Letenje avionom i problemi sa zdravljem

Jedno od najuzbudljivijih iskustava u životu je letenje avionom. Ipak, ono se ne preporučuje nekim ljudima. S druge strane, ako letite avionom, bilo bi dobro da preduzmete neke mere prevencije da biste zaštitili zdravlje, posebno ako je let dugačak.

Avion predstavlja najpopularnije prevozno sredstvo za duža putovanja. O tome svedoči podatak da se godišnje avionom preveze više od tri milijarde ljudi, a taj broj je u stalnom porastu.

Putnici često brinu kakav će biti let. Međutim, treba znati da putovanje avionom, samo po sebi, izaziva jako mali broj oboljenja. Problemi se obično javljaju kod osoba koje imaju hronične zdravstvene tegobe, i to zbog promene atmosferskog pritiska, promene vlažnosti vazduha, dugog sedenja i, naravno, mogućeg prenošenja zaraznih oboljenja u zatvorenom prostoru.

Kome se ne preporučuje letenje avionom?

Koja su to stanja i bolesti u kojima nije preporučljivo korstiti avion kao prevozno sredstvo?

• Infekcije uva i sinusa

• Angina pektoris ili bol u grudima u mirovanju

• Skorašnji srčani ili moždani udar

• Zarazne bolesti – ukoliko osoba ima neku zaraznu bolest, a zna za nju, nije preporučljiv boravak u avionu

• Anemija i nedostatak vazduha u mirovanju

Takođe, letenje avionom ne preporučuje se ni:

• osobama sa nestabilnim mentalnim zdravljem, posebno onima koji boluju od bolesti zatvorenog prostora;

• skoro operisanim osobama kod kojih promena pritiska može dovesti do oštećenja operisanog organa (mozak, oko, creva, želudac);

• trudnicama nakon 36. nedelje trudnoće i bebama mlađim od dva dana;

• osobama koje su sklone trombozama – njima se posebno ne preporučuju dugi letovi zbog dugog sedenja.

Shutterstock.com

Upale sinusa i uva, oticanje nogu, kinetoza…

Najčešća stanja koja prate putnike su upale sinusa i upala uva. Glavni problem kod ovih upala je barotrauma koja se javlja kao nemogućnost izjednačavanja pritiska u spoljašnjem okruženju i unutrašnjim šupljinama. Jednostavno, prilikom poletanja aviona dolazi do pada spoljašnjeg pritiska, a prilikom sletanja do porasta spoljašnjeg pritiska u odnosu na unutrasnje koštane šupljine. Ukoliko, zbog bolesti, pritisak ne može da se izjednači, dolazi do barotraume. I u jednoj i u drugoj situaciji dolazi do oticanja sluznice nosa, sinusa i srednjeg uva, sekrecije u tim organima, jakog i oštrog bola, mogućeg pucanja krvnih sudova u nosu, sinusima, uvu, kao i pucanja bubne opne.

Zato, ukoliko ste akutno bolesni, nemojte takvi putovati avionom (bar prva dva dana), sačekajte da se makar malo oporavite.

Osim ovoga, tokom leta, a naročito ako je dug, može doći do dehidratacije organizma i oticanja nogu. Putnicima se savetuje da nose dovoljno tečnosti i da na svaka dva sata ustanu i bar malo prošetaju između sedišta. Takođe je korisno obući kompresione čarape naročito na dugim letovima.

Osobama sklonim mučnini i povraćanju, odnosno osobama koje boluju od kinetoze, savetuje se da uzimaju lake obroke pre leta, da u toku leta uvek malo prošetaju, da ne uzimaju slatkiše i gazirana pića tokom leta već samo vodu i da, ako je to moguće, spavaju što više tokom leta.

Od kada su uvedeni interkontinentalni letovi, poznat je još jedan zdravstveni problem, ako se to može tako nazvati, koji podrazumeva hronični umor, pospanost, dekoncentraciju nakon dugog, naročito interkontinetnalnog leta. Uzrok je poremećaj bioritma čoveka, takozvani džet-leg poremećaj. U osnovi ovog poremećaja je dnevno-noćni (cirkadijalni) ritam ljudskog organizma. Izraženiji je ukoliko je let sa zapada na istok, nego sa istoka na zapad. Obično traje onoliko dugo kolika je vremenska razlika između početne i krajnje destinacije leta, odnosno onoliko koliko je organizmu potrebno da se odmori i prilagodi na ovu vremensku razliku. Prevazilaženje i smanjenje posledica ovog stanja se zasniva na odmoru organizma, naročito nakon dolaska na ciljnu destinaciju, u trajanju od 24 do 48 sati.

Shutterstock.com

Duboka venska tromboza

Najteža komplikacija kod hroničnih bolesnika, koja se može javiti tokom dugotrajnih letova, je duboka venska tromboza. Dugotrajno sedenje, oslabljen krvotok, neustajanje i slabo kretanje tokom leta uzrokuju zadržavanje krvi i tečnosti u donjim segmentima tela što posledično izaziva zgrušavanje krvi i trombozu. Nakon ustajanja, tromb se pokreće i zapušava vitalne organe ljudskog organizma, kao što su pluća i mozak. U takvim slučajevima može se razviti teška klinička slika s mogućim smrtnim ishodom.

U rizičnu grupu, kada je reč o dubokoj venskoj trombozi, pre svega spadaju stariji putnici, ali i trudnice, operisane osobe, osobe sa malignim oboljenjima, kao i osobe sklone trombozama. Žene koje koriste kontraceptivne pilule takođe spadaju u rizičnu grupu putnika. Ko god spada u rizičnu grupu morao bi da na dugim letovima nosi kompresione čarape i raditit vežbe, koje se prikazuju na početku svakog dužeg leta.

Mere prevencije pre poletanja i tokom leta

• Ne savetuje se letenje avionom osobama sa akutnim upalama uva, grla i nosa. U ovim slučajevima potrebno je odgoditi let najmanje za dva dana.

• U toku leta, a naročito pri poletanju i sletanju, trebalo bi izjednačiti pritisak u sinusnim i ušnim šupljinama sa pritiskom u kabini, takozvanim Valsalva manevrima (duvanje na zapušen nos), ili žvakanjem žvakaće gume, ili držanjem otvorenih usta tokom uzletanja i sletanja aviona.

• Pre poletanja, predlaže se da se u nos stave neke od dekongestivnih kapi, kao i sprejovi za vlaženje nosne sluznice. Osobe koje imaju alergiju, pre leta treba da koriste sprej protiv alergije, odnosno sprej za smanjenje otoka sluznice nosa.

• Osobama koje imaju digestivne probleme savetuje sa da pre leta uzmu tablete protiv nadutosti, kao i da u toku leta ne konzumiraju gazirana pića, kafu i ljutu hranu.

• U toku leta vazduh u avionu je suv pa se, shodno tome, savetuje uzimanje dovoljno tečnosti, upotreba sprejova za nos na bazi fiziološkog ili izotoničnog rastvora, izbegavanje korišćenja kontaktnih sočiva tokom leta, odnosno nošenje naočara, upotreba hidratantnih krema za telo.

Letenje avionom je nezaboravno iskustvo, a ove sitnice kojih bi se trebalo pridržavati učiniće ga još lepšim.

Shutterstock.com

Naslovna fotografija – Shutterstock.com