Ambrozija i alergija – simptomi, znaci, komplikacije, dijagnostika, lečenje i prevencija

U okviru ovog teksta detaljno ćemo vas upoznati sa svim specifičnostima ambrozije, od njene biologije i istorijata, preko simptoma i dijagnoze alergije na polen ambrozije, pa sve do komplikacija, dijagnostike, metoda lečenja i prevencije. Poseban akcenat je stavljen na imunoterapiju koja doprinosi da imunosistem uči da toleriše alergen i smanjuje svoju preosetljivu reakciju, tako da se simptomi kod većine pacijenata značajno smanjuju ili potpuno nestaju.

Ambrozija – najvažnije činjenice

Alergija na ambroziju je mnogo više od obične polenske groznice. Ono što ambroziju izdvaja od drugih alergena jeste njena neverovatna sposobnost – jedna jedina biljka može dati milijardu zrnaca polena, koje vetar raznosi na stotine kilometara. To znači da se simptomi alergije na ambroziju mogu javiti kod osoba u čijem okruženju nema ove biljke.

Prirodni tok alergije na polen ambrozije, koji se često viđa kod dece, može da počne atopijskim dermatitisom (ekcemom), zatim prelazi u alergijsku kijavicu, a na kraju u astmu („alergijski marš”).

Istraživanja su pokazala da su više temperature i povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi ključni uzročnici globalnog zagrevanja koji direktno doprinose bujanju ambrozije, a samim tim i do porasta lica sa alergijom na polen ambrozije.

Istraživanja ukazuju na vezu između ambrozije i sirovog voća i povrća. Utvrđena je sličnost proteina u polenu ambrozije i određenom voću i povrću tako da ljudi koji su alergični na ambroziju mogu razviti oralni alergijski sindrom. U pitanju je unakrsna imunološka reakcija, koja se javlja obično nakon konzumiranja banana, dinje, lubenice, krastavca itd., a manifestuje se svrabom, peckanjem i/ili blagim oticanjem usta, jezika i grla.

Neophodno je stalno uništavaje ambrozije, kao i lična zaštita od polena ambrozije (maske, naočare, kape itd.). Za razliku od klasičnih lekova (antihistaminika, sprejova za nos), koji samo ublažavaju simptome alergije dok se uzimaju, imunoterapija (hiposenzibilizacija) deluje na sam uzrok alergije. Nakon uspešno sprovedene imunoterapije, simptomi kod većine pacijenata značajno se smanjuju ili potpuno nestaju. Takođe, na osnovu dostupnih naučnih istraživanja, buba Ophraella communa je prepoznata kao izuzetno efikasna u borbi protiv ambrozije, a njeni negativni efekti su minimalni, što je čini idealnim kandidatom za biološku kontrolu ambrozije.

Šta je ambrozija?

Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiifolia) je vrsta korova. Potiče iz Severne Amerike, ali se proširila po celom svetu, uključujući i Evropu. Ambrozija je jednogodišnja zeljasta biljka, što znači da klija, raste, cveta i stvara seme u jednoj godini. Može se pronaći na gotovo svim neuređenim površinama (pored puteva i železničkih pruga, na zapuštenim poljoprivrednim zemljištima i neobrađenim njivama, na gradilištima, u parkovima i dvorištima, na otpadima i deponijama itd.). Obično je stabljika ove biljke crvenkasta, tanka, uspravna i razgranata, a cela biljka je prekrivena sitnim dlačicama. Raste do visine 20–100 cm, ali može dostići visinu i od 2 metra. Ima peraste, duboko nazubljene listove koji podsećaju na listove paprati, šargarepe ili peršuna. Listovi su naspramni pri dnu stabla, a na gornjem delu su naizmenični. Gornja strana lista je tamnozelena, dok je donja sivkasta. Cvetovi su sitni, zeleno-žute boje, grupisani u dugačke, uske klasove na vrhu grana. Muški cvetovi su u gornjem delu klasa i stvaraju polen, dok su ženski cvetovi neupadljivi, nalaze se u donjem delu klasa i služe za stvaranje semena.

