Socijalna inteligencija

Prema Albertu Ajnštajnu, stvarni znak inteligencije nije znanje nego mašta.

U psihologiji postoji mnoštvo definicija inteligencije, i to toliko da bi bila potrebna cela jedna knjiga da se sve te definicije samo navedu. Ipak, zajednički sadržalac svih tih definicija jeste da je inteligencija opšta saznajna sposobnost od koje zavisi uspeh u mnogim aktivnostima. Ponekad se specifičnije navodi da je reč o sposobnosti apstraktnog, logičkog mišljenja ili uviđanja odnosa, sposobnosti snalaženja u novim situacijama, sposobnosti rešavanja problema, prostorne manipulacije i usvajanja jezika.

U jednom trenutku u razvoju psihologije, suočeni s mnoštvom različitih određenja i rasprava o suštini inteligencije, psiholozi su čak posegli za jednim vrlo neobičnim rešenjem, definišući inteligenciju kao – ono što se meri testovima inteligencije!

Psihološka priča o tome šta je inteligencija dodatno se zakomplikovala kada su pojedini psiholozi počeli da govore o različitim vrstama inteligencije.

Jednu od najpoznatijih teorija o višestrukim inteligencijama predložio je američki psiholog Hauard Gardner. Prema Gardneru, inteligencija ne predstavlja jednu sposobnost već zbirku osam odvojenih sposobnosti: lingvističke, logičko-matematičke, prostorne, muzičke, telesno-kinestetičke, interpersonalne, intrapersonalne i naturalističke. Interpersonalna i intrapersonalna inteligencija iz Gardnerove teorije najbliže su onome o čemu ćemo pisati u ovom tekstu, tzv. socijalnoj inteligenciji.

 

Šta je socijalna inteligencija?

Istražujući inteligenciju kao opštu saznajnu sposobnost ili kao sposobnost mišljenja i rešavanja problema, psiholozi su vremenom uočili da visok količnik inteligencije (IQ), tj. visoko razvijena sposobnost apstraktnog mišljenja i rešavanja problema ne predstavlja garanciju uspeha ili sreće u životu. Hauard Gardner prvi uočava da je sposobnost izražavanja emocija, empatije s drugim ljudima, čitanja govora tela i funkcionisanja u različitim društvenim i poslovnim okruženjima od vitalnog značaja za donošenje odluka i funkcionisanje u društvu. Pre Gardnerovih zapažanja, malo pažnje se posvećivalo društvenoj interakciji kao važnom aspektu ljudske sreće i uspeha.

Psiholog Danijel Goleman proširio je ovu ideju, definišući socijalnu inteligenciju kao sposobnost upravljanja emocijama drugih, za razliku od emotivnog količnika, koji je definisao kao sposobnost upravljanja sopstvenim emocijama. Goleman je objasnio da je socijalna inteligencija podržana fiziološkim reakcijama u ljudskom telu. Hormoni koji se oslobađaju u ljudskom telu kao odgovor na zadovoljstvo ili stres pomogli su ljudima da prežive. Takođe je primetio da se neuroni u mozgu osobe aktiviraju kada drugi dožive pozitivne ili negativne emocije, što pokazuje da se ljudi rađaju sa izvesnom sposobnošću da reaguju na iskustva drugih.

Socijalna inteligencija predstavlja sposobnost osobe da razume verbalnu i neverbalnu komunikaciju s drugim ljudima, i da se snalazi u društvenim interakcijama. Ova inteligencija podrazumeva sposobnost tumačenja znakova poput tona, govora tela i emocija kako bi se shvatilo osnovno značenje interakcija. Ona obuhvata i svest osobe o sopstvenim mislima i osećanjima, kao i razumevanje nivoa prijatnosti u različitim društvenim okruženjima.

Socijalnu inteligenciju čine sledeće ključne komponente:

·       Empatija – razumevanje osećanja drugih ljudi i saosećanje s drugima

·       Socijalna svest – usklađenost sa emocijama i perspektivama ljudi u okolini i razumevanje društvene dinamike

·       Komunikacione veštine – efikasno verbalno i neverbalno prenošenje informacija i prilagođavanje stila različitoj publici, što uključuje i aktivno slušanje

·       Upravljanje odnosima – izgradnja i održavanje pozitivnih veza s drugima

·       Samosvest – razumevanje sopstvenih emocija, snaga i slabosti, i razumevanje njihovog uticaja na socijalne interakcije

·       Samoregulacija – upravljanje sopstvenim emocijama i reakcijama u društvenim situacijama.

