Uticaj kafe i energetskih napitaka na mentalno zdravlje

Danas je kofein, u obliku kafe, čaja i energetskih napitaka, najčešće korišćena psihoaktivna supstanca na svetu. Procenjuje se da ga konzumira približno 80 odsto svetske populacije. Najnovija istraživanja ukazuju na složen odnos između unosa kofeina i mentalnog zdravlja. Prvi sistematski pregled i metaanaliza, koji su imali za cilj da istraže efekte konzumiranja kofeina na rizik od pokušaja samoubistva i suicidalnih ideja, publikovani su 2025. godine u časopisu Nutrients. Prema rezultatima ove studije, koja je obuhvatila sedamnaest istraživanja, konzumiranje više od 60 šolja kafe mesečno značajno smanjuje rizik od pokušaja samoubistva. Nasuprot tome, konzumiranje samo jednog energetskog pića mesečno značajno povećava rizik od pokušaja samoubistva i od suicidalnih ideja. Muškarci i korisnici drugih psihoaktivnih supstanci (pušenje, alkohol) imaju veći rizik od suicida. Dalja istraživanja su neophodna za razumevanje odnosa između konzumiranja kofeina i mentalnog zdravlja i ona predstavljaju osnov za dalji razvoj strategije javnog zdravlja za unapređenje mentalnog zdravlja.

U ovom tekstu možete da se upoznate sa pozitivnim i negativnim efektima kofeina na zdravlje ljudi, a posebno na samoubistva i suicidalne ideje.

Najnovije istraživanje pokazuje da se rizik od samoubistva smanjuje konzumiranjem kafe, dok energetska pića povećavaju šansu od samoubistva do tri puta u odnosu na nekonzumente, kao i da veći rizik od suicida imaju mladi, muškarci i korisnici drugih psihoaktivnih supstanci.

Sveprisutni kofein

Globalno, najčešće korišćena psihoaktivna supstanca je kofein. Kofein se nalazi u kafi, međutim može se naći i u listovima čaja i zrnima kakaoa. Često se dodaje u energetska pića kao stimulans. Svakodnevno, kofein koristi približno 80 odsto svetske populacije. Procenjuje se da 43 odsto dece uzrasta od dve do pet godina i 100 odsto odraslih starijih od 65 godina svakodnevno konzumira kofein. Takođe, uočeno je da sa starenjem raste prosečan dnevni unos kofeina. Kofein se uglavnom nalazi u zrnima kafe. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, šolja kafe od 225 ml sadrži približno 95 mg kofeina, šolja crnog čaja oko 47 mg, zelenog čaja oko 28 mg, a energetska pića 80–100 mg na 225 ml, u zavisnosti od brenda. Konzumiranje ovih proizvoda je svakim danom sve veće zbog jakih marketinških strategija i lakoće dostupnosti.

Iako kofein nema nutritivnu vrednost, prvenstveno se konzumira zbog svojih efekata na pamćenje i poboljšanje koncentracije, kao i zbog pozitivnog uticaja na fizičke performanse korisnika. Mnogi njegovi fizički neželjeni efekti su detaljno istraženi u brojnim studijama, uključujući povećanje nervoze, nesanice, povećano mokrenje, gastrointestinalne simptome i tahikardiju.

Razumevanje veze između konzumacije kofeina i mentalnog zdravlja je ključno za razvoj adekvatnih strategija javnog zdravlja za promociju svesti o potencijalnim štetnim psihološkim efektima proizvoda sa kofeinom i poboljšanje mentalnog zdravlja potrošača. Sveprisutnost kofeina u svakodnevnom životu pokreće istraživanja i o njegovim efektima i na samoubistvo.