Glavni razlog zašto je ambrozija problematična jeste njen polen. Svaka biljka može proizvesti milijarde zrnaca polena koji se vetrom prenose na velike udaljenosti (nekoliko stotina kilometara daleko od izvora).

Zbog štetnosti po zdravlje, ambrozija se aktivno suzbija. Uništavanje ambrozije se sprovodi čupanjem, košenjem pre cvetanja ili primenom herbicida. Cilj je uništiti ambroziju pre nego što počne da stvara polen kako bi se smanjio rizik od alergijskih reakcija. Posebno se razmatra biološka kontrola ambrozije.

Shutterstok.com

Šta je alergija na polen ambrozije?

Alergija na polen ambrozije je preterana reakcija imunosistema na polen koji ispušta biljka ambrozija. Organizam greškom prepoznaje polen ambrozije kao opasnog napadača, sličnog virusu ili bakteriji. Da bi se organizam „odbranio”, počinje da proizvodi antitela koja se vezuju za polen. Ova reakcija pokreće oslobađanje histamina i drugih hemikalija u telu. Upravo histamin uzrokuje sve neugodne simptome ove alergije (kijanje, svrab i curenje nosa, crvenilo, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu itd.). Ovi simptomi su izraženi tokom sezone ambrozije, kada ambrozija cveta i ispušta velike količine polena u vazduh.

Alergija na ambroziju nije opasna po zdravlje ljudi, ali značajno smanjuje kvalitet svakodnevnog života.

Ambrozija – istorijat širenja

Ambrozija je autohtona vrsta u Severnoj Americi, posebno u prerijskim i stepskim oblastima. Pretpostavlja se da je ambrozija doneta u Evropu krajem 19. veka, uvozom žitarica, stočne hrane i semena poljoprivrednih kultura (poput deteline i lucerke) iz Severne Amerike. Registrovana je prvo u Zapadnoj Evropi (u Nemačkoj 1863. godine, a zatim u Francuskoj), ali se nije masovno odomaćila zbog klimatskih uslova (odnosno, zbog veće vlažnosti koja ne pogoduje punom razvoju ambrozije). U Centralnoj i Istočnoj Evropi (posebno u Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji i Hrvatskoj) širi se u 20. veku rečnim saobraćajem, lošom poljoprivrednom praksom (neobrađene velike površine zemlje) itd.

U Srbiji je ambrozija prvi put zvanično registrovana 1953. godine u okolini Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i Novog Sada. Pretpostavlja se da je doneta brodovima, Dunavom iz Rumunije. Od tada se masovno širi Srbijom, naročito u ravničarskim predelima Vojvodine. Njena izuzetna sposobnost prilagođavanja, velika produkcija semena (aktivnost i do 40 godina) i otpornost na različite uslove, omogućili su joj da postane jedan od najrasprostranjenijih i najopasnijih korova u zemlji.

Alergija na polen ambrozije – učestalost i rasprostranjenost

Učestalost alergije na ambroziju značajno varira u zavisnosti od regije, ali je u konstantnom porastu, posebno u Evropi, gde se najbrže širi. Procenjuje se da u nekim regijama, kao što su delovi Mađarske, Srbije i Hrvatske, do 20 odsto populacije pati od alergije na polen ambrozije. U Rumuniji, Belgiji i Francuskoj, problem je takođe vrlo izražen. U SAD, 3–8 odsto Amerikanaca imaju alergiju na ambroziju. Polen ambrozije je najčešći uzrok jesenje polenske groznice. U Aziji i Australiji je manje rasprostranjena, ali pojedine zemlje, kao što su delovi Kine i Japana, počele su da primećuju povećanje broja alergija na ambroziju zbog globalne trgovine i transporta semena.

Faktori koji utiču na rastuću učestalost alergije na ambroziju širom sveta su:

• klimatske promene (više temperature i veća koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi produžavaju sezonu polena, čineći je dužom i intenzivnijom);

• globalizacija (trgovina i transport semena i poljoprivrednih proizvoda olakšavaju širenje ambrozije na nove kontinente i regije);

• urbani faktori (zapuštene površine, gradilišta i neuređene zelene zone u gradovima postaju idealna staništa za ambroziju);

• nedostatak adekvatnog aktivnog suzbijanja ambrozije.

