Zauške – simptomi i lečenje zaušaka kod dece i odraslih

Zauške ili epidemijski parotitis – latinski (engl. mumps) su akutna virusna zarazna bolest koja zahvata pljuvačne žlezde. Međutim virus može da napadne i centralni nervni sistem, testise ili pankreas.

Osnovni znak bolesti je bolan otok pljuvačnih žlezdi. Iako zauške nisu tako česte kao nekad, ipak prestavljaju veliki zdravstveni rizik za ljude koji nisu vakcinisani i koji nisu ranije preležali bolest. Obolenje se najčešće javlja u dečijoj dobi od 5. do 15. godina, ali se može javiti i u bilo kojoj drugoj životnoj dobi.

Zašto nastaju zauške?

Zauške, poznate i kao parotitis, nastaju usled infekcije virusom parotitisa koji pripada grupi paramiksovirusa. Ovaj virus se prenosi kapljičnim putem, najčešće kroz respiratorne kapljice koje nastaju prilikom kašljanja ili kijanja zaražene osobe.

Nakon što virus uđe u telo, obično parotidne žlezde koje se nalaze ispred i ispod ušiju. Infekcija može izazvati oticanje, bol i upalu tih žlezda, a ponekad može zahvatiti i druge organe, poput testisa, pankreasa i centralnog nervnog sistema.

Kako prepoznati zauške – simptomi

Prvi simptomi zaušaka pojavljuju se između 16. i 18. dana nakon izlaganja virusu, iako period inkubacije može trajati i do 4. nedelje. Najčešći simptomi su:

• otok i bol pljuvačnih žlezda.
• visoka telesna temperatura – između 38. i 40. stepeni C.
• bol u ušima, bol prilikom žvakanja i gutanja, otežano i bolno otvaranje usta, glavobolja.
• bol u mišićima, zglobovima, umor, pospanost.
• povraćanje, oslabljen apetit, mučnina.
• suvoća usta i grla.

Kako se prenose zauške?

Izvor zaraze je bolestan čovek koga nije lako prepoznati jer se oko 40% bolesnih oporavi “na nogama”, bez jasnih kliničkih znakova infekcije. Sama bolest se prenosi kapljičnim putem (kašalj, kijanje) odnosno direktnim kontaktom sa obolelim preko predmeta i ruku. Virus ulazi u organizam putem sluznice disajnih puteva.

Bolesnikov sekret sadrži virus 7. dana pre pojave simtoma i do 10. dana nakon pojave simptoma otoka žlezda. Virus se izlučuje i putem mokraće pa je tim putem bolesnik infektivan i do 15. dana nakon pojave prvih simptoma.

Kako izgledaju komplikacije?

Komplikacije su retke, ali su moguće i potencijalno opasne po život i zdravlje pacijenta.

U komplikacije spadaju:

• Meningitis je upala membrane koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Zauške su jedan od vodećih uzroka virusnog meningitisa. Simptomi meningitisa uključuju glavobolju, visoku temperaturu, ukočen vrat i osetljivost na svetlost. Predstavlja najčešću komplikaciju zauški u dečijoj populaciji, čak do 65%. Po pravilu ima dobru prognozu, ali se može završiti i sa teškim posledicama kao što su: hidrocefalis, mentalna retardacija, gluvoća i paraliza. Ova komplikacija se može završiti i sa smrtnim ishodom koji iznosi oko 1,4% od ukupnog broja obolelih.
• Encefalitis je retka i teška komplikacija zauški gde dolazi do upale samog moždanog tkiva kako bele tako i sive moždane mase. Simptomi encefalitisa su glavobolja, visoka temperatura, zbunjenost, konfuzija, komatozna stanja sa mogućim smrtnim ishodom.
• Orhitis (upala testisa) je druga po učestalosti komplikacija. Oko 20-30% obolelih ima ovu komplikaciju. Može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi od 3.godine života, ali je najčešća u adolescenata i mladih zrelih osoba. Ova komplikacija može izazvati sterilitet, a zauške i plodnost su takođe u nekim slučajevima povezani ukoliko dođe do nelečene upale.
• Pankreatitis (upala gušterače) je ređa komplikacija zauški. Karakteristika za ovu komplikaciju je oticanje stomaka sa bolovima u gornjem delu stomaka praćeni mučninom, povraćanjem i groznicom.
• Ooforitis (upala jajnika) – komplikacija koja može uticati na zdravlje žena i manifestuje se bolom i osetljivosti u donjem delu stomaka. Ooforitis je češći kod adolescenata i odraslih žena. Zauške kod žena mogu dovesti do nepravilnosti u menstrualnom ciklusu i problema sa plodnošću. 
• Surditas acuta (gluvoća) – ranije pre pojave vakcine je bila češća komplikacija, danas je izuzetno retka i javlja se obično na jednom uvu gde dolazi do iznenadnog gubitka sluha koji se jako teško teško oporavlja.
• Retke komplikacije – u retke komplikacije ubrajamo i upalu srčanog mišića, bubrega i štitne žlezde.

Kako se zauške kod dece razlikuju od onih kod odraslih?