Samoubistva – definicija i rasprostranjenost

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), samoubistvo se definiše kao čin namernog oduzimanja sopstvenog života. To je tragičan ishod psihičkog bola koji je toliko jak da se čini nepodnošljivim, pri čemu osoba vidi samoubistvo kao jedini izlaz. Samoubistvo je rezultat složene interakcije bioloških, psiholoških, socijalnih, kulturnih i ekoloških faktora. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se, u svetu, svake godine desi 727.000 samoubistava, kao i 10–20 miliona namernih pokušaja samopovređivanja (podaci za 2021. godinu). Globalna standardizovana stopa suicida je bila 8,9 na 100.000 stanovnika. Ona varira između zemalja sveta i može da bude manja od 1 na 100.000 stanovnika do skoro 40 na 100.000 stanovnika. Više od polovine samoubistava u svetu (56%) dogodi se pre pedesete godine života, a većina samoubistava registrovana je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (73%). Prema podacima regionalnih kancelarija SZO, stope samoubistava u regionima Afrike (11,5 na 100.000), Evrope (10,1 na 100.000), Jugoistočne Azije (10,1 na 100.000) i regionu Amerike (9,2 na 100.000) su više od globalnog proseka (8,9 na 100.000). Najniža stopa samoubistava zabeležena je u regionu Istočnog Mediterana (4,0 na 100.000). Stopa u regionu Zapadnog Pacifika bila je 7,5 na 100.000 u 2021. godini. Region Azije (posebno Jugoistočna Azija) beleži najveći broj samoubistava, ali neke zemlje u Evropi, poput Finske i Litvanije, imaju visoke stope po glavi stanovnika. Zapadni Balkan (uključujući Srbiju) generalno ima nižu stopu samoubistava od evropskog proseka, ali se stope ipak razlikuju među zemljama u regionu.

Tendencije u zemljama Istočne Evrope pokazuju postojanje veće stope samoubistava. Litvanija, Letonija i Mađarska konstantno prijavljuju neke od najviših stopa u Evropi. Na primer, Litvanija je zabeležila stopu od 24,4 samoubistava na 100.000 ljudi u 2020. godini. Iako ovo predstavlja pad u odnosu na ranije decenije, brojke su i dalje zabrinjavajuće. Stope su generalno niže u zemljama Zapadne Evrope. U Francuskoj je stopa približno 13,5 samoubistava na 100.000, dok je Nemačka prijavila stopu od 9,7 na 100.000. Obe zemlje su zabeležile stabilne ili blago opadajuće trendove tokom poslednje decenije. Stope samoubistava u nordijskim zemljama, poput Finske i Švedske, su umerene u poređenju sa Istočnom Evropom, pri čemu Finska prijavljuje oko 13,4 samoubistava na 100.000, a Švedska oko 11,6. Iako su ove stope niže nego u Istočnoj Evropi, one ostaju više nego u mnogim zemljama Zapadne Evrope. Zemlje Južne Evrope, uključujući Italiju i Španiju, generalno imaju niže stope samoubistava. Stopa u Italiji je oko 7,3 na 100.000, dok je u Španiji još niža, sa približno 6,6 na 100.000. Širom Evrope, napori za prevenciju samoubistava su se intenzivirali, fokusirajući se na usluge mentalnog zdravlja, kampanje za podizanje svesti i smanjenje stigme. Međutim, ekonomski faktori, problemi mentalnog zdravlja i društveni stresori i dalje doprinose stopama samoubistava u mnogim regionima.

Samoubistvo je češće među muškarcima nego među ženama u gotovo svim regionima sveta. U zemljama sa visokim prihodima, muškarci počine tri puta više samoubistava nego žene. Međutim, žene imaju veći broj pokušaja samoubistva, što ukazuje na drugačije metode i faktore rizika. Samoubistvo je, globalno, treći vodeći uzrok smrti među mladim ljudima starosti od 15 do 29 godina. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer je to najproduktivnija dobna grupa. Kod starijih osoba (preko 70 godina), stope samoubistva su takođe visoke, naročito među muškarcima. Često su samoubistva u ovoj starosnoj grupi povezana sa usamljenošću, hroničnim bolestima i gubitkom bliskih osoba. Važno je imati na umu da su mnogi slučajevi samoubistva neregistrovani ili netačno prijavljeni zbog stigme, što znači da je stvarni broj verovatno veći od zvaničnih statistika.

Shutterstock.com

Kofein – pozitivni i negativni efekti

Milioni ljudi u svetu svakodnevno konzumiraju proizvode koji sarže kofein. Uticaj kofeina na zdravlje je složen i zavisi od doze, individualne osetljivosti i opšteg zdravstvenog stanja.

Najčešći do sada istaknuti pozitivni efekti kofeina na ljudsko zdravlje su:

• Poboljšanje kognitivne funkcije

Kofein deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema, blokirajući molekul adenozin, koji uzrokuje pospanost; to dovodi do povećane budnosti, bolje koncentracije, bržeg reagovanja i poboljšanja pamćenja. Često se koristi za prevazilaženje umora i poboljšanja produktivnosti.