Ambrozija – sezona

Sezona ambrozije je važna za sve ljude širom sveta koji boluju od alergije na polen ambrozije, jer se tada pogoršavaju simptomi alergije na ambroziju. U većini zemalja Evrope, sezona ambrozije je od jula do oktobra, a najviša koncentracija polena ambrozije u vazduhu je u avgustu i prvoj polovini septembra.

Ambrozija predstavlja veliki javnozdravstveni problem u Evropi, posebno u Panonskoj niziji (Mađarska, Hrvatska, Srbija), kao i u delovima Francuske i Italije. U Austriji i Nemačkoj je još uvek u fazi širenja. Sezona ambrozije u SAD i Kanadi obično je od avgusta do oktobra, a najveća koncentracija polena je sredinom septembra. Najrasprostranjenija je na istoku i srednjem zapadu SAD. Izuzetno visoka koncentracija polena je u ruralnim područjima i duž rečnih obala, jer obično nema mnogo prepreka (poput visokih zgrada, gustih šuma ili urbanih struktura) koje bi mogle da zaustave polen. Tako vetar nesmetano nosi veliku količinu polena s velikih površina, što dovodi do izuzetno visoke koncentracije u vazduhu, pogotovo tokom vetrovitih dana.

Ambrozija – uticaj klime na sezonu

Klimatske promene imaju značajan uticaj na koncentraciju polena ambrozije u vazduhu. Više temperature u proleće i jesen omogućavaju ambroziji da počne da cveta ranije i da produži sezonu polena sve do kasne jeseni. Povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, zajedno sa toplijim vremenom, stimuliše rast biljke, što dovodi do veće proizvodnje polena i jačeg alergenog dejstva. Topli i vetroviti dani dodatno pomažu u širenju polena, što znači da ljudi mogu imati simptome alergije čak i u područjima gde nema same biljke.

Zbog klimatskih promena, sezona je sve duža, a koncentracija polena sve veća, što predstavlja rastući javnozdravstveni problem širom sveta.

 Ambrozija – simptomi i znaci

 Alergija na ambroziju pogađa ljude svih uzrasta, ali se simptomi i njihova težina mogu razlikovati kod dece i odraslih. Alergija na ambroziju kod dece se često razvija u ranom uzrastu, obično nakon treće godine života. Veći rizik od razvoja polenske kijavice imaju deca koja su već alergična na hranu ili imaju atopijski dermatitis (ekcem). Glavni simptomi su slični simptomima odraslih, ali ih deca teže podnose: kijanje i curenje nosa, zapušen nos, što može otežati disanje, posebno tokom noći, svrab i suzenje očiju, umor i razdražljivost zbog lošeg sna i opšte nelagodnosti.

Jedna od najvećih opasnosti je veza između alergije na ambroziju i astme. Kod dece, nelečena alergijska kijavica može značajno povećati rizik od razvoja astme (takozvani „alergijski marš”). Alergija može dovesti do zapaljenja srednjeg uva i hronične upale sinusa, što može dovesti i do bola, nagluvosti i osećaja pritiska u glavi.

Klasični simptomi polenske kijavice kod odraslih su kijanje, svrab i zapušenost nosa, svrab, crvenilo, otok kapaka i pojačano suzenje, svrab grla i nepca. Za razliku od dece, kod koje alergija može da izazove astmu, kod odraslih koji već imaju astmu, alergija na polen ambrozije može da pogorša stanje, dovodeći do napada kašlja, zviždanja u grudima i otežanog disanja. Simptomi alergije kod odraslih mogu ometati radnu sposobnost, koncentraciju i san, što značajno narušava kvalitet života tokom sezone ambrozije.

Kod nekih odraslih osoba, alergija na ambroziju može dovesti i do unakrsne reakcije između proteina u polenu ambrozije i određenog sirovog voća i povrća (takozvani „oralni alergijski sindrom” ili „sindrom alergije na polensku hranu”). To znači da konzumiranje sirovog voća i povrća, kao što su banane, dinja, lubenica, celer itd., može izazvati simptome kao što su svrab ili otok usana, usta, jezika i grla. Simptomi oralnog alergijskog sindroma su obično blagi i lokalizovani u ustima. Čaj od kamilice i ehinacea takođe mogu izazvati reakcije. Kuvanjem neke hrane (dinje ili lubenice na primer) uništava se protein koji uzrokuje reakcije, pa se simptomi ne javljaju.

