Neplodnost (infertilitet) muškaraca: etiologija, simptomi i znaci, dijagnoza, prevencija i lečenje

Neplodnost pogađa milione ljudi i utiče na njihove porodice i zajednice. Procene sugerišu da otprilike jedna od šest osoba u reproduktivnom dobu širom sveta tokom svog života iskusi neplodnost.

Neplodnost je bolest muškog ili ženskog reproduktivnog sistema koja se definiše kao nemogućnost postizanja trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa. Procenjuje se da 15% parova ispunjava ovaj kriterijum i smatra se neplodnim, sa približno 35% samo zbog ženskih faktora, 30% samo zbog muških faktora, 20% zbog kombinacije ženskih i muških faktora i 15% iz neobjašnjivih razloga.SZO klasifikuje neplodnost kao primarnu (kada muškarac nikada nije ostvario očinstvo) i sekundarnu (kada je muškarac ostvario očinstvo jednom ili više puta, sa jednom ili više žena, ali posle toga nije mogao ponovo da ostvari očinstvo).

Kod muškaraca neplodnost može biti uzrokovana: opstrukcijom reproduktivnog trakta (problem sa ejakulacijom sperme), hormonskim poremećajima (nepravilnosti u lučenju hormona koje proizvode hipofiza, hipotalamus i testisi), nesposobnošću testisa da proizvede spermu (npr. varikocela, trauma, medicinska intervencija itd.) i abnormalnom funkcijom i kvalitetom spermatozoida (npr. upotreba anaboličkih steroida). Faktori vezani za životni stil, poput pušenja, prekomernog unosa alkohola i gojaznosti, takođe mogu uticati na plodnost. Pored toga, izloženost zagađivačima i toksinima iz sredine može imati direktno toksično dejstvo na gamete (jajne ćelije i spermatozoide), smanjujući njihov broj i kvalitet. Briga o plodnosti obuhvata prevenciju, pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje neplodnosti. Jednak i pravedan pristup lečenju neplodnosti i dalje predstavlja izazov u većini zemalja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Briga o plodnosti retko se prioritizuje u okviru nacionalnih paketa univerzalne zdravstvene zaštite, što je neophodno menjati.

U okviru ovog teksta bićete upoznati sa muškom neplodnošću (infertilitetom), jer je veoma česta (jedan od deset muškaraca imaće probleme sa plodnošću u nekom trenutku svog života) i jer se procenjuje da oko 50 odsto svih slučajeva neplodnosti kod parova može biti uzrokovano problemima vezanim za spermatozoide ili druge muške faktore, što zahteva dobro poznavanje faktora rizika za nastanak infertiliteta i preduzimanje odgovarajućih preventivnih mera. Takođe, neophodno je poznavati simptome i znake neplodnosti, kao i mogućnosti dijagnostike i lečenja.

Neplodnost – opšte činjenice

 Svako ljudsko biće ima pravo na najviši mogući standard fizičkog i mentalnog zdravlja. Pojedinci i parovi imaju pravo da odluče o broju, vremenu i razmaku između svoje dece. Neplodnost može onemogućiti ostvarenje ovih osnovnih ljudskih prava. To je „bolest muškog ili ženskog reproduktivnog sistema koja se definiše kao nemogućnost postizanja trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa.” Procenjuje se da 15% parova ispunjava ovaj kriterijum i smatra se neplodnim, sa približno 35% samo zbog ženskih faktora, 30% zbog samo muških faktora, 20% zbog kombinacije ženskih i muških faktora i 15% iz neobjašnjivih razloga.

Stanja kod muškaraca koja utiču na plodnost još se uvek nedovoljno dijagnostikuju i ne leče. Lečenje neplodnosti često uključuje vantelesnu oplodnju (IVF) i druge vrste medicinski potpomognute reprodukcije. Tehnološki napredak omogućava začeće deteta sa samo jednim održivim spermatozoidom i jednom jajnom ćelijom. Iako se javljanje lekaru usled neplodnosti tradicionalno odlaže sve dok ne prođe minimum 12 meseci od pokušaja postizanja začeća, evaluacija braćnih parova se može započeti ranije, pogotovo kod malo starijih parova.

