Umetnost sna i aktiviteta – 100 godina nadrealizma

Piše: Novinarka i književnicaMirjana Mitrovićoktobar 29, 2024oktobar 29, 2024

Izložbom Aktivitet: 100 godina nadrealizma, koja je ovih dana otvorena u Muzeju savremene umetnosti na beogradskom Ušću, a trajaće do februara 2025, obeležava se vek od nastanka umetničkog pokreta koji je iz temelja izmenio ne samo način na koji se umetnost stvara, već i način na koji se poima.

Rođendanom ove umetničke oluje smatra se datum izlaženja Prvog manifesta nadrealizma Andre Bretona, a već u jesen 1924. izašle su prve publikacije Beogradskog nadrealističkog kruga.

Formiranje nadrealističkog kruga u Beogradu

Srbija je bila prva zemlja posle Francuske u kojoj je formiran nadrealistički krug. Ne samo po istovremenosti, već i po žaru i aktivitetu naših umetnika, nadrealizam se razlikuje i od prethodnih, ali i od kasnijih pravaca i pokreta, koji su na ove prostore i među naše umetnike uglavnom stizali sa decenijskim zakašnjenjem.

Mladi jugoslovenski, prevashodno beogradski umetnici, koji su se u velikom broju posle Prvog svetskog rata školovali u Francuskoj, ne samo da su odmah prihvatili, već i široko razvili sve osnovne postulate nadrealizma (surrealism). Zbog toga je izložba u Muzeju savremene umetnosti tako bogata i raznovrsna.

Detalj sa izložbe © Mirjana Mitrović

U realizaciji projekta učestvovali su Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost, kao i mnoge druge institucije i pojedinci. Autorka koncepta i kustoskinja je Sanja Bahun, profesorka i dekanka Fakulteta umetnosti i humanističkih nauka na Univerzitetu u Eseksu, a osim nje, kustoskinje izložbe su i Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.

Prodor nesvesnog u javno

Aktivitet nadrealizma, istaknut i u naslovu ove izložbe, razdrmao je dotadašnju okoštalu umetnost i umetničke forme. Da bi izrazili svoje ideje, nadrealisti su spajali pisanu reč i vizuelne forme, radili su kolaže, multimedijalne pesme-slike, antiromane, časopise, fotografije i brojne druge oblike.

Izložba predstavlja ne samo dela nastala u prvom talasu nadrealizma, već na jednoj strani prati umetničku metamorfozu najistaknutijih predstavnika nadrealizma, a na drugoj uticaj nadrealističkih postulata na kasniju umetnost, koji traje i danas.

Izložba je podeljena tako da prati osnovne ideje koje su nadrealizam učinile tako uticajnim i revolucionarnim. Neizbežno se počinje od nadstvarnog. Tim pojmom su nadrealisti označavali prodor nesvesnog u svesno i javno. Ono predstavlja kontinuitet između unutršnjeg i spoljašnjeg u čoveku.

San i spajanje nespojivog

Spajali su psihoanalitički koncept nesvesnog sa javnim i društvenim delovanjem. Spajanje nespojivog bilo je njihova specijalnost ili, kako je to opisao francuski umetnik Lotreamon, „slučajan susret kišobrana i šivaće mašine”. Otuda kod njih cveta automatsko pisanje i slikanje, kolaži, kao i zajednička dela dva ili više umetnika, kakva je pesma-kolaž u koautorstvu Dušana Matića i Aleksandra Vuča.

Radovi Vaneta Bora © Mirjana Mitrović

Prihvatajući Frojdov stav da je san kraljevski put ka nesvesnom, nadrealisti su snove, sanjarenja i snoviđenja smatrali značajnom umetničkom građom. Zato mnogi od njih, Vane Bor, Oskar Davičo, Noe Živanović, Dušan Matić, Marko Ristić i drugi, prenose snove i košmare u dela različitih formi i medija. Većina nadrealista razvija naviku redovnog zapisivanja snova, što im služi i kao građa za umetničko stvaranje, ali i kao umetnički artefakti po sebi.