U hranu koja ublažava simptome alergije na polen ammbrozije spadaju namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama i voće bogato vitaminom C. Bez obzira na uzrast, ako postoje simptomi alergije, treba se obratiti lekaru.

Shutterstock.com

Alergija na polen ambrozije – komplikacije

Respiratorne komplikacije

Astma je najozbiljnija komplikacija alergije na polen ambrozije. Mnogi ljudi sa alergijom na polen ambrozije, posebno deca, mogu razviti astmu tokom vremena. Ovo stanje se naziva „alergijski marš”. Nelečena upala u gornjim disajnim putevima može se proširiti na donje disajne puteve, izazivajući simptome astme kao što su kašalj, otežano disanje, zviždanje u grudima i osećaj stezanja u grudima.

Hronični sinusitis – upala nosne sluznice izazvana alergijom može blokirati sinuse. To stvara idealne uslove za nakupljanje sluzi i razvoj bakterijskih infekcija. Hronični sinusitis uzrokuje bol u predelu lica, glavobolju, zapušen nos i postnazalno curenje, što može biti izuzetno uporno.

Upala uva (otitis media) – kod dece, upala usled alergije može blokirati Eustahijevu tubu, koja povezuje srednje uho sa grlom. To može dovesti do nakupljanja tečnosti u srednjem uhu, što izaziva bol, pritisak i, u nekim slučajevima, privremeno smanjenje sluha.

Komplikacije koje utiču na kvalitet života

Poremećaj sna – zapušen nos, kašalj i otežano disanje tokom noći mogu ozbiljno narušiti san. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do hroničnog umora, razdražljivosti i smanjene koncentracije tokom dana.

Smanjena produktivnost – hroničan umor i simptomi poput svraba očiju, curenja nosa i glavobolje mogu ometati radne obaveze i svakodnevne aktivnosti. To može dovesti do smanjene produktivnosti na poslu ili u školi.

Anksioznost i depresija – konstanta nelagodnost, socijalna izolacija (izbegavanje izlazaka tokom sezone ambrozije) i uticaj na aktivnosti svakodnevnog života mogu dovesti do anksioznosti i/ili depresije kod alergičnih osoba.

Alergija na polen ambrozije i drugi alergeni

Polen ambrozije nije jedini uzročnik alergija, odnosno veliki broj alergena (polen trave, polen drveća, grinje itd.) mogu izazvati slične simptome. Razumevanje razlika između ambrozije i drugih uobičajenih alergena omogućava tačno postavljanje dijagnoze i adekvatno (pravovremeno) lečenje.

Alergija na polen trave je najčešća vrsta polenske alergije u Srbiji i šire. Sezona trava je u proleće i rano leto, obično od aprila do juna.

Sezona alergije na polen drveća (breza, hrast, grab, javor, vrba itd.) je najranija, obično od februara do maja. Simptomi su slični, ali se javljaju u rano proleće.

Alergija na polen korova, ne podrazumeva samo alergiju na ambroziju, već i alergiju na druge korove (pelin, bokvica i štir). Sezona im se preklapa sa ambrozijom, što dodatno otežava prepoznavanje uzročnika.

Grinje su nevidljivi paukoliki organizmi koji žive u kućnoj prašini. Alergija na grinje javlja se tokom cele godine, dok je alergija na ambroziju sezonska, a simptomi su slični. Često se simptomi alergije na grinje pogoršavaju zimi kada se više vremena provodi u zatvorenom prostoru.

Alergija na buđ takođe je celogodišnja, ali može biti intenzivnija tokom kišnih perioda. Spore buđi nalaze se i u zatvorenim prostorima (kupatila, vlažni zidovi) i na otvorenom.

Alergija na dlaku mačke, psa ili druge kućne ljubimce je konstantna. Simptomi se javljaju u kontaktu sa životinjom ili u prostorijama u kojima su boravile, bez obzira na godišnje doba.

 Kako razlikovati alergene?

