I muškarci imaju estrogen

Kada se kaže estrogen, većina ljudi odmah pomisli na žene, ciklus, trudnoću i menopauzu. Kada se kaže testosteron, pomisle na muškarce, mišiće, libido i snagu. Međutim, u fiziologiji nije sve tako jednostavno. Mada je istina jednostavna – muškarci imaju estrogen, kao što žene imaju testosteron. Razlika je u koncentraciji, ravnoteži i biološkom kontekstu.

Kod muškaraca je glavni estrogen estradiol, a on nije slučajni višak, već hormon koji učestvuje u regulaciji kostiju, masnog tkiva, seksualne funkcije, plodnosti, mozga i kardiometaboličkog zdravlja.

Kod muškaraca se testosteron stvara uglavnom u testisima, pod kontrolom hipotalamusa i hipofize. Zatim se deo testosterona u perifernim tkivima pretvara u estradiol. Upravo je ta konverzija važna za mnoge efekte koji su se ranije pripisivali isključivo testosteronu. Enzim koji to omogućava zove se aromataza. On pretvara androgene, pre svega testosteron i androstendion, u estrogene. Taj proces se dešava u masnom tkivu, mišićima, kostima, mozgu i testisima, on se sam proizvodi, iz sopstvenih androgena.

Zašto je estrogen potreban muškarcima?

Estrogen kod muškaraca ima nekoliko važnih uloga.

Prvo, važan je za metabolizam kostiju. Bez dovoljno estradiola kosti postaju metabolički nestabilnije, povećava se koštani promet i može doći do smanjenja mineralne gustine kostiju. Studije na muškarcima sa aromataznom deficijencijom i poremećajem estrogenskog receptora pokazale su da estrogen nije „ženski luksuz”, već osnovni hormon za normalno sazrevanje i održavanje muškog skeleta.

Drugo, estrogen utiče na masno tkivo i telesnu kompoziciju. U važnoj eksperimentalnoj studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine, pokazano je da manjak androgena više utiče na mišićnu masu i snagu, dok manjak estrogena kod muškaraca značajno doprinosi povećanju telesne masti. I testosteron i estradiol zajedno učestvuju u održavanju seksualne funkcije.

Treće, estradiol je važan za libido, erektilnu funkciju i spermatogenezu. Pregledni radovi pokazuju da estrogeni i aromataza postoje u muškom reproduktivnom sistemu i da učestvuju u regulaciji seksualne funkcije i stvaranju spermatozoida. Dakle, ideja da je svaki estrogen kod muškarca neprijatelj testosterona – nije tačna. Problem nije postojanje estrogena, već poremećaj ravnoteže.

Šta se dešava kada muškarac ima premalo estrogena?

Manjak estrogena kod muškarca najčešće ne nastaje kao izolovan problem, već kao deo šireg hormonskog poremećaja. Može se javiti kod hipogonadizma, veoma niskog testosterona, kod upotrebe inhibitora aromataze, ekstremnog smanjenja masnog tkiva, retkih genetskih poremećaja aromataze ili estrogenskog receptora. Moguće posledice su:

1. Smanjena mineralna gustina kostiju, veći rizik za osteopeniju i osteoporozu.

2. Povećanje masnog tkiva, naročito ako je istovremeno nizak testosteron.

3. Pad libida i seksualne funkcije.

4. Umor, lošije raspoloženje i slabiji osećaj vitalnosti, mada ovi simptomi nisu specifični i ne smeju se automatski pripisati estradiolu.

Kod muškaraca se mnogo češće meri testosteron nego estradiol, ali ponekad problem nije samo „nizak testosteron”, već i posledično nizak estradiol. Zato je opasno nekritički davati lekove koji blokiraju aromatazu samo zato što se neko plaši estrogena.

Šta se dešava kada muškarac ima previše estrogena?

Višak estrogena kod muškaraca takođe najčešće nije izolovan. On može nastati zbog povećane aromatizacije testosterona u masnom tkivu, gojaznosti, bolesti jetre, nekih tumora testisa ili nadbubrežne žlezde, upotrebe anaboličkih steroida, određenih lekova ili zloupotrebe hormonskih preparata.

Najpoznatija posledica je ginekomastija – povećanje žlezdanog tkiva dojke kod muškaraca. Važno je razlikovati pravu ginekomastiju od pseudoginekomastije, gde se radi uglavnom o masnom tkivu u predelu grudi.

Ginekomastija može biti fiziološka u tri perioda: kod novorođenčadi, u pubertetu i kod starijih muškaraca. Ali ako se pojavi naglo, ako je bolna, jednostrana, tvrda, praćena sekretom iz bradavice, promenom testisa, gubitkom telesne mase ili drugim sistemskim simptomima – tada zahteva ozbiljnu dijagnostiku.

Evropske smernice za ginekomastiju naglašavaju da treba tražiti osnovni uzrok, proveriti lekove i supstance koje pacijent koristi, uraditi klinički pregled dojki i testisa, a laboratoriju i ultrazvuk usmeriti prema nalazu. Rutinska upotreba antiestrogena i inhibitora aromataze za ginekomastiju se ne preporučuje „uopšteno”, već se terapija individualizuje.

