Turizam u sopstvenom gradu
Probati najbolji roštilj na Zvezdari, kačamak u Rakovici, najboljeg smuđa na Savi, u Borči, Železniku. Zovem Zemunce na Dorćol. Dorćol na Avalu
U našim godinama raspolažemo životnim iskustvom dovoljnim za određene zaključke. Doduše, mojoj deci to nije nikakav argument kada pokušavam da pravilno usmeravam pubertetsku ideologiju.
Ja volim Beograd, glavni grad, na ušću dveju reka, ljude, životinje i njihov izmet po ulicama, košavu. Čim duva više od sedam dana odahnem, ode sva čađ. Ima još gradova koji su najglavniji kao moj Beograd, a nisu glavni grad. Šangaj, Njujork, Sidnej, Milano, Diseldorf, Nica, Barselona.
Dok smo na crvenoj listi, nek smo sebi na zelenoj
Onaj ko je najglavniji ima sposobnost, mogućnost, želju, razumevanje za milione ljudi koji dele svoje ideje, ljubav, vreme, deset prstiju, sa istim ciljem. Da budu vidljiviji, da budu svrsishodni, da im bude lakše/teže, da ih prepoznaju ljudi koji su već glavniji, jer su sticajem okolnosti (boljih/lošijih), već na poziciji starosedelaca.
Što se mene tiče, Beograd je pokazao/zakazao/otkazao koga treba i kada treba. Iz pepela feniks. Sto odsto ima Plutona u prvoj kući, kao i ja.
Ove jeseni predlažem potpuni turizam u sopstvenom gradu. Posetiti neki kraj gde nikad nismo bili, restoran u kome nas niko ne zna. Otvoriti srce, dušu. Probati najbolji roštilj na Zvezdari, kačamak u Rakovici, najboljeg smuđa na Savi, u Borči, Železniku. Zovem Zemunce na Dorćol. Dorćol na Avalu.
Dok smo na crvenoj listi, nek smo sebi na zelenoj.
Mi ćemo danas kod bake na nedeljni ručak. Slušamo Zemlju gruva: „Jer ja sam Milovan, ljubavlju pojen i zato ne mogu stati, dalje moram je dati.”
A gde ćemo za Novu godinu? Živa nisam.