Šta se meri natašte, a šta ne?
- Sadržaj:
- 1. Šta znači biti natašte?
- 2. Šta mora da se meri natašte?
- 3. Šta možete meriti i kada niste natašte?
- 4. Zašto je važno da se držimo pravila?
- 5. Kako da se pripremite za davanje krvi?
Skoro sam bio prisutan kada je pacijent zahtevao da mu se uradi analiza krvi, iako je jeo. I pored objašnjenja laboranata, nije mu bilo jasno zašto ne treba da daje krv na analizu nakon obroka. S druge strane, svima nam se desilo da smo zakazali laboratoriju, preskočili doručak, stigli gladni i mrzovoljni na vađenje krvi, a da ne razumemo zašto je to važno. Zbog toga smo pokušali da objasnimo šta znači natašte. I koje analize se mogu, a koje ne mogu raditi ako smo jeli.
Šta znači biti natašte?
Biti natašte znači da niste ništa jeli, niti pili (osim vode) najmanje 8 do 12 sati pre vađenja krvi. Idealno je da se krv daje ujutru, između 7 i 9 sati.
To podrazumeva da niste konzumirali kafu, čajeve, mleko, žvake, bilo koje suplemente, kao i da niste upražnjavali fizičku aktivnost pre vađenja krvi, jer sve to može uticati na vrednosti laboratorijskih analiza.
Izraz natašte potiče od latinskog izraza jejunus (prazan stomak) i koristi se u srpskom jeziku kao ustaljen medicinski termin za stanje kada osoba nije jela najmanje 8 do 12 sati. To je oblik prilagođen srpskom jeziku, a koristi se najčešće u laboratorijskoj i dijagnostičkoj praksi. S druge strane, našte se često sreće u govoru, ali gramatički je nepravilna skraćenica od na prazno, mada ga mnogi upotrebljavaju, uključujući i moju malenkost.
Shutterstock.com
Šta mora da se meri natašte?
Verovatno je najlakše prikazati u tabeli, jer je tako preglednije, a ostaje u sećanju.
| Analiza | Zašto se meri natašte? |
| Glikemija (glukoza) | Obrok direktno povećava šećer u krvi |
| Insulin / C-peptid | Raste nakon obroka, netačan za HOMA-IR, odnosno način računanja insulinske rezistencije |
| Trigliceridi | Jako variraju posle jela |
| Lipidni profil (LDL, HDL, holesterol) | Poremećen nakon hrane, posebno trigliceridi |
| Gvožđe, transferin, saturacija | Apsorpcija iz hrane menja rezultat |
| Kortizol (jutarnji) | Mora se meriti do 9 sati zbog biološkog ritma |
| Vitamin B12, folat | Kratkoročno povišeni posle jela |
| Amino-kiseline | Variraju u zavisnosti od unosa hrane |
Shutterstock.com
Šta možete meriti i kada niste natašte?
Postoje analize koje nisu preterano osetljive na unos hrane i koje možete raditi i ako niste bili natašte. Nekada se svesno odlučujemo da uradimo analize iako nismo natašte – najčešće zbog hitnosti, logistike, ili zato što je reč o parametrima koji nisu značajno pogođeni unosom hrane. Ovo su najčešći i najkorisniji testovi koji se mogu raditi u toku dana.
| Analiza | Napomena |
| Kompletna krvna slika (KKS) | Stabilna, hrana ne menja značajno |
| CRP, sedimentacija (SE) | Nisu osetljivi na obrok |
| Kreatinin, urea, elektroliti | Blago variraju, ali klinički korisni |
| Jetreni enzimi (AST, ALT, GGT) | Mogu se meriti bilo kad |
| TSH, fT4, fT3 | Manje osetljivi na obrok, idealno ujutru |
| Vitamin D | Može se meriti van natašte stanja |
Zašto je važno da se držimo pravila?
Davanje krvi nakon obroka može dovesti do lažno povišenih triglicerida, pogrešne dijagnoze insulinske rezistencije, nepravilnog tumačenja nivoa gvožđa ili glukoze, itd. A to znači da ćete možda dobiti terapiju koja vam ne treba, ili propustiti pravu dijagnozu.
Kako da se pripremite za davanje krvi?
Večerajte između 18 i 20 sati, idealno lagano i bez teške hrane. Preporučuje se obrok bez zasićenih masti, šećera, alkohola i obilnih porcija, na primer, povrće, kuvano meso, supa ili salata, bez kasne užine nakon toga, veče pre davanja krvi. Ujutru možete da popijete samo vodu. Izbegnite stres i fizičku aktivnost pre vađenja krvi.
Lekove koje inače redovno pijete (npr. za pritisak, štitnu žlezdu, hronične bolesti) možete uzeti, osim ako vam lekar nije drugačije savetovao. Ipak, postoje situacije kada lekove ne treba uzeti pre vađenja krvi:
- ako se rade analize koje mere nivo samog leka (npr. litijum, digoksin, antiepileptici);
- ako lekar traži da se lek pauzira radi procene prirodnih vrednosti (npr. pre početka terapije);
- ako se sumnja na neželjene efekte leka i želi se videti laboratorijski uticaj bez njega.
***
Ako niste sigurni da li treba da budete natašte, pitajte svog lekara ili laboranta. Po pravilu, što je test osetljiviji na metabolizam, to je važnije da budete bez hrane.
Neka vaš nalaz bude pouzdan koliko i vaša želja da budite zdravi.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com