Veliki broj ljudi može imati potrebu za lečenjem neplodnosti i uslugama reproduktivne zdravstvene nege, uključujući heteroseksualne parove, istopolne partnere, starije osobe, osobe koje nisu u seksualnim odnosima i one sa određenim medicinskim stanjima, kao što su serodiskordantni HIV parovi i osobe koje su preživele rak. Iako su asistirane reproduktivne tehnologije (ART), poput IVF (in vitro fertilisation), dostupne više od tri decenije, one su i dalje nedostupne i preskupe u mnogim delovima sveta, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Nejednakosti u pristupu ovim uslugama posebno pogađaju siromašne, neudate osobe, neobrazovane, nezaposlene i druge marginalizovane grupe.

Iako i muškarci i žene mogu biti neplodni, često se u heteroseksualnim vezama pretpostavlja da je žena ta koja ima problem, čak i kada to nije slučaj. Neplodnost može imati ozbiljne negativne socijalne posledice, posebno za žene, koje često trpe nasilje, razvod, društvenu stigmatizaciju, emocionalni stres, depresiju, anksioznost i nisko samopouzdanje. U nekim društvima, strah od neplodnosti može odvratiti žene i muškarce od korišćenja kontracepcije, jer imaju potrebu, pod društvenim pritiskom, da rano dokažu svoju plodnost zbog visokog vrednovanja rađanja dece. U takvim situacijama, edukacija i podizanje svesti o plodnosti i neplodnosti su od suštinskog značaja.

Shutterstock.com

Muška neplodnost – uzroci

Neplodnost može biti izazvana različitim faktorima u muškom ili ženskom reproduktivnom sistemu. Međutim, ponekad nije moguće objasniti uzroke neplodnosti. Kod žena, neplodnost može biti uzrokovana problemima sa jajovodima, poremećajima vezanim za matericu i jajnike, kao i poremećajima endokrinog sistema.

Kod muškaraca, uzroci neplodnosti mogu biti:

• Opstrukcija reproduktivnog trakta, koja izaziva probleme sa ejakulacijom sperme. Ova blokada može nastati u kanalima koji prenose spermu (kao što su ejakulacioni kanali i semene vezikule). Najčešće je uzrokovana povredama ili infekcijama genitalnog trakta.

• Hormonalni poremećaji, koji dovode do nepravilnosti u lučenju hormona koje proizvode hipofiza, hipotalamus i testisi – hormoni poput testosterona regulišu proizvodnju sperme. Primeri poremećaja koji uzrokuju hormonalnu neravnotežu uključuju tumore hipofize ili testisa.

• Nesposobnost testisa da proizvodi spermu (npr. zbog varikocele ili medicinskih intervencija oštećuju se ćelije odgovorne za proizvodnju spermatozoida).

• Abnormalna funkcija i kvalitet spermatozoida (poput oblika – morfologije i pokretljivosti – motiliteta). Na primer, upotreba anaboličkih steroida (proizvedene verzije testosterona, koje se koriste za povećanje mišićne mase, snage i izdržljivosti, itd.) može dovesti do abnormalnih parametara sperme, uključujući broj i oblik spermatozoida.

SZO takođe klasifikuje neplodnost kao primarnu (kada muškarac nikada nije ostvario očinstvo) i sekundarnu (kada je muškarac ostvario očinstvo jednom ili više puta, sa jednom ili više žena, ali posle toga nije mogao ponovo da ostvari očinstvo).

Muška neplodnost – faktori rizika

Muška neplodnost može biti uzrokovana različitim faktorima rizika koji utiču na proizvodnju, kvalitet i transport spermatozoida. Ovi faktori mogu biti klasifikovani na životne navike, medicinske, genetske i faktore sredine.

Medicinski faktori

• Hormonalni poremećaji:

hipogonadizam – nedovoljna proizvodnja testosterona i drugih hormona važnih za spermatogenezu;

hiperprolaktinemija – povećan nivo prolaktina može smanjiti proizvodnju testosterona;

poremećaji štitne žlezde – hipotireoza ili hipertireoza mogu uticati na plodnost.