Shutterstock.com

Gojaznost, testosteron i estrogen – začarani krug

Ovo je verovatno najvažniji deo za čitaoce, s obzirom na značajan procenat gojaznih.

Masno tkivo nije samo skladište kalorija. Ono je endokrini organ. Što je više masnog tkiva, posebno visceralnog, to može biti veća aktivnost aromataze. Više aromataze znači više pretvaranja testosterona u estradiol.

Kod muškarca sa gojaznošću može se razviti začarani krug: više masnog tkiva → više aromatizacije → relativno manje testosterona i više estrogenog efekta → lošija telesna kompozicija, manja fizička aktivnost, mogući pad libida i energije → još više masnog tkiva.

Naravno, ovo nije jedini mehanizam. Insulinska rezistencija, inflamacija, apneja u snu, manjak fizičke aktivnosti i loša ishrana, takođe utiču na osovinu hipotalamus–hipofiza–testisi. Tako da dolazimo do suštine, jer kod muškarca estrogen nije problem sam po sebi; problem je metaboličko okruženje koje remeti odnos testosterona i estradiola.

Kako se ispituje problem?

Kod muškarca sa simptomima ne treba krenuti od zaključka „imam višak estrogena”. Treba krenuti od kliničke slike.

U zavisnosti od simptoma, lekar može tražiti: ukupni testosteron, najbolje ujutru, SHBG i izračunati slobodni testosteron, LH i FSH, estradiol, posebno ako postoji ginekomastija ili ako sumnja na poremećaj aromatizacije, prolaktin, TSH, funkciju jetre i bubrega, glukozu, insulin, HbA1c i lipidni status, po potrebi beta-hCG, AFP, ultrazvuk testisa ili dodatnu endokrinološku obradu.

Kakva je terapija?

Terapija zavisi od uzroka.

Ako je problem gojaznost, terapija nije „blokirati estrogen”, već smanjiti visceralno masno tkivo, poboljšati insulinsku osetljivost, lečiti apneju u snu, povećati fizičku aktivnost i urediti ishranu. Kod mnogih muškaraca hormonski profil se popravi kada se popravi metaboličko stanje.

Ako postoji potvrđen hipogonadizam, razmatra se terapija testosteronom, ali samo kada postoje simptomi i laboratorijska potvrda. Kod muškaraca koji žele potomstvo, mora se biti posebno oprezan, jer spolja dati testosteron može smanjiti spermatogenezu.

Ako postoji ginekomastija, prvo se traži uzrok: lekovi, anabolički steroidi, alkohol, bolest jetre, bolest testisa, tumori, hipertireoza ili drugi hormonski poremećaji. Kada je ginekomastija sveža i bolna, u nekim slučajevima se pod specijalističkim nadzorom koriste selektivni modulatori estrogenskog receptora, kao što je tamoksifen, ali to nije terapija za samostalno uzimanje. Kod dugotrajne, fibrozne ginekomastije lekovi uglavnom imaju slab efekat, pa se razmatra hirurško lečenje. Evropske smernice ne preporučuju rutinsku upotrebu inhibitora aromataze, SERM lekova ili nearomatizujućih androgena kao opšte rešenje za ginekomastiju.

Ako je problem posledica zloupotrebe anaboličkih steroida, situacija je još složenija. Tada telo može istovremeno imati poremećenu sopstvenu proizvodnju testosterona, povećanu aromatizaciju, ginekomastiju, infertilitet, promene lipida, krvnog pritiska, jetrenih enzima i raspoloženja. To nije kozmetički problem, već ozbiljan endokrinološki poremećaj.

Nizak estradiol nije automatski dobar. Visok estradiol nije automatski katastrofa. Važan je kontekst: godine, telesna masa, simptomi, testosteron, SHBG, plodnost, lekovi, jetra, štitasta žlezda, način života i klinički nalaz. Estrogen kod muškarca nije znak slabosti. On je znak da muško telo koristi iste fiziološke mehanizme kao i žensko, samo drugačije. Problem nastaje kada se izgubi ravnoteža.

Naslovna fotgrafija-Shutterstock.com

Reference

1. Schulster M, Bernie AM, Ramasamy R. The role of estradiol in male reproductive function. Asian J Androl. 2016 May-Jun;18(3):435-40.

2. Bhasin S, Brito JP, Cunningham GR, Hayes FJ, Hodis HN, Matsumoto AM, Snyder PJ, Swerdloff RS, Wu FC, Yialamas MA. Testosterone Therapy in Men With Hypogonadism: An Endocrine Society Clinical Practice Guideline. J Clin Endocrinol Metab. 2018 May 1;103(5):1715-1744.

3. Kanakis GA, Nordkap L, Bang AK, Calogero AE, Bártfai G, Corona G, Forti G, Toppari J, Goulis DG, Jørgensen N. EAA clinical practice guidelines-gynecomastia evaluation and management. Andrology. 2019 Nov;7(6):778-793.