Zauške kod odraslih su što ste stariji sve težih simptoma i sa češćim i težim komplikacijama. Međutim, ukoliko ste vakcinisani, a bili ste izloženi virusu, simptomi bolesti su obično subklinički, odnosno ne razvija se jasna klinička slika ili je uopšte nema, dok zauške kod dece mlađe dobi razvijaju punu kliničku sliku sa otokom obično obe pljuvačne žlezde.

Da li su opasne zauške kod muškaraca?

Ozbiljne komplikacije zauški kao što je sterilnost je izuzetno retka. Većina ljudi sa zauškama će se potpuno oporaviti bez trajnih posledica na njihovu plodnost. Ipak u retkim slučajevima zauške kod muškaraca mogu dovesti do smanjenog broja spermatozoida i razvoja sterilnosti.

Zauške u trudnoći

Obolevanjem od virusa parotitisa u trudnoći može da dovede do spontanog pobačaja u prva tri meseca trudnoće ili do prevremenog porođaja ukoliko se kasnije oboli u trudnoći. Virus u trudnoći uzrokuje razne malformacije ploda pogotovu ako obolite u prva tri meseca trudnoće. Treba znati da je vakcinacija protiv zauški u trudnoći kontraindikovana, tačnije ne smete se vakcinisati u trudnoći protiv ovog virusa.

Dijagnoza zauški

Ukoliko postoji sumnja da ste zaraženi ili kod nekoga u vašoj porodici prepoznate simptome zauški, preporuka je da se odmah obratite lekaru. Pri zakazivanju pregleda savetuje se da osoblju gde radite pregled saopštite na koji bolest sumnjate da bi se medicinsko osoblje zaštitilo i sprečilo širenje bolesti na minimum.

Obzirom da zauške imaju dosta slične simptome kao i većina virusnih infekcija, neophodan je pregled stručne osobe kako bi se ustanovilo o kojoj se tačno infekciji radi. Ako imate visoku temperaturu, slab apetit, povraćanje, natekle su vam pljuvačne žlezde ili testisi (kod muškaraca), dezorijentisani ste ili ekstremno umorni, odmah se javite vašem lekaru na pregled.

Dijagnoza se postavlja pregledom, uzorkom pljuvačke, mokraće ili koštane srži. Postoje i detaljne analize kojima se može proveriti i nivo specifičnih antitela u krvi vezanih za virusnu infekciju, a koja se stvaraju nakon izlaganja organizma virusu.

Kako se leče zauške – lečenje

Kao i za mnoge virusne infekcije, lečenje zauški obuhvata simptomatsku terapiju. U većini slučajeva pacijenti se oporave sami od sebe bez potrebe za lečenjem. Postoji i simptomatska terapija koja olakšava simptome i ubrzava lečenje pacijenta. Ona obuhvata:

• obavezno mirovanje i ležanje obolelog.
• uzimanje dosta tečnosti čime se smanjuje dehidratacija i ubrzava lečenje.
• lekovi za temperaturu i bol (paracetamol i brufen) koji smanjuju telesnu temperaturu i olakšavaju gutanje i žvakanje.
• Hladne obloge za zauške sa alkoholom ili bez alkohola koje se stavljaju spolja na pljuvačne žlezde smanjuju lokalno otok i bol u predelu žlezda, a samim tim i simptome bolesti.
• Izbegavanje kisele i začinjene hrane. Takva hrana iritira već otečene pljuvačne žlezde i pogoršava simptome bolesti.
• lokalno se preporučuje da se u usnu duplju aplikuju sprejovi sa analgetičkim dejstvom kako bi pacijent mogao lakše da žvaće i uzima hranu.

Da li možemo sprečiti obolevanje od zauški?

Najefikasniji način da se spreči obolevanje je vakcinacija. Sprovodi se kontrolisanim vakcinisanjem sa živim, oslabljenim virusom parotitisa.

U Srbiji je obavezna vakcinacija od 1986. godine i sprovodi se mešanom vakcinom protiv morbila, rubeole i parotitisa – takozvana MMR vakcina. Vakcinacija se sprovodi u dve doze. Prva doza se daje između 12. i 15. meseca starosti deteta. Druga doza se daje između 6. i 7. godine života deteta (pre upisa u školu). Oko 97% vakcinisane populacije zadrži stečeni imunitet.

Nevakcinisanu decu možemo vakcinisati i kasnije, naročito dečake. Kod njih postoji velika opasnost od steriliteta ako obole od parotitisa nakon 11. godine života zbog češće komplikacije orhitisa (upale testisa).

Obolevanje u svetu i kod nas

U svetu oboli oko 0,5% do 1% ukupnog stanovništva koje nije vakcinisano. Prisutne su bile pojedinačne epidemije parotitisa u populacijama koje se nisu vakcinisale.

Tako da su zabeležene pojedinačne epidemije u zatvorenim zajednicama Španije, Portugalije, Holandije, Irske, Poljske. Kod nas u Srbiji je zabeležena epidemija zauški u Sremu 2009. godine kada je bilo 119 obolelih.