• Oboljenja/povrede testisa:

kriptorhizam – nespušteni testisi povećavaju rizik od neplodnosti;

varikocela – proširenje vena testisa može smanjiti kvalitet spermatozoida usled pregrevanja testisa;

povrede testisa – udarci ili operacije mogu uticati na funkciju testisa.

• Infekcije

Polno prenosive infekcije – PPI (npr. gonoreja, hlamidija, sifilis, HPV itd.) – mogu izazvati upalu i oštećenje semenih kanala.

Orhitis – upala testisa (npr. nakon parotitisa) može trajno oštetiti tkivo testisa.

Epididimitis – upala epididimisa može blokirati protok sperme.

• Autoimune bolesti

Imunosistem može proizvoditi antitela protiv sopstvenih spermatozoida, smanjujući njihovu pokretljivost i sposobnost oplodnje.

Genetski faktori

Najčešće genetski determinisane bolesti koje se dovode u vezu sa neplodnošću su:

• Klinefelterov sindrom (XXY) – dodatni X hromozom smanjuje proizvodnju spermatozoida.

• Mikrodelecije Y hromozoma – gubitak delova Y hromozoma može ometati spermatogenezu.

• Cistična fibroza – često dovodi do odsustva semenovoda i problema s transportom spermatozoida.

Takođe, veći rizik od neplodnosti imaju osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za mušku neplodnost.

Životne navike kao faktor rizika

Koje životne navike povećavaju rizik od neplodnosti?

• Pušenje i konzumiranje alkohola smanjuju broj i pokretljivost spermatozoida i povećavaju oksidativni stres, što oštećuje DNK spermatozoida.

• Upotreba droga

Anabolički steroidi smanjuju proizvodnju testosterona i spermatogenezu.

Marihuana i kokain smanjuju broj spermatozoida i utiču na njihovu pokretljivost.

• Stres

Povišen nivo kortizola može smanjiti proizvodnju testosterona i spermatozoida.

• Neadekvatna ishrana

Nedostatak cinka, selena, vitamina C, D i E može uticati na kvalitet spermatozoida.

Gojaznost može smanjiti nivo testosterona i povećati estrogen

• Sedentarni način života i prekomerno vežbanje

Nedovoljna fizička aktivnost smanjuje cirkulaciju u testisima.

Prekomerno vežbanje (posebno uz steroide) može smanjiti nivo testosterona.

• Lekovi koji mogu uticati na plodnost muškaraca su:

spironolakton, ciproteron, ketokonazol i cimetidin – imaju antiandrogena svojstva;

tetraciklin – snižava nivo testosterona za 20%;

nitrofurantoin – potiskuje spermatogenezu;

sulfasalazin – dovodi do reverzibilnog smanjenja pokretljivosti i gustine spermatozoida;

kolhicin, metadon, metotreksat, fenitoin, tioridazin i blokatori kalcijumovih kanala – svi su povezani sa neplodnošću.

 Faktori životne sredine

 Od faktora životne sredine koji povećavaju rizik od neplodnosti, izdvajaju se:

• Toksini i zagađivači sredine

Pesticidi (organofosfati, karbamati), teški metali (olovo, kadmijum, živa) i industrijske hemikalije mogu oštetiti spermatogenezu.

• Visoke temperature

Saune, tople kupke, prekomerno nošenje uske odeće, dugo sedenje i korišćenje laptopa mogu pregrejati testise i smanjiti broj spermatozoida. Korišćenje laptopa značajno povećava temperaturu skrotuma zbog toplote koju emituje uređaj i položaja tela tokom korišćenja. Jedna studija je pokazala da se temperatura skrotuma povećava za 2,8°C na desnoj strani i 2,6°C na levoj strani prilikom korišćenja laptopa, u poređenju sa povećanjem od 2,1°C bez laptopa, što ukazuje na značajan termalni efekat korišćenja laptopa. Povećanje temperature testisa ometa normalne fiziološke procese potrebne za spermatogenezu. Ovo uključuje indukciju oksidativnog stresa, koji oštećuje DNK spermatozoida i menja morfologiju spermatozoida. Toplotni stres takođe može uticati na funkciju epididimisa i pomoćnih žlezda, dodatno kompromitujući kvalitet semena. Profesionalna izloženost toploti je još jedan značajan faktor za neplodnost muškaraca.

