiti.

Vrste lažova

● Rođeni lažov je osoba koja ima savest, ali je samopouzdana u pogledu svoje sposobnosti obmanjivanja i čini to još od detinjstva. Ove osobe često počinju tako što lažu roditelje da bi izbegli kaznu koja bi usledila ako bi rekli istinu. Mnogi rođeni lažovi unovče ovu svoju sposobnost kad odrastu, tako što postanu advokati, trgovci, pregovarači, glumci, političari i špijuni… Naravno, ne svi. 😊

Shutterstock.com

● Loš lažov je osoba koju su roditelji još kao dete ubedili da nema šanse da uspe da slaže (porašće mu veliki nos, kao Pinokiju), jer će oni ili neko drugi uvek to uočiti. Oni kroz život idu uvek govoreći svima istinu o svemu, ponavljajući neprestano da su „vaspitani da ne lažu”, izazivajući gnev i praveći probleme svima koje poznaju.

● Romantični lažov je jedan od najopasnijih lažova na koga žena može da naleti. Kada je on na delu, većina žena najčešće pojma nema šta se događa.

Neki romantični lažovi specijalizuju se za prećutkivanje činjenice da su oženjeni, dok se drugi ekspertski pretvaraju da su lekari, advokati ili uspešni poslovni ljudi, da bi zadobili poštovanje i povećali svoj seksepil.

Ovim lažovima granice postavlja samo njihova vlastita mašta. Rezultat toga je da ženi mogu da nanesu ogromnu emocionalnu, psihološku, a neretko i finansijsku štetu.

Najčešće je cilj romantičnog lažova da od žene, koja ništa ne sumnja, dobije novac, smeštaj, seks i druge koristi. Zauzvrat, pretvara se da joj pruža uzbuđenje i ljubav.

Čekaonice pred ordinacijama psihoterapeuta pune su inteligentnih i sposobnih žena koje su pale kao žrtve romantičnog lažova. Emocionalna šteta i gubitak samopouzdanja koji su posledica ovakvih susreta obično nemerljivo nadmašuju materijalne gubitke i mogu da ostave ženi takve emocionalne ožiljke da nikad više ne poveruje muškarcu.

Shutterstock.com

Ko najviše laže?

Većina žena veruje da muškarci mnogo više lažu od njih. Međutim, naučne studije pokazuju da muškarci i žene izgovaraju otprilike isti broj laži. Žene ne lažu ništa manje od muškaraca, ali zato lažu drugčije.

Ono što se razlikuje, jeste sadržaj laži. Žene su sklone da slažu da bi se drugi osetili bolje, dok muškarci lažu da bi se prikazali u dobrom svetlu.

Žene lažu da bi očuvale svoju vezu. Najteže im je da lažu u vezi sa svojim osećanjima. Muškarac laže da bi se on osetio dobro.

Pitanje koje postavljaju muškarci, a koje najčešće navodi žene da slažu je: „Kakav sam bio?”

Mladi češće lažu. Što je osoba mlađa, to je veća verovatnoća da će pokušati da vas obmane. Nekada su i „primorani” da slažu, jer ih osobe preko puta „teraju” da lažu svojom agresivnom ili emocionalnom reakcijom i tako im otežavaju da im kažu istinu, jer vide da onda postanu ljuti, povređeni ili osvetoljubivi.

Ako od dece zahtevate da vam govore istinu, a onda ih kažnjavate kada vam se ta istina ne svidi, učite ih da lažu da bi se zašttili.

Mel Penkost: „Istina će vas osloboditi, pošto vas prvo razbesni.”

Fraze koje se koriste da bi ubedile osobu u istinitost reči

Veruj mi.

Nemam razloga da lažem.

Iskreno govoreći…

Govorim ti istinu.

Zašto bih lagao?

Zar bih ja učinio tako nešto?

Tako mi Boga.

Majčinog mi groba.

Bog mi je svedok.

Moramo imati na umu da nijedna od ovih fraza sama po sebi nije garancija neiskrenosti, i zato bi je trebalo tumačiti u kontekstu.

Važno je i tumačiti govor tela: trljanje očiju, dodirivanje nosa, razvlačenje kragne, skretanje pogleda, dodirivanje usana, češkanje po vratu…

Uvek tumačite grupe signala, nikad nemojte tumačiti pojedinačni gest, izdvojen od drugih gestova ili načina komunikacije.

Žene, muškarci i laganje

Žene odlično pamte šta su i koga slagale, dok muškarci obično svoje laži zaboravljaju.

Većina muškaraca zna koliko je teško da kažu i najmanju laž ženi u lice i da pritom ne budu uhvaćeni. Zato, neka ne gube vreme pokušavajući da slažu ženu gledajući je u oči; pozovite je telefonom ili joj pošaljite imejl.

Ne samo da žene poseduju izuzetnu sposobnost da prozru laž, već imaju sposobnost da ih se sete i upotrebe ih kao municiju u budućim svađama.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com