Da bi razlikovala alergene, za osobu je ključno da zna u kom vremenskom periodu traju njeni simptomi i kada je određen alergen aktuelan u sredini (pogledajte tabelu).

Alergen	Sezona
Polen drveća	Rano proleće (od februar do maja)
Polen trave	Proleće i leto (od aprila do juna)
Ambrozija i drugi korovi	Kasno leto i jesen (od jula do oktobra)
G  Grinje, buđ, životinjska dlaka	Tokom cele godine

Ponekad su ljudi preosetljivi na više alergena (npr. na ambroziju i trave), zbog čega imaju simptome koji traju duže nego što bi se očekivalo.

Ambrozija – merenje koncentracije u vazduhu

Koncentracija polena ambrozije u vazduhu je ključna informacija za sve alergične osobe, radi preduzimanja odgovarajućih preventivnih mera. Merenje se vrši pomoću posebnih uređaja nazvanih volumetrijski hvatači polena. Volumetrijski hvatači polena, poznati i kao volumetrijski hvatači spora, su uređaji koji se koriste za merenje koncentracije polena i spora gljiva u vazduhu. Najčešći tip volumetrijskog hvatača je Burkardov volumetrijski hvatač polena. Uređaj neprekidno usisava vazduh konstantnom brzinom. U uređaju se nalazi rotirajući bubanj obložen providnom trakom koja je premazana lepljivim silikonom. Ova traka se kreće brzinom od 2 mm na sat. Polen i spore koje usisava uređaj lepe se na ovu traku. Nakon 24 sata traka se skida i prenosi u laboratoriju. Mikroskopska analiza se vrši na trakama kako bi se utvrdili vrsta i broj čestica polena ili spora. Na osnovu analize, izračunava se koncentracija polena (npr. broj zrna polena po kubnom metru vazduha) za svaki sat ili dan.

Merenje polena je deo aerobiologije, naučne discipline koja proučava čestice u vazduhu. Prvi organizovani programi merenja polena započeli su sredinom 20. veka, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, gde su polenske alergije bile prepoznate kao značajan zdravstveni problem. Danas, merenje polena ambrozije je standardna praksa u mnogim zemljama širom sveta. U Srbiji, za praćenje koncentracije polena zadužena je Agencija za zaštitu životne sredine. Iako ne postoje univerzalno usvojene „dozvoljene granice” polena ambrozije u vazduhu, u smislu zakonske regulative za javno zdravlje, stručnjaci su uspostavili pragove koncentracije koji služe kao upozorenje za alergične osobe. Ovi pragovi pomažu u klasifikaciji rizika i informisanju građana.

Standardno, nivoi koncentracije polena se dele u tri ili četiri kategorije, koje se razlikuju u zavisnosti od regije. U Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine koristi sledeće pragove za polen ambrozije:

a) nizak nivo: do 10 zrnaca po kubnom metru vazduha (m³);

b) srednji nivo: od 11 do 30 zrnaca po m³;

c) visok nivo: više od 30 zrnaca po m³.

Ovi pragovi su usvojeni na osnovu preporuka Međunarodne mreže za aerobiologiju.

U drugim zemljama Evrope i Severne Amerike, pragovi su slični, ali mogu imati manje razlike u broju zrnaca po m³. Ipak, osnovni princip je isti: što je veća koncentracija polena, veći je rizik od alergijskih reakcija. Praćenje ovih podataka je ključno za sve alergične osobe, jer im omogućava da blagovremeno započnu sa terapijom, ograniče izlazak napolje u danima kada je visoka koncentracija, kao i da tih dana zatvore prozore i koriste klima-uređaje.

Alergija na polen ambrozije – uticaj na druge bolesti i proces starenja

Alergija na ambroziju ne izaziva direktno druge hronične bolesti, ali ih može pogoršati ili doprineti razvoju određenih stanja. Kao što je navedeno, polen ambrozije je jedan od najčešćih okidača za astmu. Kod osoba koje već boluju od astme, izloženost ambroziji može dovesti do čestih i jakih napada, što zahteva hitnu medicinsku pomoć. Kod dece sa alergijskom kijavicom postoji rizik da će se razviti astma. Nelečena alergijska upala nosa može dovesti do hroničnog oticanja i zagušenja sinusa, što često rezultira stalnim bolom u licu, pritiskom i infekcijama. Iako retko, istraživanja su pokazala da kod osoba sa srčanim oboljenjima, upala i stres uzrokovani jakom alergijskom reakcijom mogu uticati na pogoršanje stanja.