Smanjenje izloženosti toplotnim stresorima, kao što je pravljenje pauza tokom dugotrajnog sedenja, korišćenje laptopa na stolu umesto u krilu i nošenje šire odeće, može pomoći u ublažavanju negativnih uticaja na plodnost.

• Zračenje i hemoterapija

Izloženost jonizujućem zračenju i lekovima za rak može trajno smanjiti plodnost.

• Mikro i nanoplastika i razgradni produkti plastike u vodi

Istraživanja pokazuju da mikroplastika i nanoplastika i produkti plastike (bisfenol A – BPA) mogu narušiti reproduktivno zdravlje tako što utiču na kvalitet sperme, hormonalnu ravnotežu i razvoj embriona. Konzumacija vode iz plastičnih boca predstavlja značajan problem, jer mikroplastika utiče negativno na plodnost. Studije na životinjama sugerišu da mikroplastika može dovesti do abnormalnog kvaliteta sperme. Takođe, studija koja je uporedila muškarce koji su konzumirali vodu iz plastičnih boca sa onima koji su pili vodu iz slavine pokazala je da je prva grupa imala veće stope anomalija sperme.

Shutterstock.com

Sociodemografski faktori

Od sociodemografskih faktora posebno se ukazuje na značaj uzrasta, odnosno na godine starosti. Rizik od neplodnosti raste sa godinama, posebno zbog akumulacije faktora rizika tokom života.

Stariji muškarci su skloniji stanjima kao što su gojaznost, PPI i prostatitis, koji su štetni za plodnost.

Anejakulacija/retrogradna ejakulacija može biti posledica otvorenog vrata bešike ili nedostatka ritmičkih kontrakcija tokom ejakulacije. Etiologije uključuju sledeće: dijabetička neuropatija, operacija vrata bešike, retroperitonealna disekcija limfnih čvorova, transuretralna resekcija prostate ili prostatektomija, operacije debelog creva ili rektuma, multipla skleroza, povreda kičmene moždine, upotreba lekova kao što su alfa-antagonisti itd.

Muška neplodnost je često rezultat kombinacije svih navedenih faktora. Zdrav način života, izbegavanje štetnih supstanci i pravovremeno lečenje bolesti mogu značajno poboljšati plodnost.

Neplodnost muškaraca i starost

Muška plodnost opada s godinama starosti. Utvrđeno je da testosteron utiče na mušku vitalnost, fizičko i mentalno zdravlje, kao i na proces starenja. Starenje i testosteron su usko povezani, a kako nivo testosterona opada, muškarci postaju skloniji gojaznosti, demenciji, arteriosklerozi i metaboličkom sindromu. Kod muškaraca nivo testosterona raste do 20. godine, nakon čega postepeno opada. Promene postaju primetne nakon 35. godine, kada dolazi do smanjenja zapremine semene tečnosti, ukupnog broja spermatozoida, pokretljivosti spermatozoida i normalne morfologijesperme.

Mladići imaju spermatide (nezrele polne ćelije) prisutne u 90% seminifernih tubula, što se smanjuje na 50% u dobi između 50 i 70 godina i na 10% u dobi od 80 godina. Pored toga, 50% Sertolijevih ćelija (regulišu proces spermatogeneze, ishranom i zaštitom spermatozoida) gubi se do 50. godine, a 50% Lajdigovih ćelija (proizvode testosteron) do 60. godine.

Uprkos tome, stariji muškarci mogu postići stope plodnosti slične onima kod mlađih muškaraca, iako začeće često traje duže. U poslednje vreme raste interesovanje za terapije bazirane na testosteronu, koje koriste prirodne farmakološke tretmane za poboljšanje muške plodnosti.