Kolaži i Javna ptica

Nadrealisti su posebno voleli kolaže, jer su im omogućavali da spoje javno – već objavljene tekstove i slike iz novina – sa uplivom svog autorskog nesvesnog. Ali njih je privukla i sama francuska reč coller, od koje potiče reč kolaž. Naime, osim što znači lepljenje, francuska reč znači i afera, lepljenje jednog za drugo protivno društvenim normama. Vredi potražiti te skrivene spojeve na kolažima Marka Ristića i drugih izloženih dela ove vrste.

Jedan od najznačajnijih dopirnosa nadrealizma istoriji umetnosti je nesputana igra medija i umetničkih formi. Jedno od najpoznatijih dela, koja oličavaju nadrealističku igru i subverzivnost, je Javna ptica Milana Dedinca, objavljena u decembru 1926. u 200 primeraka. Smatra se prvom pravom nadrealističkom knjigom – vizuelnom poemom u Srbiji i Jugoslaviji. Prvi stihovi su, prema zapisu samog autora, nastali tokom jedne noćne šetnje Beogradom.

Oponašanje dečje mašte

Specifičnost naših nadrealista u odnosu na ostale nadrealiste u svetu jeste to što su oni podražavali ili uključivali dečje stvaralaštvo u svoje opuse. Ceneći maštu i aktiviranje nesvesnog kroz igru, oni su shvatili visoku vrednost dečjeg razmišljanja. Protivili su se infantilizaciji dece i verovali u decu i mlade kao kreatore bolje budućnosti.

Na tom tragu, neki naši najznačajniji nadrealisti, kao što su Dušan Matić i Aleksandar Vučo, u kasnijim fazama svog stvaralaštva, naročito posle Drugog svetskog rata, pisali su poeziju i prozu za decu.

Nadrealisti kao revolucionari

Mnogi naši nadrealisti pravi izraz nadrealističkog aktiviteta našli su u marksizmu ili, kako je to formulisao jedan od njih, Đorđe Kostić: „Nismo postali marksisti napuštajući nadrealizam, postali smo marksisti upravo jer smo bili nadrealisti.”

Tako je Koča Popović kao dobrovoljac učestvovao u Španskom građanskom ratu, a potom u Drugom svetskom ratu bio komandanat Prve proleterske brigade. Đorđe Jovanović poginuo je 1943. kao komandant Kosmajskog partizanskog odreda. Radojica Živanović Noe poginuo je 1944. u borbama za oslobođenje Beograda. Milan Dedinac proveo je veći deo rata u zatvoru, Oskar Davičo pet godina je robijao zbog političkih stavova, potom je bio interniran u fašistički logor u Italiji, pa se kasnije borio u partizanima. Bio je član jugoslovenske delegacije na suđenju nacistima u Nirnbergu.

Pokretni život kao inspiracija

I posle Drugog svetskog rata nadrealisti su ostajali verni aktivitetu koji leži u osnovi njihovog pokreta. Ne dozvoljavajući da ih mogućnost greške sputava, oni su promovisali ideju koju je Marko Ristić otelotvorio nizom kolaža kojima je dao naziv La Vie Mobile (Pokretni život). Dela su nastala između novembra i decembra 1926. i inspirisana su stihom Vaneta Bora iz pesme Revolucija.

Putovanja sa ili bez interesa, interesovanje za različite kulture, razmena iskustava sa umetnicima iz različitih sredina, pa i razmena dela, bile su česte nadrealističke prakse. Zahvaljujući tim razmenama dela, na izložbi možemo da vidimo kutiju oslikanu rukom Huana Miroa ili tanjir sa jednim od prepoznatljivih Pikasovih motiva.

I danas, 100 godina od kad je dobio svoj prvi manifest, nadrealizam deluje sveže, začuđujuće i inspirativno. Zato izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu ne samo da vredi videti, već joj se vredi vratiti više puta.