Postoji rašireno verovanje da se alergije „prerastu” ili da slabe sa starenjem. Međutim, realnost je složenija. Istina je da kod nekih ljudi, posebno kod onih koji su alergični na polen u detinjstvu, alergija može da oslabi sa godinama. To se dešava zato što imunosistem s vremenom menja svoj odgovor na alergen, postajući manje reaktivan. Mnogi stariji ljudi primećuju da su im simptomi polenske groznice manje izraženi nego u mlađim danima. Uprkos ovim pozitivnim trendovima, alergije na ambroziju se mogu razviti i u kasnijem životnom dobu, čak i kod osoba koje nikada ranije nisu imale alergije. Nije u potpunosti jasno zašto, ali genetske predispozicije, dugotrajna izloženost alergenu i promene u imunosistemu mogu igrati ulogu. Neki stariji ljudi možda ne primećuju alergijske simptome zbog drugih hroničnih bolesti koje su povezane sa kašljem, otežanim disanjem i umorom. Zbog toga su pravilna dijagnoza i lečenje od ključne važnosti.

Shutterstock.com

Ambrozija – dijagnoza

Dijagnoza alergije na ambroziju postavlja se na osnovu kliničke slike, anamneze pacijenta i specifičnih alergoloških testova. Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljnog razgovora sa specijalistom alergologom ili otorinolaringologom o simptomima, vremenu pojave simptoma, životnim navikama i okruženju, ličnoj (Od kojih bolesti bolujete?) i porodičnoj istoriji alergija (Postoje li alergije, astma ili ekcem u vašoj porodici?). Potom se lice upućuje na alergološke testove kojima se identifikuju alergeni na koje je imunosistem pacijenta preosetljiv.

Najčešći i najpouzdaniji test za dijagnozu inhalacionih alergija je kožni prick test. Male količine različitih alergena (uključujući ekstrakt polena ambrozije) nanose se na podlakticu pacijenta. Zatim se površinski, bez krvarenja, ubode koža kroz kapljicu. Ako je osoba alergična, na mestu uboda će se nakon 15 do 20 minuta pojaviti crvenilo i otok, slično ujedu komarca. Veličina reakcije ukazuje na jačinu alergije.

Druga opcija je merenje nivoa specifičnih IgE antitela na polen ambrozije u uzorku krvi. Povišen nivo IgE antitela ukazuje na postojanje alergije. Ovaj test je koristan kod pacijenata koji ne mogu da urade kožni test (npr. zbog kožnih oboljenja) ili ako već uzimaju lekove koji bi mogli uticati na rezultat testa.

Praćenje nivoa polena ambrozije u vazduhu može potvrditi povezanost simptoma sa sezonom ambrozije. Pravovremena dijagnoza omogućava primenu adekvatne terapije, a nelečena alergija vodi brojnim komplikacijama (hronična upala sinusa, upala srednjeg uva, razvoj astme, narušavanje kvaliteta života itd.).

Shutterstock.com

Alergija na polen ambrozije – lečenje

Lečenje alergije na polen ambrozije obično se fokusira na ublažavanje simptoma i smanjenje reakcije imunosistema na polen. Medikamentozna terapija podrazumeva primenu antihistaminika (ovi lekovi blokiraju histamin, supstancu koju telo oslobađa tokom alergijske reakcije; efikasni su za ublažavanje svraba, kijanja i curenja nosa), kortikosteroidnih sprejova za nos (oni direktno deluju na sluznicu nosa, smanjuju upalu i otok), dekongestiva (ublažavaju zapušenost nosa, ne treba ih koristiti duže od nekoliko dana, jer produžena upotreba može pogoršati simptome). Ako alergija na ambroziju izaziva astmu, lekar će prepisati inhalatore i druge lekove koji kontrolišu upalu disajnih puteva i olakšavaju disanje.