Neplodnost – učestalost i rasprostranjenost

Prema publikaciji SZO, objavljenoj 2022. godine, kojom su obuhvaćene studije koje su procenjivale učestalost javljanja neplodnosti u periodu od 1990. do 2021. godine, procenjuje se da je svaka šesta osoba iskusila infertilitet u toku reproduktivnog perioda života. Procena učestalosti neplodnosti, tj. prevalencija neplodnosti tokom života, iznosi 17,5%, dok procenjena periodična prevalencija neplodnosti tj. 12-mesečna prevalencija 12,6%. Procena prevalencije primarne neplodnosti tokom života je 9,6%, a sekundarne 6,5%. Najveća prevalencija neplodnosti tokom života zabeležena je u Zapadnopacifičkom regionu (23,2%), zatim u regionu Amerike (20,0%) i regionu Evrope (16,5%), a najniža u regionu Istočnog Mediterana (10,7%). Nedostatak studija u različitim regionima dovodi u pitanje ove rezultate. Konkretno, nijedna studija iz Jugoistočne Azije nije pružila podatke o 12-mesečnoj prevalenciji neplodnosti da bi se uključila u analizu.

Procene prevalencije neplodnosti slične su između zemalja različitog nivoa prihoda. U zemljama sa visokim prihodima prevalencija neplodnosti tokom života je 17,8%, a u zemljama sa niskim i srednjim prihodima 16,5%. Ovi podaci sugerišu da neplodnost nije nužno povezana s ekonomskim statusom zemlje, već je globalni zdravstveni izazov koji zahteva univerzalne strategije i rešenja.

Najnovija istraživanja govore o opadanju stope fertiliteta (broj živorođene dece po ženi u fertilnom periodu, tj. od 15. do 49. godine života) širom sveta, posebno u razvijenim zemljama, gde su stope fertiliteta pale ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju populacije. Jedan od glavnih razloga za ovaj pad je uticaj socioekonomskog razvoja, odnosno kako se društvo razvija, različiti faktori, kao što su obrazovanje, mogućnosti zapošljavanja i promene u načinu života, utiču na reproduktivne izbore.

Pored opadanja stope fertiliteta, primećuje se i porast problema sa plodnošću muškaraca. Ovo podrazumeva smanjenje kvaliteta semena i porast muških reproduktivnih bolesti, kao što su testikularni karcinomi i genitalne malformacije. Ovi problem postaju sve prisutniji i izazivaju sve veću zabrinutost. Porast broja muških reproduktivnih poremećaja ukazuju da su faktori sredine odgovorni za to.

Kretanje muške neplodnosti globalno raste, sa značajnim povećanjem prevalencije i opterećenja tokom poslednjih decenija. Od 1990. do 2019. godine, globalna prevalencija muške neplodnosti porasla je za 76,9%, a procenjuje se da je u 2019. godini iznosila 56,5 miliona slučajeva. Ovaj trend se nastavlja, sa očekivanjima da će se do 2040. godine dodatno povećati. U zemljama sa višim srednjim i srednjim indeksom razvoja beleže se veće stope muške neplodnosti, sa najvišim prevalencijama u Istočnoj Evropi i Istočnoj Aziji. Međutim, regioni sa niskim i srednje niskim indeksom razvoja pokazuju nagli porast muške neplodnosti, često uzrokovan infekcijama. Iako se trendovi muške neplodnosti povećavaju, važno je napomenuti da se u nekim visokorazvijenim zemljama može primetiti smanjenje prevalencije, što može biti rezultat boljih zdravstvenih praksi i svesti o reproduktivnom zdravlju.