• Povećanje fizičkih performansi

Kofein može poboljšati izdržljivost i snagu kod sportista; smanjuje osećaj napora tokom vežbanja i stimuliše telo da koristi masne kiseline kao izvor energije, čime čuva zalihe glikogena u mišićima.

• Antioksidativno svojstvo

Antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu, što može smanjiti rizik za određene hronične bolesti.

Brojne studije ukazuju na to da umereno konzumiranje kafe može biti povezano sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, određenih vrsta karcinoma (poput raka prostate i jetre), bolesti jetre, glavobolje itd. Kofein se često dodaje lekovima protiv bolova jer može ubrzati njihovu apsorpciju i pojačati efekat. Pored toga, ima vazokonstriktivno dejstvo (sužava krvne sudove) što može ublažiti vaskularne glavobolje.

Najčešći negativni efekti, usled unosa prevelike doze kofeina, su anksioznost i nervoza, ali i nemir i drhtavica. Kod osoba koje su sklone anksioznim poremećajima usled unosa veće količine kofeina mogu se značajno pogoršati simptomi. Kofein često dovodi do nesanice, a unos kofeina, naročito u popodnevnim satima, može poremetiti ciklus spavanja. Neophodno je zbog toga izbegavati kofein 6 do 8 sati pre spavanja.

Kofein privremeno podiže krvni pritisak i ubrzava rad srca, ali kod zdravih ljudi ovo nije dugoročan problem. Prekomerne količine, posebno iz energetskih napitaka, mogu dovesti do aritmija. Kofein može povećati proizvodnju želudačne kiseline, što kod nekih ljudi dovodi do gorušice, stomačnih bolova i problema sa varenjem. Redovno konzumiranje velike količine kofeina može dovesti do fizičke zavisnosti, a nagli prekid izaziva simptome odvikavanja, kao što su glavobolja, umor, razdražljivost i poteškoće sa koncentracijom. Kofein može smanjiti apsorpciju kalcijuma i gvožđa, što može biti u vezi sa osteoporozom i/ili anemijom.

Opšta preporuka za većinu zdravih odraslih osoba je do 400 mg kofeina dnevno. To je otprilike 2–4 šoljice kafe, zavisno od jačine.

Kafa smanjuje depresivne simptome

Nedavno sprovedena metaanaliza na preko 1,5 miliona učesnika, objavljena 2025. godine u časopisu Nutrients, pokazala je da je veća konzumacija kafe (više od 60 šolja mesečno) povezana sa značajnim smanjenjem rizika od pokušaja samoubistva. Utvrđeno je da je kod pojedinaca koji redovno konzumiraju kafu, svako povećanje dnevnog unosa povezano sa približno 8 odsto manjim rizikom od razvoja depresivnih simptoma.

Neurofarmakološki efekti kofeina, koji se ogledaju u poboljšanju aktivnosti neurotransmitera, poboljšavaju raspoloženje i ograničavaju depresivne simptome, povećavajući budnost i opšte blagostanje. Kofein stimuliše centralni nervni sistem antagonizovanjem adenozinskih A1 i A2A receptora, smanjujući inhibitornu signalizaciju i povećavajući oslobađanje ekscitatornih neurotransmitera poput dopamina i glutamata. Ovo objašnjava povećanu budnost, poboljšanu koncentraciju, povišeno raspoloženje i smanjenu percepciju umora nakon konzumiranja kofeina. Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Šta su energetcka pića?

Energetska pića su bezalkoholna gazirana pića koja sadrže različite stimulativne sastojke. Cilj im je da privremeno povećaju energiju, budnost i mentalnu spremnost konzumenta. Iako se često percipiraju kao alternativa kafi, njihov sastav i efekti se značajno razlikuju. Energetska pića su koktel različitih stimulansa i šećera. Kombinacija ovih sastojaka, posebno visoke doze šećera i kofeina, može izazvati neželjene efekte poput: anksioznosti i nervoze, nesanice, poremećaja srčanog ritma i naglog pada energije nakon početnog „udara”. Zbog agresivnog marketinškog pristupa usmerenog na mlade ljude, energetska pića često u velikim količinama konzumiraju adolescenti i studenti, nekad i nesvesni zdravstvenih rizika.

