Mit o buđenju u pet ujutru: Vreme za uspeh nije isto za sve

U pet ujutru svet društvenih mreža ne spava i pun je malih i velikih dokaza o dobrobitima ustajanja u cik zore. Ovakve dokaze prate i saveti kako postići disciplinu ranog ustajanja. Ideja je nebrojeno – od ledenih kupki, dnevnika zahvalnosti, meditacija uz izlazak sunca i kilometara istrčanih pre nego što gradovi uopšte počnu da se bude.

Industrija produktivnosti voli ovu estetiku i prateći životni stil i kaže: Oni koji ustaju ranije, već su pobedili dan.

U celoj ovoj priči često se pojavljuju poznata imena. Direktor kompanije Apple Tim Kuk započinje dan pre svitanja. Preduzetnik Ričard Brenson govori o energiji jutarnjih sati. Holivudska glumica Dženifer Aniston opisuje svoje jutarnje rituale kao „temelj stabilnosti i fokusa”.

Svi poručuju isto: Ako ustajete ranije, bićete uspešniji. Ali, biologija se tu svakako pita i daje daleko suptilniji odgovor.

Vaš unutrašnji sat možda ima drugačiji plan

Vaše telo funkcioniše prema preciznom biološkom mehanizmu poznatom kao cirkadijalni ritam koji upravlja spavanjem, hormonima, energijom i mentalnim sposobnostima tokom dana. Taj ritam nije isti kod svih ljudi. Naučnici ovu razliku nazivaju hronotip.

Hronotip određuje kada se prirodno osećate budno, kada ste kreativni, a kada umorni. Neki ljudi spontano ustaju rano i već ujutru imaju najviše energije. Drugi tek kasnije tokom dana osećaju da su mentalno u punoj snazi i da su spremni za svaki zadatak.

U popularnoj psihologiji često se koriste dve „ptičje” metafore – ševa i sova.

Ako ste „ševa”, verovatno se budite rano, lako se razbuđujete i brzo ulazite u radni ritam. Ako ste „sova”, najviše energije imate kasnije tokom dana, kada mnogi već osećaju umor.

Većina ljudi se nalazi negde između ta dva kraja.

Genetika se takođe pita i u tome igra važnu ulogu, a hronotip se menja i tokom života. U mladosti mnogi ljudi prirodno idu kasnije na spavanje, dok se sa godinama ritam često pomera ka ranijem buđenju. Tako da je vaš odnos prema jutru delimično zapisan u biologiji.

Zašto jutarnji tipovi često deluju uspešnije?

Istraživanja često pokazuju da jutarnji tipovi imaju bolje akademske rezultate, zdravije navike i stabilnije rasporede. Ali to ne znači da su oni nužno disciplinovaniji ili talentovaniji. Daleko jednostavnije objašnjenje je strukturalno – savremeno društvo organizovano je prema jutarnjem ritmu. Škole počinju rano. Poslovni sastanci zakazuju se ujutru. Radni dan se najčešće završava pre večeri.

Kada je vaš biološki ritam usklađen sa rasporedom društva, produktivnost dolazi prirodnije. Ako ste večernji tip, taj isti sistem može vam delovati kao stalna mala borba s vremenom.

Shutterstock.com

Kada živite protiv sopstvene biologije

Naučnici imaju izraz za taj nesklad – socijalni džet-leg. To je razlika između vašeg biološkog sata i rasporeda koji vam nameće svakodnevni život. Ako svakodnevno ustajete mnogo ranije nego što vaš organizam prirodno želi, može doći do hroničnog nedostatka sna. Posledice su umor, slabija koncentracija i povećan stres. Dugoročno, takav nesklad može biti povezan i sa zdravstvenim problemima poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili metaboličkih poremećaja, upozoravaju istraživači.

Zbog toga za neke ljude ustajanje u pet ujutru nije strategija uspeha, već izvor dodatnog opterećenja.

Kada vaš mozak radi najbolje

Psiholozi su u poslednjih nekoliko decenija proučavali fenomen koji nazivaju efekat sinhronije. To znači da najbolje razmišljate kada radite u vreme dana koje odgovara vašem biološkom ritmu. U tim trenucima vaš mozak je u punoj formi, fokusiraniji je, pamćenje je bolje, a sposobnost analitičkog razmišljanja veća.

Istraživanja pokazuju da u svom optimalnom periodu dana donosite bolje odluke, pažljivije analizirate informacije i ređe pravite greške. Čak i u finansijskim ili poslovnim situacijama ljudi su skeptičniji prema manipulacijama i donose racionalnije odluke kada rade u vreme koje odgovara njihovom hronotipu.

Da biste razumeli vaš hronotip, počnite jednostavnim posmatranjem.

Obratite pažnju kada se prirodno budite tokom vikenda ili odmora, kada nemate obaveze koje vas primoravaju da ustanete ranije. Pratite kada tokom dana imate najviše energije, najbolju koncentraciju za pisanje, planiranje ili donošenje važnih odluka.

Ako vam treba manje od pola sata da zaspite, verovatno ste pronašli vreme spavanja koje odgovara vašem organizmu. Ako vam treba sat ili više, moguće je da odlazite na spavanje prerano.

Male promene, poput jutarnjeg izlaganja dnevnom svetlu ili izbegavanje izlaganja ekranima uveče, mogu pomoći da se ritam blago pomeri. Ipak, biologija ima svoje granice.

Produktivnost nije u satu

U kulturi koja često slavi i duboko ceni rano ustajanje lako je poverovati da je uspeh stvar discipline. Ali, nauka ukazuje na nešto drugo – produktivnost je često pitanje usklađenosti, a ne volje.

Neki ljudi zaista briljiraju u zoru. Drugi pronalaze svoju mentalnu oštrinu kasnije tokom dana, kada se svet smiri.

Vaša najveća prednost ne dolazi iz toga da ustajete ranije, već iz toga da razumete kada vaš um radi najbolje.

Možda prava tajna uspeha nije u alarmu koji zvoni u pet ujutru. Možda je u tome da naučite da slušate sopstveni ritam, čak i kada se on ne uklapa u trendove.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com