Rast muške neplodnosti predstavlja značajan globalni zdravstveni problem, a uzroci su višestruki i kompleksni. Glavni uzroci rasta muške neplodnosti uključuju idiopatske uzroke (30%), varikocelu (15%), hipogonadizam (10,1%), kriptorhizam (8,4%) i neplodnost usled lečenja malignih bolesti (7,8%). Takođe, faktori životne sredine i infekcije igraju značajnu ulogu. Nalazi jednog broja istraživača podržavaju hipotezu da mnogi problemi sa muškim reproduktivnim zdravljem mogu biti deo šireg stanja poznatog kao sindrom testikularne disgeneze (TDS). Ovaj sindrom nastaje tokom fetalnog razvoja, zbog nedovoljne aktivnosti androgena tokom kritičnih perioda, što zahteva dodatna istraživanja kako genetskih tako i faktora sredine kako bi se razumele i ublažile pretnje povezane sa TDS-om

Muška neplodnost – seminalni mikrobiom

Muški faktor neplodnosti prisutan je u čak 50 odsto slučajeva, bilo samostalno ili u kombinaciji sa ženskim faktorima.

Uzroci muške neplodnosti su različiti: pušenje, alkohol, starosne promene, genetski faktori, hormonski disbalans, infekcije i inflamatorna stanja poput prostatitisa i epididimitisa.

Međutim, dugo se smatralo da je semena tečnost sterilna, a danas znamo da ona sadrži specifičan mikrobiom. Prisustvo određenih bakterija može uticati na funkciju spermatozoida, smanjujući njihovu pokretljivost, izazivajući aglutinaciju ili čak indukujući apoptozu (programiranu ćelijsku smrt). Pojedine studije ukazuju na korist od prisustva laktobacila, ali i da određene vrste, poput Lactobacillus iners, mogu imati nepovoljan efekat na kvalitet sperme. Zanimljivo je da se mikrobiomi seksualnih partnera međusobno razmenjuju tokom odnosa. Na primer, prisustvo Gardnerella vaginalis kod žena sa bakterijskom vaginozom povezano je sa upalama u muškom urogenitalnom traktu. Takođe, istraživanja pokazuju da mikrobiom kože penisa i uretre muškaraca može varirati u zavisnosti od vaginalnog mikrobioma njihovih partnerki.

Uloga seminalnog mikrobioma u muškoj neplodnosti sugeriše potencijal za razvoj novih dijagnostičkih i terapijskih strategija, kao što su probiotici, za modulaciju mikrobnih zajednica i poboljšanje reproduktivnih ishoda.

Muška neplodnost i rak testisa

Rak testisa je povezan sa oštećenom spermatogenom funkcijom, čak i pre orhiektomije (uklanjanje jednog ili oba testisa), sa stepenom disfunkcije višim od onog koji se objašnjava lokalnim efektom tumora. Azoospermija (u spermi nema spermatozoida) pre orhiektomije je prijavljena kod 5–8% pacijenata sa rakom testisa. U studiji na 2.238 neplodnih muškaraca, 451 sa azoospermijom i 1.787 bez, muška neplodnost bila je značajno povezana sa dva puta većim rizikom od razvoja raka u poređenju sa opštom populacijom. Muškarci koji su razvili rak imali su razne maligne bolesti, uključujući rak prostate, rak testisa, rak CNS-a, melanom i rak želuca.

Muška neplodnost – klinička slika

Muška neplodnost često prolazi bez simptoma i otkriva se tek kada par ne može da ostvari trudnoću nakon 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih odnosa. Kod većine muškaraca bez simptoma, neplodnost se otkriva tek nakon analize sperme (spermatograma). Čak i muškarci sa normalnim seksualnim funkcijama mogu imati: smanjen broj spermatozoida (oligospermija), potpuni nedostatak spermatozoida u ejakulatu (azoospermija), slabu pokretljivost spermatozoida (astenospermija) i abnormalne oblike spermatozoida (teratospermija).