Zašto je socijalna inteligencija važna?

Istraživanja pokazuju da su ljudi evoluirali kao društvena bića, i da postoje neuronske veze u nekoliko delova mozga koje reaguju na druge ljude i podržavaju povezanost s drugim ljudima. I drugi sistemi u telu su povezani sa socijalnim vezama. Na primer, utvrđeno je da su kardiovaskularni sistem i imuni odgovor jači kod ljudi koji imaju čvrste društvene i porodične veze. U stvari, ljudi s visokom socijalnom inteligencijom generalno žive duže od onih koji su izolovaniji ili usamljeniji. Prema jednoj od najpoznatijih psiholoških teorija motivacije – teoriji samodeterminacije, potreba za povezanošću s drugima, pored potrebe za autonomijom i kompetentnošću, predstavlja jednu od bazičnih psiholoških potreba. Zadovoljenost ovih potreba predstavlja preduslov psihološkog rasta, zdravog funkcionisanja i osećaja blagostanja. Zbog svega ovoga, socijalna inteligencija predstavlja veoma važnu sposobnost u svim fazama čovekovog života.

Pozitivna interakcija, posebno dodirivanje između roditelja i njihovih malih beba, neophodna je i za emocionalni, i za fizički rast. Verbalna interakcija i igra podstiču učenje kako bebe rastu. Deca kojoj su uskraćena takva rana iskustva vezivanja sa starateljima mogu propustiti ključnu fazu vezivanja, što može uticati na njihovu sposobnost da kasnije u životu formiraju emocionalne odnose. Mogućnosti za igru, posebno s drugom decom, podstiču socijalnu interakciju, radoznalost i početak razumevanja društvenih standarda i očekivanja. Pozitivni socijalni odnosi i dalje su vitalni za blagostanje ljudi tokom celog života. I mentalno, i fizičko zdravlje mogu biti pogođeni nedostatkom društvenih veza, uključujući porodične veze. Deca kojima nedostaju društvene veštine imaju poteškoća u sklapanju bliskih prijateljstava i ne razvijaju na pravi način razumevanje koncepata kao što su deljenje, slušanje i pregovaranje. Ponekad im nedostaje empatije ili nisu u stanju da izraze svoje emocije verbalno, pribegavajući maltretiranju kao načinu da privuku pažnju ili se osećaju moćno.

Koliko je socijalna inteligencija važna, najbolje se vidi kod osoba kod kojih je ona odsutna. Osobe koje imaju poteškoća sa socijalnom interakcijom, poput onih kojima je dijagnostikovan poremećaj iz spektra autizma, možda nemaju interesovanje za druženje ili možda žele da sklapaju prijateljstva, ali im nedostaju veštine povezivanja s drugima na društveno prihvatljive načine. Pošto je udobna interakcija s drugim osobama ključna za pohađanje škole i učenje, razvijanje prijateljstava i kasniji uspeh na radnom mestu, većina programa za decu s poremećajima iz spektra autizma uključuje nastavu i vežbanje socijalnih veština.

Shutterstock.com

Kako se procenjuje socijalna inteligencija?

Najpoznatiji test za merenje socijalne inteligencije konstruisala je još davne 1928. godine američka psihološkinja Telma Hant sa Univerziteta Džordž Vašington. Test procenjuje socijalne sposobnosti poput posmatranja ljudskog ponašanja, procene društvenih situacija, pamćenja imena i lica, i teorije uma na osnovu izraza lica. Test je revidiran 1955. godine, a revidirana verzija sadrži stavke koje se odnose na posmatranje ljudskog ponašanja, prepoznavanje mentalnog stanja govornika, pamćenje imena i lica, procene u društvenim situacijama i smisao za humor.

Veoma interesantan test za merenje socijalne inteligencije je Test socijalnih oblika koji je nedavno konstruisao američki psiholog Mat Braun sa saradnicima. Svaka stavka u testu sastoji se od kratkog animiranog video-snimka u trajanju od 13 do 23 sekunde koji uključuje standardni skup obojenih, geometrijskih oblika. Svaki video-snimak sadrži drugačiji socijalni zaplet u kome oblici prikazuju različita ponašanja, uključujući maltretiranje, pomaganje, tešenje, obmanjivanje i igranje. Ispitanicima se kaže da geometrijski oblici mogu da se posmatraju kao ljudi koji su u interakciji jedni s drugima i da oni treba da za svaki animirani video-snimak od ponuđenih odgovora odaberu onaj koji najbolje opisuje situaciju na tom snimku.

