Nije do vas, do vrućine je

Šta nas je još davno naučio film Spajka Lija i zašto smo leti nervozniji nego što mislimo?

Kad je Spajk Li 1989. snimio film Uradi pravu stvar (Do the Right Thing), mnogi su mislili da je to priča o rasnim tenzijama u Bruklinu. I jeste. Ali to je istovremeno i jedan od najboljih filmova ikada snimljenih o tome šta se događa ljudima kada temperatura postane nepodnošljiva.

Radnja se odvija tokom jednog vrelog letnjeg dana. Kako asfalt postaje sve užareniji, tako rastu nervoza, netrpeljivost i sukobi među ljudima. Sitnice prerastaju u svađe, svađe u nasilje, a običan dan završava se tragedijom.

Više od tri decenije kasnije, psiholozi često upravo ovaj film koriste kao odličnu ilustraciju onoga što danas potvrđuju brojna naučna istraživanja – ekstremna vrućina ne utiče samo na naše telo. Ona menja način na koji mislimo, osećamo i reagujemo.

Naš mozak ne voli ekstremnu vrućinu

Ako vam se ovih dana čini da ste sporiji, zaboravniji, razdražljiviji ili da vam se jednostavno ništa ne radi, možda niste postali lenji. Možda vam je samo previše vruće.

Naime, kada temperatura naglo poraste, telo ulaže veliki deo energije u hlađenje organizma. Da bi održalo normalnu telesnu temperaturu, šire se krvni sudovi, pojačava se znojenje, ubrzava rad srca i troši više tečnosti. Sve to ostavlja manje prostora za koncentraciju, donošenje odluka i emocionalnu samokontrolu. Zbog toga tokom toplotnih talasa mnogo ljudi opisuje osećaj mentalne magle, iscrpljenosti i manjka motivacije. Naučnici smatraju da visoke temperature mogu uticati i na neurotransmitere koji regulišu raspoloženje, poput serotonina, ali i ozbiljno narušiti kvalitet sna, što dodatno pogoršava raspoloženje narednog dana.

Zašto se leti više svađamo

Postoji razlog zbog kog često kažemo da je neko „vruće glave”. Već decenijama psiholozi proučavaju takozvanu hipotezu toplote i agresije, prema kojoj neprijatno visoke temperature povećavaju razdražljivost i impulsivnost. Velika analiza više desetina istraživanja pokazala je da sa porastom temperature raste i verovatnoća agresivnog ponašanja, nasilnih sukoba i konflikata među ljudima. Istraživanja beleže više nasilnih incidenata, više slučajeva besa u saobraćaju, ali i više verbalnih sukoba tokom perioda ekstremnih vrućina.

Zanimljivo je da taj odnos nije beskonačan. Neki psiholozi govore o takozvanoj „obrnutoj U-krivulji”. Drugim rečima, agresija raste kako raste temperatura, ali kada postane zaista ekstremno, otprilike iznad 30 stepeni, ljudi često više nemaju energije ni za sukob. Umesto svađe, žele samo da pobegnu u hlad.

Kako se motivisati kada temperatura pređe 40 stepeni

Možda najzanimljivije preporuke stručnjaka nemaju mnogo veze sa klima-uređajima.

Psiholozi koji proučavaju uticaj ekstremnih temperatura na ponašanje savetuju da tokom toplotnih talasa, kad god je moguće, ne donosimo važne životne odluke, ne ulazimo u velike rasprave i ne očekujemo od sebe isti nivo koncentracije kao u prijatnijim vremenskim uslovima. Razlog je jednostavan – mozak pod vrućinom troši više energije na regulaciju telesne temperature, zbog čega slabije funkcionišu pažnja, samokontrola i donošenje odluka.

Stručnjaci preporučuju i ono što mnogi instinktivno zaboravljaju: važne razgovore ostavite za jutro ili veče, rashladite prostor u kojem boravite, pijte dovoljno tečnosti i pokušajte da sačuvate kvalitet sna, jer upravo je loš san jedan od glavnih razloga zbog kojih tokom toplotnih talasa postajemo razdražljiviji.

Stoga, ako vam se čini da vas sitnice nerviraju više nego inače, da ste nestrpljivi u saobraćaju, na poslu ili u redu u prodavnici, zastanite i zapitajte se jedno pitanje:

Da li je zaista problem toliko veliki ili je danas, jednostavno, 40 stepeni?