Vršnjačko nasilje – kako ga prepoznati i pomoći detetu

Vršnjačko nasilje možemo sresti u vrtiću, osnovnoj i srednjoj školi. Vršnjačko nasilje podrazumeva zlostavljanje, zloupotrebu, nasilje i uznemiravanje deteta od strane drugog vršnjaka.

Ima više oblika vršnjačkog nasilja. Ono uključuje agresiju ili ponašanje koje ima za cilj da drugome nanese štetu. Uvek je žrtva slabija od nasilnika, što i predstavlja glavnu karakteristiku nasilja.

Nameću se pitanja:

• Šta je okidač ovim sve češćim pojavama?

• Da li je agresija deo ličnosti od rođenja?

Ako pitamo Frojda – jeste. Humanisti pak veruju da je bitan uticaj sredine.

Šta je vršnjačko nasilje?

Vršnjačko nasilje u školi ili vrtiću predstavlja oblik upornog i agresivnog ponašanja jednog deteta ili više njih, koje se ponavlja tokom nekog vremenskog perioda i usmereno je na drugo dete s namerom da ga zaplaši, da mu nanese fizičku ili psihičku bol, da mu povredi osećanja i ugrozi njegov osećaj samopouzdanja i ugled u grupi, tako što će ga etiketirati, ismejavati, imitirati i odbaciti.

Uklapanje sa vršnjacima predstavlja žilu kucavicu! To je potreba svih mladih da pokušaju da budu dovoljno dobri i da pripadaju negde. Vršnjačko nasilje često se javlja u formi odbacivanja. Zato se često dešava da deca pokušavaju da se uklope, birajući određene stvari, garderobu, cipele, tašne, patike…

A roditelji su tu da to izbalansiraju, jer ne mogu svi priuštiti sebi da nose skupu ili po nečemu posebnu obuću ili garderobu.

Vršnjačko nasilje je veoma kompleksan problem jer on postaje legitiman način za rešavanje problema.

Shutterstock.com

Oblici vršnjačkog nasilja

Vršnjačko nasilje može biti: fizičko, psihičko, socijalno, seksualno i digitalno. Javlja se u obliku guranja, štipanja grebanja, čupanja, ujedanja, saplitanja, šutiranja, prljanja, pljuvanja, omalovažavanja, ogovaranja, vređanja, ruganja, psovanja, kao i u vidu davanja pogrdnih imena, etiketiranja, imitacije, odbacivanja, isključivanja iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, lascivnih komentara i uznemirujućih poruka na telefonu ili na društvenim mrežama.

A lajkovi su neumoljiv sistem pozicioniranja!

Sve ovo predstavlja stvarno ili potencijalno ugrožavanje fizičkog zdravlja i razvoja dostojanstva ličnosti deteta.

Vršnjačko nasilje u vrtiću

Veruje se da koren vršnjačkog nasilja potiče upravo iz predškolskog perioda – vrtića!

Nije ga lako prepoznati, jer ono može biti u vidu „igre” (još uvek deca nisu razvila saosećanja sa drugima, odnosno empatiju), s obzirom da su u vrtiću deca koja nisu, ili barem verujemo da nisu, sposobna za maltretiranje drugih.

Stariji od tri godine već mogu imati uvid da svojim ponašanjem mogu uznemiravati drugu decu.

Kako prepoznati da je to vršnjačko nasilje?

Treba napraviti razliku između vršnjačkog nasilja i konflikta.

Vršnjačko nasilje se ispoljava u vidu nazivanja mališana ružnim imenima, šutiranja, čupanja, otimanja ili uništavanja igračaka, kao i ismejavanja nečijeg fizičkog izgleda.

Ako dete traži izgovor da ne ide u vrtić, gubi samopouzdanje, ima ogrebotine i masnice po telu – sve to može biti signal.

Međutim, roditelji treba da utiču da se i dete samo okuraži i suprotstavi, jer tako stiče i fizičku i psihičku otpornost, a na kognitivnom nivou uči da pravi kompromise, pa će se shodno tome i na bihevioralnom nivou ponašati funkcionalnije.

Kod vršnjačkog nasilja bitna je i namera da se drugo dete povredi. Međutim, ako se sukob prikaže u prisustvu odraslih, onda je reč o konfliktu.

