Moji omiljeni aforizmi i izreke

U ovom tekstu saznaćete šta su aforizmi i izreke, koja je razlika među njima (ako postoji), i koji su moji omiljeni aforizmi i izreke na razne teme.

 Šta su aforizmi?

Reč aforizam je grčkog porekla (aphorismos) i doslovce označava definiciju ili razgraničenje.

U početku, aforizmi su predstavljali kratke medicinske tvrdnje, poput Hipokratovih aforizama. Hipokratovi aforizmi bile su kratke i mudre izreke o medicini i životu koje su se pripisivale čuvenom starogrčkom lekaru Hipokratu, poput sledećih: Svako preterivanje je protivno prirodi, Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoja hrana i slično. Mnogi Hipokratovi aforizmi i danas su aktuelni, jer često služe kao smernice za medicinsku praksu i etiku.

Aforizam predstavlja kratku, sažetu, jezgrovitu izreku kojom se prenosi neka univerzalna istina, mudrost, zapažanje ili pouka na duhovit, ironičan ili provokativan način. Obično je sveden na jednu rečenicu ili vrlo kratak pasus, i često sadrži paradoks ili igru reči kako bi ostavio snažan utisak na čitaoca.

Iz ovog određenja aforizama možemo uočiti njihove ključne karakteristike:

• Kratkoća i sažetost

Aforizmi su izuzetno kratki i kondenzovani. Svaka reč je pažljivo odabrana kako bi, što bi rekao veliki ruski pisac A. P. Čehov, mislima bilo široko a rečima tesno.

• Mudrost

U srcu svakog aforizma leži neka duboka misao, životna istina, filozofsko zapažanje ili kritika društva i ljudske prirode.

• Duhovitost, ironija, sarkazam

Aforizmi često koriste humor, ironiju, sarkazam ili paradoks, kako bi na efektan način skrenuli pažnju na određenu ideju ili problem.

• Univerzalnost

Iako mogu biti specifični za određeni kontekst, dobri aforizmi su univerzalni i primenljivi na širok spektar situacija i ljudi.

• Originalnost

Aforizmi se ističu svojom originalnošću i svežim pristupom poznatim temama.

U čemu je razlika između izreka i aforizama?

Veoma je teško napraviti sadržinsku razliku između aforizama i izreka. Ipak, stručnjaci koji se bave aforizmima naglašavaju da su aforizmi specifičan književni žanr, minijaturno umetničko delo, autorsko delo pojedinca koji je poznat ili prepoznatljiv, i predstavljaju odraz njegovog specifičnog stila, pogleda na svet i duhovitosti.

Izreke (u koje spadaju i poslovice) obično su proizvod kolektivnog duha, autor im je najčešće nepoznat, njihova svrha je pragmatična i najviše su usmerene na svakodnevni život i moralne vrednosti. Za izreke nije neophodno posebno tumačenje, njihov smisao je najčešće transparentan, dok aforizmi zahtevaju određeni napor u tumačenju, zbog čestog korišćenja paradoksa, ironije, sarkazma i igre reči.

Aforizmi mogu biti višeznačni, asocijativni i provocirati na razmišljanje, dok su izreke najčešće jednostavne i direktne. Aforizmi su više filozofski i kritički nastrojeni, dok su izreke više pragmatične i uglavnom sadrže praktičnu mudrost i moralne pouke.

Naglašavamo, ipak, da bez obzira na distinkcije koje smo naveli, a koje ističu stručnjaci za aforizme, nije uopšte lako samo na osnovu sadržaja neke izreke utvrditi da li je reč o aforizmu ili samo izreci.

Stoga, odlučila sam da u ovom tekstu navedem moje omiljene izreke i aforizme na određene, pre svega psihološke teme, bez upuštanja u njihovo razlikovanje.

Agresija/Nasilje

Onaj ko poseže za pesnicom, prvi je izgubio argumente. (M. Gandi)

Najgori oblici nasilja su oni nevidljivi: reči koje ostavljaju rane dublje od noža. (I. Andrić)

Složi se pa ćeš se pomnožiti, zavađaš li se, nestaćeš. (Narodna)

Bolest/Zdravlje

Zdravlje je najveće bogatstvo. (Narodna)

Čovek se ne razboli od onoga što pojede, već od onoga što ga izjeda. (V. Jerotić)

Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu – da ozdravi, a kad ozdravi, ima ih hiljadu i jednu. (L. N. Tolstoj)

Vaspitanje

Decu ne vaspitavamo kad im govorimo, nego kad vide šta radimo. (B. Crnčević)

Najbolje vaspitanje je ono koje detetu daje krila, a ne kavez. (J. Dučić)

