Lek ili suplement – zašto je važno da pravimo razliku?

U savremenom društvu, gde je informacija lako dostupna, ali često nedovoljno proverena, granica između leka i suplementa postala je nedovoljno jasna. Ljudi sve češće favorizuju suplemente misleći da imaju jednaku snagu i sigurnost kao lekovi, a daju im prednost jer ponekad imaju navodno prirodno poreklo. Ipak, razumevanje razlike između ova dva pojma ključno je za bezbednu i efikasnu upotrebu bilo kog proizvoda.

Lekovi prolaze rigoroznu kontrolu

Lek može biti stavljen u promet tek nakon što prođe višegodišnje kliničko ispitivanje, koje potvrđuje njegovu efikasnost, sigurnost i tačnu dozu. Regulatorna tela, kao što su ALIMS u Srbiji ili EMA u Evropi, odobravaju lekove na osnovu strogo definisanih kriterijuma.

Kliničko ispitivanje leka sprovodi se u četiri faze:

• Faza I – na malom broju zdravih dobrovoljaca ispituje se bezbednost i određuje raspon doziranja.
• Faza II se sprovodi na pacijentima sa ciljanom bolešću kako bi se ispitala efikasnost i dodatna bezbednost.
• Faza III uključuje veći broj pacijenata i upoređuje se sa postojećim terapijama kako bi se potvrdila klinička korist.
• Faza IV se odnosi na praćenje leka nakon što je pušten u promet, s ciljem praćenja dugoročne bezbednosti i retkih neželjenih reakcija.

Suplementi imaju drugačiji pravni status

Za razliku od lekova, suplementi (dijetetski dodaci) nisu podložni istoj vrsti ispitivanja pre nego što dođu na tržište. Oni se tretiraju kao hrana, a ne kao terapija.

Suplementi, pre stavljanja u promet, moraju biti registrovani. Registracija dijetetskih proizvoda podrazumeva trostepeni postupak u okviru kojeg se radi kategorizacija, daje stručno mišljenje o proizvodu i odobrava tekst deklaracije od strane Farmaceutskog fakulteta, zatim vrši analiza zdravstvene ispravnosti u nekoj od nadležnih institucija (npr. Gradski zavod za javno zdravlje, Institut za javno zdravlje), i na kraju dobija broj uverenja Ministrastva zdravlja koje se obavezno mora naći na pakovanju svakog dijetetskog proizvoda koji se plasira na tržištu, što je potvrda da je proizvod prošao kontrolu.

I lekovi i suplementi imaju svoje mesto

Suplementi mogu biti korisni – kao dodatak ishrani, u stanjima povećanih potreba (npr. trudnoća – dodatak folne kiseline), sport (upotreba elektrolita ili proteina), starenje (suplementacija vitaminom B12 ili kalcijumom) – ali ne leče bolesti.

Lekovi se koriste kada postoji jasno definisano patološko stanje.

Kada uzimati lek, a kada suplement?

Lek se uzima kada postoji dijagnoza, terapijski cilj i indikacija – i uvek u dogovoru sa lekarom.

Suplement se može koristiti za prevenciju ili podršku opštem zdravlju, ali ne sme biti zamena za lek.

Konsultacija sa farmaceutom ili lekarom je najbolji način da se napravi pravilan izbor.

Ljudi najčešće greše jer veruju da je „prirodno” uvek bolje i bezbednije, zanemarujući činjenicu da i prirodni proizvodi mogu imati snažno farmakološko dejstvo i izazvati neželjene efekte. Takođe, često im nedostaje jasna informacija o razlici u regulaciji, što ih navodi da samostalno biraju suplemente umesto terapije koja im je zaista potrebna.

S druge strane, postoje i pozitivni primeri kada suplement može biti opravdan izbor. Na primer, savremeni lipozomalni preparati gvožđa u nekim slučajevima pokazuju bolju podnošljivost u poređenju sa standardnim preparatima gvožđa u obliku leka (npr. ferosulfat), a istovremeno sadrže jasno deklarisanu količinu elementarnog gvožđa. Kod pacijenata koji imaju gastrointestinalne smetnje, ovi suplementi mogu predstavljati korisnu alternativu uz nadzor zdravstvenog radnika.

Shutterstock.com

Kako pravilno izabrati suplement?

Ukoliko se odlučujete za upotrebu suplementa, preporučuje se da obratite pažnju na sledeće kriterijume:

• Proizvođač sa GMP sertifikatom – birajte suplemente proizvedene u pogonima koji imaju dobru proizvođačku praksu (Good Manufacturing Practice), što garantuje kvalitet i kontrolu procesa.
• Proizvođač iz farmaceutske industrije – farmaceutske kompanije često imaju standardizovane procese i strožu internu kontrolu u odnosu na proizvođače iz prehrambene industrije.
• Monokomponentni preparati – birajte suplemente koji sadrže jednu aktivnu supstancu, kako bi se izbegle interakcije i nepotrebni dodaci.
• Jasna indikacija i potreba – koristite samo one suplemente za koje postoji utvrđen deficit ili povećana potreba (na osnovu laboratorijskih analiza ili preporuka stručnjaka).
• Evropski proizvođači i tržište – evropski suplementi prolaze kroz višeslojnu regulaciju i češće su predmet provere u odnosu na proizvode iz zemalja sa slabijom kontrolom, što se prvenstveno odnosi na onlajn kupovinu, gde se često mogu naći proizvodi koji nisu prošli registraciju, nepoznat je način na koji su čuvani, transportovani i sl.
• Generalno je preporuka da se suplementi kupuju u apotekama i uz konsultaciju sa lekarom/farmaceutom.
• Deklaracija sa jasno označenom količinom aktivne supstance – izbegavajte proizvode sa nejasnim opisima („prirodni izvori”, „ekstrakti”), bez tačne količine aktivne komponente. U Srbiji je obavezno odobrenje deklaracije za sve dijetetske proizvode od strane Farmaceutskog fakulteta, tako da kod nas svi registrovani proizvodi imaju precizne specifikacije.
• Prijavljen i odobren dijetetski proizvod – proverite da li je suplement upisan u bazu dijetetskih suplemenata pri Ministarstvu zdravlja.
• Oblik koji se bolje apsorbuje – za pojedine mikronutrijente (npr. gvožđe, magnezijum, vitamin C) preferirajte farmakološki povoljnije forme (lipozomalni, helatni, esterifikovani itd.).

Zdravstvena pismenost podrazumeva razumevanje razlike između leka i suplementa. Nijedan nije „bolji” sam po sebi – ali pogrešna primena može dovesti do loših posledica. Prava informacija i stručni savet ostaju ključni za očuvanje zdravlja. Ili, kako se često čuje na televiziji, na kraju reklama za ove proizvode: Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo.

O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek obavezno se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com