Život je lep

Moja sestra Milica voli da ide na godišnji odmor kolima. Da čim stigne negde, može odmah da krene da obilazi prostor i pregleda teritoriju kao lovački pas i da nas sve, već od trećeg dana, tera na organizovane ekskurzije koje traju po ceo dan. Znojimo se, obično nas vodi po nekim zabitima, auto trucka po lošem putu, ne vidim ništa, do starih maslina, od znoja i očaja što nisam na plaži. Presedne nam svima ovaj avanturističko-turistički odmor, s malim predasima za plivanje u određenim vremenskim trajanjima.

Moja sestra Darinka voli da idemo avionom, da nas čeka odmor u hotelu, da legnemo u ležaljku i ustanemo 12. dana, kad se vraćamo kući. Povremeno ustajanje sa ležaljke je isključivo radi jela i ponekog plivanja u cilju rashlađivanja.

Svaki dinar koji platimo ležaljku se isplati jer očigledno plaćamo ležarinu.

Pravo da vam kažem, uopšte ne volim da ležim u ležaljci, a još manje volim turističke odmore.

Volim da ustanem rano i plivam dugo. Da jedem lubenicu za doručak i da sedim u hladu. Ne volim da mi niko komaduje kad ću i šta ću, ali kao i vi vaše, i ja volim svoje sestre, pa idem sa njima na odmor.

Javljam kako je bilo. Idemo svi zajedno, očekujte neočekivano.

Kompilacija ex-Yu rok i pop muzike je spremna. Deca su spremna. Mačke su kod komšinice.

Iskreno, sve je lepše kad imaš sa nekim da podeliš. Dogovorile smo se da svaki dan jedna bira plan, pa evo – za danas može jedna hladna loza i mnogo smokava.

Grbaljski krompir i Jadransko more. Zaliv, uspomene naše mladosti i nova iskustva sadašnje mladosti.

Zauvek u mojim sećanjima more udara lagano u stenovitu obalu, ja sedim na steni dok su mi noge u vodi, gazim stenu po kojoj raste gusta zelena trava i mali rakovi hodaju po mojim prstima.

Danas, dok gledam u Bijelu, znam da je život lep.

Amin!