Bolje je dobro vaspitanje nego veliko imanje. (Narodna)

Vlast

Čovek koji ima vlast je kao čamac bez kormila na uzburkanom moru. (Lao Ce)

Vlast je droga. Što je više imaš, to je više želiš. (H. Kisindžer)

Najopasnija od svih tiranija je tiranija malih ljudi. (E. Burk)

Volja

Volja je jedino što preostaje čoveku kada mu sve drugo oduzmu, i u tome je njena najveća snaga. (V. Frankl)

Nema velikih talenata bez velike volje. (O. de Balzak)

Gde ima volje, ima i načina. (Narodna)

Greh

Greh je često samo prečica do iskustva koje smo mogli steći i na duži, pošteniji način. (D. Radović)

Najveći greh je ne oprostiti sebi grešku. (Seneka Mlađi)

Greh je kao blato, lako se zalepi, teško opere. (Narodna)

Duša

Ako je telo hram, duša je božanstvo koje ga nastanjuje – ili napušta. (M. Antić)

Lepota tela je prolazna, lepota duše je večna, ali ju je mnogo teže otkriti. (J. Dučić)

Što na srcu, to na jeziku, što na duši, to na licu. (Narodna)

Život

Živeti znači stalno se menjati; savršenstvo je menjati se često (M. Gandi)

Nije život što i polje preći. (B. Pasternak)

Dok je života, biće i jada. (Narodna)

Ljubav

Voleti nekoga znači videti čudo nevidljivo drugima. (F. Morijak)

Ljubav je idealna stvar, brak je realna. Zbrka nastaje kad se idealizuje realno ili idealno realizuje. (J. V. Gete)

Gde ljubavi nema, nema ni sreće. (Narodna)

Mržnja

Onaj ko mrzi druge nosi teret u sebi, teži od tereta onoga koga mrzi. (M. L. King Mlađi)

Nema slepljeg od onog koga je mržnja oslepela. (I. Andrić)

Ljubav sve prašta, mržnja ništa. (Narodna)

Pamet/Inteligencija

Nije dovoljno imati pameti, treba je i umeti iskoristiti. (P. P. Njegoš)

Najveći dokaz inteligencije je sposobnost da se kaže ‘ne znam’. (A. Ajnštajn)

U pamet se uzdaj, u konja ne veruj. (Narodna)

Radost

Pronaći radost u malim stvarima nije odricanje od velikih, već pametna taktika preživljavanja. (D. Radović)

Mnogi jure za radošću, ne shvatajući da ona čeka na mestu gde su je poslednji put zaboravili. (B. Crnčević)

Radost je pola zdravlja. (Narodna)

 

Seks

Najvažniji organ za seks je mozak. (V. Alen)

Seks je odgovor. Šta je pitanje, to retko ko zna. (V. Alen)

Posle j….. nema kajanja. (Narodna)

Sreća

Sreća nije odredište, već način putovanja. (M. L. Runbek)

Tajnu sreće ne čuva ni bogatstvo ni slava, već jednostavnost i mir u duši. (L. N. Tolstoj)

Svako je kovač svoje sreće. (Narodna)

Strah

Ne plaši se senki, one samo pokazuju da negde blizu sija svetlo. (R. E. Renkel)

Jedini način da se rešiš straha je da se suočiš s njim. (J. Volpe)

Strah menja zeca u lava. (Narodna)

Strast

Velike duše se bude sa strastima. (V. Igo)

Ništa veliko se nikada nije postiglo bez strasti. (G. V. F. Hegel)

Gde nema strasti, tu nema ni energije. Gde nema energije, tu nema ničega. (Nepoznati autor)

Tuga

Tuga je zid između dva vrta. (H. Džubran)

Tuga je oblik odbrane protiv prevelikog bola. (K. G. Jung)

Onaj ko nikada nije iskusio tugu, nikada nije iskusio ni radost. (Narodna)

 

Uteha

Najveća uteha je spoznaja da nismo sami u svojoj patnji, već da je delimo sa drugima. (V. Jerotić)

Ponekad je najveća uteha to što se svet ne zaustavlja zbog naše tuge. (D. Radović)

Nema te tuge kojoj vreme ne donese utehu. (Narodna)

Hrabrost

Hrabrost nije odsustvo straha, već trijumf nad njim. Hrabar čovek nije onaj ko ne oseća strah, već onaj ko ga pobeđuje. (N. Mandela)

Kukavice umiru mnogo puta pre svoje smrti, hrabri samo jednom. (V. Šekspir)

Hrabrost se rađa iz volje da se ide napred, ne iz nepostojanja prepreka. (Nepoznat autor)

Shutterstock.com

Naslovna fotografija-Shutterstock.com