Mundiri su preuzeli jesen
- Sadržaj:
- 1. Nov način razmišljanja o odeći
- 2. Dugmad kao noseći modni detalj
- 3. Epolete i džepovi
Ako ste ove jeseni ušli u bilo koju veću prodavnicu odeće, prilično lako ćete steći utisak da je neko promenio pravila oblačenja.
Jakne su strože, kragne izraženije, dugmad ozbiljnija, a džepovi odjednom imaju pravo da budu vidljivi. Tu su kaiševi, naramenice, dvoredno kopčanje, ravne linije i krojevi koji kao da su došli iz nekog sasvim drugog sveta. Ne iz kancelarije, ne iz večernjeg izlaska, već iz garderobera u kojem odeća ima zadatak.
Nov način razmišljanja o odeći
Reč je o odeći koja je od uniforme uzela dovoljno elemenata da se zapitamo odakle ovaj trend. Kod Zare, kao i kod drugih velikih komercijalnih brendova, taj uticaj može da se vidi u različitim oblicima. Jedna jakna ima nešto vojničko, druga podseća na radnu odeću, treća na safari uniformu, četvrta na staru školsku ili železničarsku estetiku. Sve su različite, a ipak pripadaju istoj priči.
Shutterstock.com
Uniforma je oduvek bila veoma precizna stvar. Nije nastajala da bi nekoga učinila lepšim, već prepoznatljivim. Da bi se odmah znalo ko je ko i čemu pripada. Zbog toga u njenom kroju nema mnogo slučajnosti. Džep je tamo gde treba da bude, dugme ima svoju funkciju, rukav određenu širinu, a materijal je biran tako da izdrži posao koji čeka svog nosioca.
Moda je iz svega toga odavno počela da pozajmljuje. Vojni mantili, pilotske jakne, mornarske majice, safari košulje, radni kombinezoni, trenerke, čak i medicinske uniforme – u različitim periodima ulazili su u svakodnevno oblačenje. Ali ove sezone kao da se nije pozajmio samo jedan komad. Pozajmljen je čitav način razmišljanja o odeći.
Dugmad kao noseći modni detalj
Možda se to najbolje vidi na jaknama. One više ne moraju da budu samo blejzer, kaput ili obična kratka jakna. Imaju džepove koji su dovoljno veliki da se primete, kaiš koji ne mora ništa da stegne, dugmad koja ne pokušavaju da budu diskretna. Ramena mogu da budu naglašena, a linija tela jasnija. Odeća ponovo dobija konstrukciju koju poslednjih sezona nije bilo potrebno naročito pokazivati.
Posle godina oversized svega, mekih silueta i odeće koja je trebalo da izgleda kao da je usput navučena, takav kroj deluje gotovo neočekivano. Čak i kada je napravljen od mekanog materijala i namenjen svakodnevnom nošenju – ostavlja utisak da zna gde mu je mesto.
A onda dolazi zanimljiviji deo. Uniforma, koja je nekada bila jedno od najvećih ograničenja u oblačenju, danas se pojavljuje kao izbor. Niko ne mora da je nosi. Upravo zato može da bude zanimljiva.
Možda je deo privlačnosti i u tome što savremena garderoba već dugo funkcioniše bez mnogo pravila. Sve ide uz sve, patike su odavno izašle iz sporta, sako je postao gotovo univerzalni komad, a granica između odeće za posao i slobodno vreme prilično se istopila. Moguće je izgledati sređeno bez mnogo truda, nesređeno bez posledica i promeniti stil nekoliko puta u toku dana.
U takvom svetu, uniforma donosi nešto sasvim drugo. Red.
Epolete i džepovi
Ne mora čak ni da bude vojnička. Dovoljno je da ima jasnu konstrukciju. Dovoljno je da se vidi da je krojena prema određenoj ideji, a ne samo prema potrebi da lepo padne na telo.
Zato su zanimljivi i detalji koji se ove sezone vraćaju zajedno sa njom. Kragne koje se zakopčavaju, metalna dugmad, velike ploče džepova, kaiševi, epolete, kontrastni štepovi. Sve ono što je nekada imalo konkretnu funkciju danas često služi samo da bi odeći dalo karakter. Džep možda više nikada neće biti napunjen alatom, kaiš neće pridržavati ništa, a naramenica neće imati nikakvu vojnu svrhu. Ali oko tih detalja ostala je priča.
Komercijalna moda to dobro zna. Uniforma ima prepoznatljiv oblik, pa se lako prevodi u kolekciju. Dovoljno je promeniti materijal, skratiti jaknu, pomeriti džep, promeniti boju – i odjednom isti komad izgleda dovoljno novo. Zato mundir može da se pojavi kao elegantna jakna, kao kaput, kao košulja, ili kao komad koji je teško sasvim smestiti u jednu kategoriju. I tu se možda krije razlog zbog kojeg je ovaj trend mnogo zanimljiviji od običnog povratka military estetike.
Uniforma je nekada služila da pojedinca učini delom grupe. Danas se uzima iz grupe i vraća pojedincu. Svako može da je protumači na svoj način, da uzme samo ono što mu odgovara i da ostatak ostavi na vešalici.
Jedna žena će nositi strogu jaknu uz farmerke. Druga će uzeti samo kroj džepa. Treća će je zakopčati do vrata i pustiti da cela silueta ostane gotovo monohromatska. Neko će izabrati vojničku nijansu zelene, neko crnu, neko potpuno neočekivanu boju. Uniforma je ista samo dok postoji propis. Kada propisa nema, počinje moda.
Zato, možda, nije najvažnije što se mundir vratio. Važnije je što se vratio u trenutku kada smo već gotovo zaboravili koliko odeća može da bude određena.
Posle dugog perioda u kojem je bilo važno da ništa ne steže, ništa ne sputava i da sve može da se kombinuje sa svačim, na scenu ulazi odeća koja ponovo nešto zahteva. Da bude zakopčana, da pokaže rame, da ima džep koji se vidi, da formira liniju oko tela.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com