Ipak, u nekim slučajevima mogu postojati simptomi koji ukazuju na probleme sa plodnošću. Usled hormonskih poremećaja (hipogonadizam, hiperprolaktinemija, problemi sa štitnom žlezdom) može da dođe do: smanjenja libida (seksualne želje), erektilne disfunkcije, smanjenja energije i umora, promene raspoloženja i depresije, smanjenja mišićne mase i povećanja telesne masti, ginekomastije (uvećanje grudi kod muškaraca) itd. Takođe, kod nekih muškaraca mogu da se jave simptomi i znaci vezani za poremećaje testisa (npr. kod varikocele, kriptorhizma, infekcije, trauma, itd.), kao što su bol, otok ili nelagodnost u testisima, povećanje ili smanjenje jednog testisa, prisutnost proširenog venskog spleta u skrotumu (varikocela) itd. Kod infekcije (npr. epididimitis, prostatitis, polno prenosive bolesti) dolazi do pojave bola ili peckanja pri mokrenju, pojačanog ili otežanog mokrenja, javlja se iscedak iz penisa, kao i bol u donjem delu stomaka, u preponama ili leđima itd. Na genetske poremećaje (npr. kod Klinefelterovog sindroma, mikrodelecije Y hromozoma, cistične fibroze) mogu da ukažu slabo razvijeni testisi (hipoplazija testisa), mali ili nerazvijeni polni organi, problemi sa dlakavosti lica i tela (mali broj dlaka ili njihov potpuni izostanak) itd. Problemi vezani za ejakulaciju i transport sperme mogu da budu: kod retrogradne ejakulacije (sperma odlazi u bešiku umesto da izlazi kroz penis) – zamućenje mokraće i manja količina ejakulata; kod nedostatka ejakulacije (usled neuroloških problema ili oštećenja) – nema ejakulacije sperme, a kod slabe ejakulacije beleži se mali volumen sperme.

Važno je da muškarci koji ne uspevaju da dobiju potomstvo potraže medicinsku pomoć i urade spermatogram i hormonske analize. Ukoliko osoba ima bilo kakve tegobe, neophodno je da se javi urologu ili andrologu.

Muška neplodnost – dijagnoza

Dijagnoza muške neplodnosti postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i specijalizovanih testova koji procenjuju kvalitet spermatozoida, hormonalni status i anatomske abnormalnosti.

Od laboratorijskih analiza radi se spermogram. Potrebna je apstinencija 2–7 dana pre uzimanja uzorka. Uzorak se analizira po kriterijumima SZO i uključuje:

• Volumen ejakulata (normalno ≥1,5 ml)
• Ukupan broj spermatozoida (normalno ≥39 miliona po ejakulatu)
• Koncentraciju spermatozoida (normalno ≥15 miliona/ml)
• Pokretljivost spermatozoida (normalno ≥40%)
• Morfologiju spermatozoida (normalno ≥4% normalnog oblika)
• Vitalnost spermatozoida (procenat živih spermatozoida)

Od hormonskih analiza neophodno je uraditi analizu nivoa hormona koji utiču na proizvodnju spermatozoida:

• FSH (folikulostimulirajući hormon) – ukazuje na funkciju testisa
• LH (luteinizirajući hormon) – reguliše proizvodnju testosterona
• Testosteron – ključni hormon za spermatogenezu
• Prolaktin – povišen nivo može ukazivati na hormonski disbalans
• TSH, T3, T4 (hormoni štitaste žlezde) – disbalans može uticati na plodnost

Mogu se sprovesti i genetski testovi ako je spermatozoida jako malo ili ih nema: test na mikrodeleciju Y hromozoma, Klinefelterov sindrom (XXY kariotip) i cističnu fibrozu (mutacije CFTR gena). U nekim slučajevima radi se test na antispermatozoidna antitela, ultrazvuk testisa i skrotuma, transrektalni ultrazvuk, biopsija testisa, postkoitalni test i test penetracije spermatozoida (radi utvrđivanja kako spermatozoidi reaguju na cervikalnu sluz žene i da li mogu doći do jajne ćelije).

Muška neplodnost – prevencija

Muška plodnost može biti očuvana i poboljšana ako se preduzmu odgovarajuće mere u vezi sa životnim stilom, izbegavanjem štetnih faktora i redovnim medicinskim pregledima. Zdrav stil života podrazumeva adekvatnu ishranu, fizičku aktivnost, redukciju telesne težine i upravljanje stresom.