Shutterstock.com

Koji su najčešći sastojci energetskih pića?

• Kofein – glavni stimulans, čija količina može biti značajno veća nego u kafi ili koka-koli. Neke konzerve mogu sadržati i do 300 mg kofeina. Kofein deluje tako što stimuliše centralni nervni sistem, smanjujući osećaj umora.

• Šećer – većina energetskih pića ima izuzetno visok sadržaj šećera. Ova velika količina šećera brzo podiže nivo šećera u krvi, dajući trenutni nalet energije, ali nakon toga sledi nagli pad, što može dovesti do umora i razdražljivosti (tzv. „šećerni udar” ili „sugar crash”).

• Taurin – amino-kiselina koja se prirodno nalazi u telu i ključna je za funkcije mišića, srca i nervnog sistema. Iako se često reklamira kao „energetski” sastojak, njegova uloga u ovim pićima je i dalje predmet rasprave i istraživanja.

• Guarana – prirodni biljni ekstrakt koji sadrži visoke koncentracije kofeina. Guarana deluje sporije od kofeina, produžavajući njegovo stimulativno dejstvo.

• Ženšen (Ginseng) – biljni ekstrakt koji se tradicionalno koristi za poboljšanje fizičkih i mentalnih performansi i smanjenje stresa. Njegova efikasnost u energetskim napicima nije u potpunosti dokazana.

• B-vitamini – dodaju se kako bi se podržala prirodna proizvodnja energije u telu, iako njihov doprinos trenutnom energetskom naletu iz napitka nije značajan.

Uticaj energetskih pića na samoubistva

Prema nedavno objavljenoj metaanalizi, suprotno kafi, energetska pića povećavaju rizik od pokušaja suicida, čak i pri unosu malih količina ovog napitka. Takođe, utvrđena je linearna veza između većeg konzumiranja energetskih pića i povećanog rizika od pokušaja samoubistava. Oni koji su konzumirali od 21 do 30 šolja energetskog pića mesečno imali su za skoro tri puta veći rizik od pokušaja samoubistva (Udruženi OR = 2,88, 95% CI: 2,49–3,34) u poređenju sa onima koji su konzumirali 11 do 20 šoljica (Udruženi OR = 1,61, 95% CI: 1,38–1,88) ili 1 do 10 šoljica (Udruženi OR = 1,34, 95% CI: 1,20–1,50).

Shutterstock.com

Takođe, uočena je značajna povezanost između većeg konzumiranja energetskog pića mesečno i većeg rizika od suicidalnih ideja. Energetska pića su dizajnirana za poboljšanje performansi i mogu sadržati druge stimulanse pored kofeina, za koje je prijavljeno da pogoršavaju anksioznost i uznemirenost kod njihovih konzumenata. Pored toga, energetska pića obično sadrže velike količine šećera, za koji se takođe pretpostavlja da izaziva negativne emocije poput straha, stresa i anksioznosti. Negativan efekat na raspoloženje i funkcionisanje može biti moguće objašnjenje za povećanje rizika od samoubistva. Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Shutterstock.com

Takođe, bitno je razmotriti profil korisnika energetskih pića. Mlađi muškarci, koji su glavni konzumenti energetskih pića, već spadaju u grupu sa većim rizikom od samoubistva. Studije pokazuju da muškarci umiru od samoubistva po stopi koja je približno 3,5 puta veća nego kod žena. Ova nejednakost između polova često je povezana sa društvenim pritiscima povezanim sa tradicionalnim muškim ulogama, podstičući maladaptivne mehanizme suočavanja sa problemima, kao što su emocionalno suzbijanje ili nevoljnost da se potraži pomoć. Pored toga, muškarci mogu biti podložniji efektima dodatih legalnih stimulansa i kofeina u energetskim pićima zbog urođenih razlika u fiziologiji i metabolizmu. S obzirom na to da su muškarci skloniji preuzimanju rizika i impulsivnom ponašanju, konzumiranje kofeina može povećati njihov rizik od samoubistva.