 Ambrozija – prevencija

Najvažnija kolektivna preventivna mera je uništavanje ambrozije pre nego što biljka počne da stvara polen. Uništavanje ambrozije spovodi se čupanjem (zajedno sa korenom), košenjem (često košenje na visinu ne veću od 5–10 cm, jer se brzo regeneriše), primenom herbicida (hemikalija) i bioloških sredstava (primenom insekata koji se hrane ovom biljkom). Mnoge države, uključujući Srbiju, uvele su zakone i uredbe kojima se vlasnicima i korisnicima zemljišta nalaže obaveza uklanjanja ambrozije. Nepoštovanje ovih propisa može rezultirati novčanim kaznama.

Pored grupne zaštite, sprovodi se i lična zaštita. Svaka osoba tokom sezone mora da se zaštiti od polena korova uzimanjem terapije koju je preporučio lekar i smanjivanjem izlaganja spoljnom polenu korova.

Agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji, kao i slične agencije u drugim zemljama, objavljuju dnevne izveštaje o koncentraciji polena. Praćenje ovih izveštaja omogućava svakoj osobi sa alergijama na polen da prilagodi svoje aktivnosti. Treba ograničiti boravak u spoljnoj sredini u prepodnevnim satima, jer je tada najveća koncentracija polena u vazduhu. Neophodno je provetravanje prostorija u popodnevnim satima ili nakon kiše, jer je tada najniža koncentracija polena. Dobro je koristiti klima-uređaje sa HEPA filterima. Važno je tuširanje i pranje kose pri povratku kući, kako bi se sa tela i kose uklonio polen. Treba redovno prati garderobu, ali izbegavati sušenje odeće napolju. Treba redovno čistiti kuću/stan od polena koji dolazi is spoljne sredine (usisavanje, brisanje prašine itd.). Preporučuje se nošenje zaštitnih sredstava, kao što su naočare za sunce, šešir i maske za lice, slične onima koje smo koristili tokom pandemije kovida-19. Medikamentozna prevencija podrazumeva primenu određenih lekova. Osobe sa alergijom na ambroziju treba da započnu sa uzimanjem antihistaminika ili drugih preporučenih lekova 1-2 nedelje pre početka sezone cvetanja, kako bi pripremili organizam i smanjili intenzitet simptoma. Terapiju isključivo prepisuje lekar. Postoji efikasan i dugotrajan metod lečenja alergije na ambroziju koji se naziva imunoterapija ili hiposenzibilizacija (postepeno učenje imunosistema da toleriše alergen).

Shutterstock.com

Imunoterapija (hiposenzibilizacija)

Imunoterapija je jedina metoda lečenja koja ne samo da ublažava simptome alergije, već i menja reakciju imunosistema na uzročnika alergije. Terapija podrazumeva davanje pacijentu kontrolisanih, postepeno rastućih doza ekstrakta polena ambrozije tokom dužeg vremenskog perioda. Na taj način organizam se „navikava” na alergen i s vremenom prestaje da reaguje burno na njega. Postoje dva glavna načina primene:

a) Subkutana imunoterapija (injekcije)

Lekar daje injekcije pod kožu u redovnim intervalima. U početku se daju jednom nedeljno ili češće, a zatim se razmaci produžavaju na 4–6 nedelja. Terapija traje od 3 do 5 godina.

b) Sublingvalna imunoterapija (tablete ili kapi)

Pacijent sam uzima male doze alergena ispod jezika, svakodnevno tokom sezone ambrozije.

Preporučuje se osobama koje imaju teške simptome alergije na ambroziju koji se ne mogu kontrolisati lekovima, onima koji žele dugoročno rešenje i onima koji su u riziku od razvoja astme (posebno kod dece sa polenskom kijavicom). Nakon uspešno sprovedene terapije, većina pacijenata doživljava značajno smanjenje simptoma, a kod nekih simptomi potpuno nestaju. Pacijenti često mogu da smanje ili potpuno prestanu sa uzimanjem lekova za alergiju.

Imunoterapija je dokazano efikasna u prevenciji razvoja astme kod dece koja pate od alergijskog rinitisa. Pozitivni efekti mogu trajati godinama nakon završetka terapije. Imunoterapija se sprovodi isključivo pod nadzorom alergologa. Važno je započeti terapiju pre sezone ambrozije.