Socijalna inteligencija se često procenjuje i upitnicima koji sadrže tvrdnje o odnosima s drugim ljudima (npr. „Mogu da predvidim ponašanje drugih ljudi”), empatiji („Znam kako će se drugi osećati zbog mojih akcija”), razumevanju ponašanja i osećanja drugih ljudi („Ljudi me često iznenađuju onim što rade”), sopstvenim osećanjima i ponašanjem u socijalnim situacijama („Lako se uklapam u društvo drugih osoba”, „Teško mi je da se složim s drugim ljudima” ), sposobnosti razumevanja neverbalnog ponašanja drugih osoba („Mogu lako da shvatim šta drugi ljudi zaista misle na osnovu njihovih izraza lica, govora tela i sl.”). Za svaku tvrdnju ispitanik sam procenjuje koliko dobro ga ta tvrdnja opisuje. Na osnovu odgovora na upitniku i normi dobijenih na reprezentativnom uzorku populacije, moguće je izvesti kvocijent socijalne inteligencije date osobe. Jedan od najpoznatijih upitnika socijalne inteligencije iz ove kategorije je Tromse skala socijalne inteligencije kojom se meri obrada socijalnih informacija, socijalne veštine i društvena svesnost.

Koeficijent inteligencije IQ – vrh ledenog brega.

Koeficijent emotivne inteligencije EQ, deo ledenog brega ispod vode… Shutterstock.com

Socijalna i emocionalna inteligencija

Socijalna inteligencija je pojam koji je u određenoj meri blizak pojmu emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija predstavlja sposobnost prepoznavanja i upravljanja sopstvenim emocijama i emocijama drugih ljudi. Pojedini psiholozi ističu da je socijalna inteligencija sposobnost razumevanja drugih ljudi, dok se emocionalna inteligencija fokusira na razumevanje sopstvenih emocija, učenje savladavanja sebe i korišćenje tog znanja za vođenje sopstvenog ponašanja. Ipak, na osnovu određenja socijalne i emocionalne inteligencije koje smo dali u prethodnom delu teksta, jasno je da su ove dve vrste inteligencije isprepletane i da ih nije sasvim lako razdvojiti. Njihova suštinska isprepletenost navela je neke psihologe da govore o emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji (ESI) kao o jedinstvenom pojmu i da ESI kompetencijama objašnjavaju razlike između uspešnih i prosečnih lidera.

 Može li se socijalna inteligencija razvijati?

Psiholozi tvrde da može. Ovom prilikom navešćemo tri jednostavne preporuke za razvoj socijalne inteligencije:

·       Pažljivo slušajte i obratite pažnju na sagovornika

Vežbajte aktivno slušanje kako biste mogli u potpunosti da se angažujete i komunicirate s drugima. Život je često brz, s mnogo ometanja, kako digitalnih tako i drugih. Prirodno je da želite da odmah odgovorite na tu tekstualnu poruku koja vam se pojavi na telefonu, čak i kada ste usred razgovora licem u lice. Posvetite ljudima punu pažnju kada razgovarate s njima. Ljudi vole da se osećaju saslušanima, a to će vam pomoći da razvijete kvalitetne odnose.

·       Pazite na govor tela

Često će nam govor tela ljudi mnogo reći o tome kako se osećaju, čak i ako to ne govore. Pokušajte da se uključite u ono što druga osoba govori fizički. Na isti način, budite svesni sopstvenog govora tela i načina na koji se predstavljate. Ako se pogrbite i delujete fizički nezainteresovano tokom razgovora, to može dovesti do toga da govornik izgubi samopouzdanje u ono što govori, što rezultira negativnom interakcijom.

·       Pokažite da vam je stalo

Ako osetite da je neko uznemiren, ili ako vam neko kaže da prolazi kroz neke poteškoće, pokažite mu da vam je zaista stalo. Pokazivanje empatije prema drugima može vam pomoći da se povežete na smislenijem nivou.

I ako vam se u početku učini da je pridržavanje ovih saveta preteško, ne zaboravite na ovu izreku čuvenog libansko-američkog pisca Halila Džubrana:

Izazivajte sami sebe. Ne zadržavajte se. Ići napred znači kretati se prema savršenstvu.

Shutterstock.com

Naslovna fotografija – Shutterstock.com