Roditelji mogu odigrati važnu ulogu:

• oduzimanjem privilegija, npr. ukidanje gledanja crtanih filmova, igranja određenim igračkama;

• postavljanjem granica – šta se sme, a šta ne.

Svakako da roditelj treba da interveniše ako primeti nasilje.

Polazak u školu

U našoj ljubavi prema detetu i žudnji za njegovim blagostanjem, bilo da je reč o đaku prvaku ili srednjoškolcu koji odlazi na fakultet, roditelj se lako može „uhvatiti u zamku”.

Zato je važno znati kako da pratimo svoje dete u svim fazama njegovog detinjstva i odrastanja.

Polazak u školu izaziva različite emocije kod deteta, jer je to i prvi veliki korak u njegovom životu. Kada pođe u školu, njegova školska svakodnevica postaje deo porodičnog života, pa ono što se događa u školi sa detetom ima važan uticaj na njegovu porodicu.

Jedna od uloga roditelja je i da pruža podršku svom detetu.

Svakako, ovaj period je veoma stresan za roditelje, jer se oni sada suočavaju sa raznim detetovim stresovima koje ono ne ume da reguliše u ovom razvojnom životnom periodu.

Psiholozi ovo zovu roditeljska anksioznost i upravo se jedna od briga u ovom periodu odnosi na bezbednost i blagostanje deteta: od toga šta radi, s kim se druži, šta se dešava s njim, do straha kako će se uklopiti u novu sredinu. Roditelji su opterećeni i mogućnošću da njihovo dete bude maltretirano i zlostavljano od vršnjaka ili starijih učenika. Strepe da li će se uklopiti u društvo u školi i da li će ostvariti uspešnu socijalnu komunikaciju sa vršnjacima.

Shutterstock.com

Vršnjačko nasilje u školi

● U školskom uzrastu deca tek uče da upravljaju svojim emocijama.

● Ne razumeju kako da se nose sa stresom (kako da reaguju na stresnu situaciju). Otuda i agresivna reakcija prema drugima, jer ne mogu da upravljaju stresom. Malo im je potrebno pre nego što ih preplave osećanja, kao da se velika ranjivost njihovih godina manifestuje i na fizički način.

● U školskom periodu, mladi imaju lošu sposobnost planiranja. Ne mogu pametno da raspoređuju svoje mogućnosti, pa je tinejdžerima potrebna roditeljska pomoć. To jest, roditelji treba da budu detetov regulator stresa, da mu pomognu da ovlada veštinom uravnoteženja života: da ima uredan san, kvalitetnu ishranu, da bira društvo u kojem će se lepo osećati i smejati, tako pokazujući detetu da je biti dobra osoba prilično lepo.

● Škola postaje mesto u kome je dete stalno pod stresom. Svaki novi dan u školi je pravi izazov. Sve to utiče na emocionalno stanje deteta. Niz nezdravih emocija, anksioznost, stidljivost…, vode društvenoj izolaciji, gubitku interesovanja za učenje i izbegavanju odlaska u školu. Dete postaje nervozno i zbunjeno, sa poremećenim snom, glavoboljom, a verbalno zadirkivanje ili ismejavanje decu čini bespomoćnom.

Shutterstock.com

Kako sprečiti vršnjačko nasilje?

● U borbi protiv vršnjačkog nasilja VASPITANJE je najvažnije.

● Takođe, važni su PORODIČNO I DRUŠTVENO OKRUŽENJE.

● Zatim, PODIZANJE RODITELJSKE SVESTI o tome da treba da obraćaju pažnju na svoju decu.

● RAZGOVORI SA DECOM su važni jer deca uče iz ličnog primera.

● Tu su i ODUZIMANJE PRIVILEGIJA i…

● POSTAVLJANJE GRANICA.

Loše je kada roditelji ignorišu probleme koje pravi njihovo dete i kada traže opravdanje za svoju decu pomerajući krivicu na nekog drugog.

Roditelji su preokupirani svojim poslom i problemima, a digitalni mediji su nasilje mnogo olakšali.

Zato je SAVET roditeljima u ovoj borbi protiv vršnjačkog nasilja da svakom detetu treba da se garantuje bezbednost, tj. da se zaštiti i očuva mentalno i emocionalno zdravlje deteta.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com