Biološka kontrola ambrozije u Evropi – kako buba može da uštedi milijarde evra

Pre nego što se slučajno pojavila lisna buba ambrozije (lat. Ophraella communa), procenjuje se da je oko 13,5 miliona ljudi u Evropi patilo od alergija izazvanih ambrozijom. To je godišnje uzrokovalo troškove u zdravstvu od oko 7,4 milijarde evra. Otkriće bube Ophraella communa donelo je rešenje za prirodnu biološku kontrolu ove invazivne biljke.

Istraživanja su pokazala da ova buba može da smanji proizvodnju polena ambrozije za čak 82 odsto. Prema procenama, kada se buba nastani na celom području koje joj odgovara u Evropi, očekuje se da će se smanjiti broj pacijenata sa alergijom na ambroziju za oko 2,3 miliona i da će se smanjiti godišnje troškovi lečenja u zdravstvu za približno 1,1 milijardu evra.

Buba Ophraella communa, koja se hrani isključivo ambrozijom, slučajno je dospela u Evropu, ali je ubrzo prepoznata kao izuzetan biološki agens za borbu protiv ove invazivne biljke. Ova buba je autohtona vrsta u Severnoj Americi, gde se prirodno hrani biljkama iz roda Ambrosia. Prvi put je slučajno otkrivena u Evropi 2013. godine, preciznije u severnoj Italiji, u blizini Milana. Iako je u Evropu stigla nenamerno, ubrzo je postalo jasno da je njen uticaj na populaciju ambrozije izuzetno pozitivan. Najpoznatiji primer namerne upotrebe bube Ophraella communa za biološku kontrolu je u Kini. U toj zemlji, ambrozija je takođe invazivna vrsta koja stvara ozbiljne probleme, posebno u poljoprivredi i zdravstvu. Kineski naučnici su prepoznali potencijal ove bube i pokrenuli programe masovnog uzgoja i distribucije širom zemlje kako bi se efikasno suzbila ambrozija. Ova buba se trenutno širi i u drugim delovima sveta, poput Japana i Južne Koreje, gde se prirodno širi i pomaže u smanjenju populacije ambrozije.

Buba Ophraella communa se hrani isključivo ambrozijom tokom svih svojih faza razvoja. Larve (mladi stadijumi bube) jedu listove ambrozije i oštećuju biljku. Odrasle bube se takođe hrane listovima, ali i cvetnim izdancima (racemama) gde se stvara polen. Oštećenja koja buba nanosi biljci su toliko velika da biljka ne uspeva da se razvije i proizvede polen. Na taj način, buba direktno smanjuje količinu polena u vazduhu, što dovodi do smanjenja simptoma alergije kod ljudi. Sposobnost ove bube da se hrani isključivo ambrozijom i da ne napada druge biljke, uključujući poljoprivredne kulture, čini je idealnom za biološku kontrolu ambrozije. Zbog toga se razmatra mogućnost namernog širenja ove bube u Evropi kako bi se trajno rešio problem ambrozije.

Pozitivni efekti na ovaj način sprovedene biološke kontrole doprinose smanjenju koncentracije alergena, broja osoba sa alergijom na ambroziju, ekonomskoj uštedi; ona ne narušava ekološku sredinu i ne zahteva ljudsku intervenciju (kada se buba naseli u nekom području, ona se prirodno razmnožava i širi, smanjujući populaciju ambrozije bez dodatnih troškova ili napora). Jedina potencijalna briga je da bi buba mogla da se hrani srodnim biljkama iz iste porodice (Asteraceae). Međutim, opsežna istraživanja o njenoj host-specifičnosti (izbornosti domaćina) pokazala su da se buba Ophraella communa hrani gotovo isključivo biljkama iz roda Ambrosia. Iako je buba efikasna u borbi protiv ambrozije, svaki put kada se neka strana vrsta uvede u ekosistem postoji rizik od neželjenih posledica, zbog čega treba da budemo veoma oprezni. Trenutno se smatra da bi buba Ophraella communa mogla da bude od ogromne važnosti za biološku kontrolu ambrozije. Neophodna su dalja istraživanja.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com