Skriveni uzrok sagorevanja na poslu i zamka u koju većina upada

Umor, distanca, uzdržanost i nezadovoljstvo sakriveni su u gotovo svakom poslovnom okruženju danas. Nezadovoljstvo i iscrpljenost posebno se primećuju u krugovima zaposlenih, i to među onima koji su nezadovoljni svojim poslom.

Na hiljade istraživanja koje se svakodnevno sporovode širom sveta pokušavaju da reše ovakva „savremena poslovna stanja”. Istraživanja sprovedena među zaposlenima, menadžerima i rukovodiocima navode na neočekivano jednostavno rešenje: prestati sa forsiranjem emocionalnih reakcija za koje ljudi misle da se od njih očekuju na poslu. Drugim rečima, prestati sa „glumatanjem” vedrih raspoloženja onda kada su baterije, zapravo, prazne.

Dva klinička istraživanja, sprovedena na EM Lyon Business School u Francuskoj, potvrdila su iscrpljujuće, a ponekad i onesposobljavajuće posledice fenomena koji istraživači nazivaju surface acting ili površinsko emocionalno ponašanje. Ono podrazumeva potiskivanje autentičnih osećanja ili usvajanje tuđih ili veštačkih emocionalnih reakcija kako bi se ljudi uklopili u profesionalna očekivanja. Upravo to stalno prilagođavanje i autocenzura često postaju glavni izvor iscrpljenosti.

Istraživači naglašavaju da takvo ponašanje stvara začarani krug emocionalnog umora – troše se mentalni resursi neophodni za kvalitetnu komunikaciju, opada kognitivna sposobnost, narušava se autentičnost, a poverenje u timu slabi, što dugoročno otežava rad na svakoj poziciji, bez obzira na posao i odgovornosti.

Kako nastaje spirala sagorevanja?

U eksperimentima su tokom dana praćeni nivo energije i raspoloženje zaposlenih, a zatim upoređivani sa stepenom emocionalne regulacije koju su oni sami prijavljivali. Rezultati su pokazali dvostruki efekat:

• Zaposleni koji najviše „glume” emocije dan započinju već umorni i brže sagorevaju tokom dana i radne nedelje.
• Taj isti umor dodatno smanjuje njihovu sposobnost da prestanu s pretvaranjem, produbljujući spiralu iscrpljenosti.

Kako istraživači studije zaključuju, „oni koji imaju manje resursa – vremenom ih gube još više”, jer emocionalni napor iz jutra povećava potrebu za daljim površinskim ponašanjem, što dodatno troši energiju.

Znaci da ste upali u zamku

Autori istraživanja, Sajer, Grandi i Nai-Ven Či, ističu nekoliko tipičnih simptoma koji ukazuju da je osoba upala u zamku:

• osećaj iscrpljenosti već na početku radne sedmice;
• distanciranje od kolega i sve slabiji autentični odnosi;
• povremeni iznenadni izlivi besa ili gubitak kontrole nad reakcijama;
• stalni unutrašnji napor da se emocije „uklope” u očekivanja okruženja.

Paradoksalno, upravo ti nagli izlivi emocija često su posledica potpune energetske iscrpljenosti potrebne da se osećanja stalno kontrolišu.

Shutterstock.com

Kako prekinuti krug emocionalnog umora?

Istraživanje pokazuje da je potpuni odmor od posla i njegovih emocionalnih zahteva najefikasniji način prekidanja ovog ciklusa. Vikendi imaju posebno snažan regenerativni efekat, jer omogućavaju novi početak radne sedmice s više energije i manjom potrebom za glumatanjem emocija i emotivnih stanja.

Pored toga, stručnjaci predlažu tri jednostavne svakodnevne strategije.

1. Kratke pauze tokom dana – čak i nekoliko minuta dubokog disanja i svesnog izolovanja od aktivnosti može pomoći u vraćanju autentičnog emocionalnog stanja.
2. Razgovor s kolegom od poverenja – podeliti stvarna osećanja ne samo da ima terapeutski efekat već obnavlja poverenje i iskrenu komunikaciju u timu.
3. Niskonaporni oblici opuštanja – čitanje, slušanje muzike ili mirno posmatranje zalaska sunca mogu obnoviti energiju čak i kada je u pitanju potpuna iscrpljenost.

Za razliku od aktivnosti koje zahtevaju dodatnu organizaciju ili motivaciju, upravo ove jednostavne forme odmora pokazale su se kao najefikasnija zaštita od negativnih posledica površinskog emocionalnog ponašanja.

Autentičnost kao nova poslovna veština

Zaključak istraživača je jasan: ključ nije u još većoj kontroli emocija već u svesnom stvaranju prostora za odmor, disanje i prisutnost. U vremenu kada se profesionalizam često pogrešno poistovećuje sa stalnom vedrinom i emocionalnom samokontrolom, prava poslovna kultura možda upravo počinje kada su ljudi iskreni prema sebi i svojim osećanjima.

Takav pristup ne donosi korist samo pojedincu, već i timovima i celim kompanijama – više energije, veće poverenje u timu i održivo liderstvo koje ne počiva na glumi, već na stvarnoj ljudskoj prisutnosti.

Veliko je pitanje kako bi se sinhronizovala plejada „iskrenih” zaposlenih i da li bi to dovelo do nestanka čitavih sistema. Ipak, istraživači podsećaju da, pre svega, jedan sistem ne može da funkcioniše ako njegovi delovi „ne rade” kako treba.

Naslovna fotografija/Shutterstock.com