Tihi odlazak, glasno nasleđe – priča o Sirogojnu
- 1. Od kućnog rada do modne institucije
- 2. Ručni rad koji je stigao do sveta
- 3. Nasleđe koje ostaje ispleteno u vuni
Vest da je preminula Dobrila Smiljanić vraća u fokus jednu od najneobičnijih modnih priča nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije. U vremenu kada je moda uglavnom dolazila iz velikih gradova i industrijskih centara, ona je uspela da pokaže da se autentičan dizajn može roditi i u planinskom selu. Zahvaljujući njenoj viziji, malo zlatiborsko mesto Sirogojno postalo je sinonim za ručno pletene džempere koji su sedamdesetih i osamdesetih godina stigli i do međunarodne modne scene.
Od kućnog rada do modne institucije
Priča počinje šezdesetih godina, u trenutku kada Dobrila Smiljanić prepoznaje potencijal u nečemu što je dotad bilo deo svakodnevice – veštini pletenja koju su žene iz sela oko Sirogojna prenosile s generacije na generaciju. Umesto da taj rad ostane u okvirima domaće radinosti, ona ga pretvara u organizovanu proizvodnju koja ima jasnu estetsku viziju.
Pod njenim vođstvom nastaju vuneni džemperi koji zadržavaju duh tradicionalnih ornamenata, ali dobijaju novu formu i proporcije. Debela vuna, reljefni motivi, stilizovani cvetovi, životinje i pejzaži postaju prepoznatljiv potpis ovih komada. Svaki džemper bio je ručno pleten, što je značilo da je svaki komad nosio i trag individualnog rada.
Ručni rad koji je stigao do sveta
Ubrzo su džemperi iz Sirogojna počeli da se pojavljuju na međunarodnim sajmovima i modnim prezentacijama. Ono što je nastalo u planinskom selu privuklo je pažnju modne publike širom Evrope, ali i u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama.
U vreme kada je industrijska proizvodnja dominirala modnom scenom, ovi komadi su nudili nešto sasvim drugačije – sporost izrade, ručni rad i jasnu vezu sa lokalnom tradicijom. Upravo zbog toga mnogi modni istoričari danas ih posmatraju kao rani primer onoga što danas nazivamo autentičnim dizajnom i lokalno ukorenjenom modom.
Nasleđe koje ostaje ispleteno u vuni
Možda je najveća vrednost onoga što je stvorila Dobrila Smiljanić u činjenici da je njen rad imao i snažnu društvenu dimenziju. U proizvodnju džempera bile su uključene stotine žena iz zlatiborskih sela. Svaka je plela u svom domu, ali su sve bile deo jedne veće kreativne mreže.
Tako su džemperi iz Sirogojna postali mnogo više od modnog proizvoda. Oni su predstavljali spoj dizajna, tradicije i ženskog zajedništva.
Odlaskom Dobrile Smiljanić zatvara se jedno poglavlje, ali njena ideja ostaje. U vremenu kada se moda sve više vraća ručnom radu, lokalnoj proizvodnji i sporijem ritmu stvaranja, čini se da su džemperi iz Sirogojna danas možda aktuelniji nego ikada. Njena vizija pokazala je da moda ne mora uvek da nastaje u velikim metropolama – ponekad je dovoljno jedno selo, dobra ideja i mnogo strpljivih ruku koje pletu.