U pomenutoj metaanalizi je uočeno i da konzumenti energetskih napitaka češće konzumiraju i druge psihoaktivne supstance (alkohol, droge, cigarete, odnosno nikotin iz duvana). Upotreba alkohola je takođe povezana sa većim rizikom od velike depresije, što bi, zauzvrat, moglo povećati rizik od samoubistva. Slično tome, višestruke studije različitih autora, povezale su upotrebu cigareta sa samoubistvom, pri čemu su pušači skloniji samoubistvu nego nepušači u više populacija. Ova povezanost naglašava potrebu za boljim razumevanjem međusobnog delovanja ovih faktora kako bi se olakšao razvoj ciljanih rešenja koja bi mogla pomoći u smanjenju samoubistava u ovoj specifičnoj podgrupi pojedinaca.

Predlaže se da zdravstveni radnici, posebno oni u opštoj praksi i psihijatriji, sistematski pitaju pacijente o konzumiranju energetskih pića. Ovo pitanje može da otvori dijalog o drugim potencijalnim problemima, uključujući rizične životne navike (odnosno upotrebu drugih psihoaktivnih supstanci koje izazivaju zavisnost), poremećaj u ishrani (odnosno žudnju za velikim količinama šećera; poznato je da šećer, u velikim količinama, izaziva depresiju i može dovesti do metaboličkih komplikacija) i anksiozne poremećaje ili druge psihološke probleme.

Interakcije energetskih pića i psihijatrijskih lekova

Iako molekularne interakcije između energetskih pića i većine psihijatrijskih lekova nisu čvrsto utvrđene, neke studije su pokazale da kofein može umereno povećati nivo klozapina, antipsihotika. Pored toga, generalno se preporučuje da pacijenti koji uzimaju sedative izbegavaju energetska pića i kafu, jer suprotni efekti stimulansa i sedativa mogu biti kontraproduktivni.

Količina kofeina u različitim pićima

Kafa	Koka-kola i slična pića	Energetska pića
Espreso (30 ml): Oko 60–80 mg	Koka-kola (355 ml, limenka): Oko 34 mg	Red Bull (250 ml, konzerva): Oko 80 mg
Filter-kafa (240 ml): Oko 95–165 mg	Pepsi (355 ml, limenka): Oko 38 mg	Monster (473 ml, konzerva): Oko 160 mg
Instant kafa (240 ml): Oko 30–90 mg	Koka-kola zero (355 ml, limenka): Oko 34 mg	Rockstar (473 ml, konzerva): Oko 160 mg
Kafa bez kofeina (240 ml): Oko 2–5 mg	Pepsi Max (355 ml, limenka): Oko 42 mg

Uloga medija

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i mnoge nacionalne asocijacije za prevenciju samoubistva izdale su smernice za medijsko izveštavanje o samoubistvima. Ove smernice preporučuju izbegavanje bombastičnih naslova, detalja o načinu samoubistva i objavljivanje fotografija sa lica mesta, a umesto toga se savetuje fokusiranje na dostupnu pomoć i podršku za osobe sa suicidalnim mislima. Ovo je ključno u cilju prevencije Verterovog efekta. Verterov efekat, ili imitativno samoubistvo, ili „zaraza samoubistvo” ili „efekat zaraze”, predstavlja povećanje broja samoubistava nakon medijskog izveštavanja o nekom slučaju samoubistva, posebno kada se radi o poznatim ličnostima. Naziv je inspirisan Geteovim romanom Jadi mladog Vertera iz 1774. godine, u kojem je glavni lik izvršio samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi. Posle objavljivanja romana usledio je talas samoubistava među mladima širom Evrope, zbog čega je knjiga bila zabranjena u nekim zemljama. Iako uticaj romana nikada nije naučno dokazan, termin Verterov efekat je popularizovao sociolog Dejvid Filips 1974. godine, a kasnija istraživanja su potvrdila povezanost između senzacionalističkog medijskog izveštavanja o samoubistvima i porasta stope samoubistava.

Nasuprot Verterovom efektu, Papagenov efekat je pozitivna pojava koja se odnosi na smanjenje stope samoubistava, a postiže se odgovornim medijskim izveštavanjem koje se fokusira na prevenciju i pomoć, umesto na detalje i senzacionalizam.

Dalja istraživanja su neophodna za razumevanje odnosa između konzumiranja kofeina i mentalnog zdravlja, jer rezultati ovih istraživanja predstavljaju osnov za razvoj strategije javnog zdravlja za unapređenje mentalnog zdravlja.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com