Šta je metabolička klopka i kako da izađete iz nje?

Postoji jedna grupa žena koju srećem, ali i viđam u ambulanti i na internetu, grupa koja se ne vidi jasno, iako je brojčano ogromna. To su žene koje nisu gojazne (prema indeksu telesne mase – BMI), ali imaju vidljiv stomak, hronični umor, dnevnu pospanost, osećaj da „rade sve kako treba”, a telo ne sarađuje.

Vrlo često, zajednički imenitelj je isti: hipofunkcija štitaste žlezde (najčešće Hašimotov tiroiditis , ali ne samo on), uz insulinsku rezistenciju i skoro uvek pogrešan terapijski redosled.

Problem je u metabolizmu, a ne u disciplini

I tu počinje priča, ali i obeshrabrenje. Problem nije volja, kako mnogi misle, problem je metabolizam. Veliki deo njih je prošao kroz dijete koje „ne rade”, preskakanje obroka jer su pospane preko dana, pokušaje da „više hodaju”, a u poslednje vreme i pritisak da se krene na GLP-1 terapiju, jer „svi mršave”. Rezultat je često bio isti: vaga se malo pomeri, ali stomak ostaje, energija je loša, a poverenje u sopstveno telo je sve manje. I to nije njihov neuspeh, to je nerazumevanje fiziologije.

Ako pođemo od osnovnog poremećaja, hipotireoze (bilo autoimune ili druge etiologije), kod nje dolazi do usporavanja bazalnog metabolizma, slabije periferne funkcije hormona i veće sklonosti ka insulinskoj rezistenciji, čak i uz normalan šećer, što većina njih ima.

To skoro uvek prati neredovno uzimanje terapije, preskakanje obroka tokom dana, večernji „jedini pristojan obrok” i hronični stres, dosta hroničnog stresa jer većinu stvari, nažalost, one same rešavaju. Tako dobijamo idealne uslove za centralno (abdominalno) gomilanje masti. I to nije samo estetski problem; bolje rečno, to je znak da je homeostaza poremećena. Zato rigorozne dijete ne pomažu, a često odmažu. Kod ovih žena dijeta često dodatno podiže kortizol i naravno – još više remeti ritam insulina, pogoršava dnevnu energiju i učvršćuje obrazac „ne jedem danju – jedem uveče”. Telo to ne doživljava kao „disciplinu”, već kao stres koji, metabolički, skladišti u stomaku. Zato je čest paradoks – što se više trude, rezultat je slabiji.

Shutterstock.com

Kako da se prepoznate?

• Imate hipofunkciju štitaste žlezde (Hašimoto ili drugo).
• TSH je „u granicama”, ali se ne osećate dobro.
• Kilogrami nisu veliki problem, ali stomak uporno ostaje.
• Ruke i noge su relativno tanke.
• Pospani ste preko dana, bez jasnog razloga.
• Preskačete obroke „da se ne uspavate”.
• Glavni obrok je uveče.
• Malo se krećete ili se krećete, ali bez rezultata.
• Dijete nisu dale trajni efekat.
• Razmišljate o GLP-1 terapiji, ali niste sigurni da je to rešenje.

Ako ste označile tri ili više stavki, problem verovatno nije u disciplini, već u metabolizmu i njegovoj regulaciji.

Samo strpljivo

I onda neko dođe sa spasonosnom idejom, odnosno GLP-1 terapijom (ozempic i sl.). Ali ovi lekovi ne rešavaju problem! To nisu čarobni lekovi sa interneta, ako metabolizam nije kontrolisan i ako osoba ne vežba. Pritom, GLP-1 agonisti nisu „loši lekovi”, ali imaju svoje mesto i vreme kada treba da se upotrebe.

Shutterstock.com

Suština je da kod žena sa neregulisanom ili suboptimalno regulisanom hipotireozom, insulinskom rezistencijom bez dijabetesa i već postojećim preskakanjem obroka, GLP-1 najčešće dodatno smanjuje dnevni unos hrane, pogoršava energiju i pomera fokus sa uzroka na simptom. Može da se dobije manja težina na vagi, ali svi problemi ostaju, i osnovni metabolički, i nemanje energije, a najvažniji je smanjenje mišićne mase.

Suština je da pomaže „dosadan”, ali fiziološki ispravan plan i to redom:

1. Stabilna terapija štitaste žlezde. Levotiroksin svaki dan (1,6 µg/kg što je za osobu od 70 kg 112 µg/dan), u isto vreme, natašte, bez preskakanja, bez „kad se setim”. Kontrola TSH i biohemije za 6–8 nedelja kod svog lekara.
2. Smirivanje insulina, a ne izgladnjivanje. Ponekad uz pomoć metformina, često uz promenu ritma ishrane. Ove osobe ne mršave zato što jedu previše, već zato što im je metabolizam poremećen.
3. Umereno restriktivna ishrana sa blagim kalorijskim deficitom (300–400 kcal), uz dovoljno proteina (1,2–1,4 g/kg). Smatra se da je proteinsko-masni doručak dobra opcija i bez gladovanja, jer ono podiže kortizol, a ne pomaže štitastoj žlezdi. Mali, smisleni obroci ranije u toku dana često rade više nego savršena dijeta.
4. Trening snage (2 do 3 puta nedeljno) menja način na koji telo raspoređuje energiju, naročito u stomaku. Tako mišići postaju deo terapije. Dva puta nedeljno kardio trening, hodanje, bicikl, džoging. Izbegavati HIIT (trening visokog intenziteta) dok je hipotireoza nestabilna.
5. Strpljenje, pre svega strpljenje. Metabolizam se ne resetuje za dve nedelje. Ali kada se vrati u ravnotežu, telo prestaje da se „brani”.

Najvažnija poruka ženama koje tapkaju u mestu – ako imate problem sa štitastom žlezdom i stomakom koji ne reaguje, niste lenje, niste nedisciplinovane, a niste ni slomljene. Telo samo pokušava da preživi u uslovima koje doživljava kao nepovoljne. Rešenje nije u još strožoj dijeti, nije u brzoj farmakološkoj prečici, već u normalizaciji metabolizma i povratku homeostaze.

Zato razmislite, pokušajte da razumete, napravite plan i budite strpljive. Iako izgleda kao poruka oko koje sam se trudio, to nije poruka za kraj, već nešto što dugoročno daje rezultate. Nadam se da će se mnoge žene prepoznati, pa i ona koja me je inspirisala.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com