Ishranom je neophodno unositi dovoljno vitamina i minerala i to cinka, selena, vitamina C i E, folne kiseline i omega 3 masnih kiselina jer poboljšavaju kvalitet spermatozoida. Cink pomaže u proizvodnji testosterona i spermatozoida (a najviše ga ima u mesu, orašastim plodovima), selen poboljšava pokretljivost spermatozoida (riba, jaja, orasi), a vitamini C i E smanjuju oksidativni stres i štite spermatozoide (citrusi, bademi, semenke). Folna kiselina dovodi do poboljšavanja kvaliteta sperme (zeleno povrće, mahunarke), kao i omega 3 masne kiseline (riba, laneno seme).

Redovno vežbanje utiče na poboljšanje cirkulacije i nivoa testosterona. Međutim, preterano vežbanje i anabolički steroidi mogu smanjiti proizvodnju spermatozoida. Hronični stres povećava nivo kortizola, koji smanjuje testosteron i spermatozoide, tako da se u borbi protiv stresa treba opredeliti za meditaciju, jogu, sport, kvalitetan san itd.

Iz svakodnevnog života treba izbaciti sve štetne navike: pušenje, konzumiranje alkohola, korišćenje droga, anaboličkih steroida itd. Neki antibiotici, antidepresivi i lekovi za pritisak mogu uticati na spermatogenezu. Dokazano je da visoka temperatura može uticati na spermatogenezu, zbog čega treba izbegavati topla kupatila, saune i đakuzi. Nošenje uske odeće i dugotrajno sedenje s laptopom na krilu, povećava rizik od neplodnosti. Neophodna je upotreba kondoma kao vida zaštite od polno prenosivih infekcija (PPI), kao i rano otkrivanje PPI i pravovremeno lečenje. Komorbiditeti (oboljenje štitaste žlezde, dijabetes, itd.) zahtevaju da se otkriju i adekvatno leče. Neophodna je zaštita svih lica protiv zaušaka vakcinom (MMR vakcinom), jer je posledica ove bolesti orhitis (upala testisa), što vodi trajnoj neplodnosti. Takođe, neophodna je zaštita mladih HPV vakcinom tj. vakcinom protiv humanih papilloma virusa.

Muškarci bi trebalo da redovno obavljaju preventivne preglede testisa i reproduktivnog sistema kako bi se na vreme otkrili problemi poput varikocele, hormonskog poremećaja itd.

Shutterstock.com

Muška neplodnost – lečenje

Lečenje muške neplodnosti zavisi od uzroka – neki problemi se mogu rešiti lekovima i promenom stila života, dok drugi zahtevaju hirurške metode ili asistiranu reprodukciju (IUI, IVF, ICSI).

Ako je neplodnost uzrokovana hormonskim disbalansom, propisuju se:

• Gonadotropini (hCG, FSH, LH) – podstiču proizvodnju spermatozoida
• Klomifen citrat – povećava nivo testosterona i FSH
• Anastrozol – koristi se za smanjenje estrogena i povećanje testosterona

Za lečenje polno prenosivih infekcija koriste se antibiotici, pri čemu se vodi računa o rezistenciji na antibiotike.

Kod varikocele se preporučuje hirurško uklanjanje proširenih vena skrotuma. Ako je neplodnost uzrokovana blokadom semenovoda, moguće je hirurško otvaranje ili rekonstrukcija. U slučaju retrogradne ejakulacije, koriste se lekovi koji poboljšavaju tonus mišića.

Ako nema spermatozoida u ejakulatu, uzimaju se direktno iz testisa za vantelesnu oplodnju (ICSI). Intrauterina inseminacija (IUI) se primenjuje kod blage neplodnosti – spermatozoidi se obrađuju i direktno ubacuju u matericu partnerke. In vitro fertilizacija (IVF – vantelesna oplodnja) se sprovodi ako je broj spermatozoida nizak: jajna ćelija se oplodi u laboratoriji i zatim ubacuje u matericu žene. Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI) se koristi kod teške muške neplodnosti– spermatozoid se direktno ubacuje u jajnu ćeliju pod mikroskopom. U slučajevima kada nema funkcionalnih spermatozoida, mogu se koristiti spermatozoidi donora.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com