Žene na udaru klimatskih promena, ali i na čelu hitne akcije

Potrebu hitne borbe zastupaju mnoge javne ženske figure, poput glumica Džejn Fonde i Elen Pejdž, diplomate Kristijane Figueres, Grete Thunberg…

Žene su globalno više pogođene posledicama klimatskih promena, ali su, takođe, izuzetno angažovane kao zastupnice potrebe da se hitno reaguje. Među njima je plejada svetski poznatih imena, poput glumica Džejn Fonde i Elen Pejdž, diplomate Kristijane Figueres, Hilde Hejn, donedavno prve žene Maršalskih ostrva i, naravno, Grete Thunberg, čije lice je već gotovo postalo oličenje ovog pokreta.

Oko 80 odsto raseljenih osoba usled klimatskih promena su žene, s tim što nova staništa često nisu dobro opremljena

Klimatske promene utiču na vremenske prilike i eko-sisteme, odnosno na kvalitet vazduha, povećanje smoga, kisele kiše, zagađenost vode, što se sve odražava na zdravlje ljudi. Učestala je pojava poplava, suša i uopšte klimatskih ekstremnih uslova i katastrofa. Sve to za rezultat ima smanjenje prinosa, slabiju ishranu i povećanje zaraznih bolesti (što je uglavnom povezano sa zagađenom vodom). Rezultat ovih promena ima i demografske posledice jer, zbog ugroženosti, ljudi moraju da menjaju staništa.

Svi ugroženi, ali ne podjednako

U slučaju ekstremnih uslova, muškarci preživljavaju u većem broju, jer su bolji plivači ili uopšte fizički spremniji

Oko 80 odsto raseljenih osoba usled klimatskih promena su žene, s tim što nova staništa često nisu dobro opremljena. Zanimljivo je da u slučaju ekstremnih životnih uslova muškarci preživljavaju u većem broju jer su, na primer, bolji plivači i uopšte fizički spremniji. Žene su mnogo češće od muškaraca u finansijskim problemima, imaju manju socioekonomsku snagu od njih, što im još više otežava situaciju.

Majčinstvo ima dodatnu cenu. Naime, žene brinu o ostalim članovima porodice, na koje klimatske promene takođe loše utiču, što ih dodatno opterećuje i oduzima im energiju za karijeru i brigu o sebi. Samim tim, one se teže oporavljaju od ekstremnih vremenskih prilika.

U doba suše povećava se problem sa ishranom i nalaženjem hrane. Najčešće je na ženi izbor koji izvor energije i vode će se koristiti i kako će se dobaviti hrana.

Žene na položajima, na državnom ili lokalnom nivou, često imaju bolja rešenja projekata u vezi s klimom

Opasnost za trudnice

Kako temperatura raste, svi, uključujući i decu, izloženi su bolestima koje su povezane sa toplotom, kao i sa širenjem tropskih bolesti.

Sagorevanje fosilnih goriva oslobađa toksične zagađivače u vazduh koji udišemo. To može pojačati učestalost astme, kao i plućne i srčane bolesti, a kako piše Climate Reality, žene su osetljivije i više reaguju na sve ove promene.

Primećeno je da je astma prisutnija kod adolescentkinja, da se povećava rizik od raka pluća i kardiovaskularnih bolesti u srednjim godinama, a šloga i demencije kod starijih žena. Zatim, kod trudnica postoji opasnost od preranog rađanja beba i male težina ploda (što može imati posledice i u kasnijem životu), kao i rađanja mrtvorođenčadi, što sve može biti posledica povećane toplote i vazdušnog zagađenja.

Novcem koji stiže kao pomoć obično raspolažu muškarci, iako žene čine polovinu sveta

Borba za preživljavanje

Zdravstveni sistem trebalo bi da pomogne, ali globalno gledano, samo mali broj žena ima pristup zdravstvenoj nezi. Smanjenje opasnih zagađivača ne bi dobro uticalo samo na zdravlje, već i na celokupnu planetu.

Žene se više brinu o zaštiti životne sredine nego muškarci i imaju jača proklimatska mišljenja i verovanja, piše New York Times. Kada se nalaze na državnim položajima, kao i pozicijama u lokalnim zajednicama, one često imaju bolja rešenja projekata u vezi s klimom. Ipak, kako piše BBC, žene obično nisu u poziciji da utiču na korišćenje novca koji stiže kao pomoć, njime obično raspolažu muškarci.

Budući da žene čine polovinu sveta, važno je da učestvuju i u bitnim odlukama, i u raspolaganju novcem.Treba imati u vidu da borba protiv klimatskih promena nije borba za vlast. To je borba za – preživljavanje!