Tihomir Stanić, glumac u najboljim godinama

Za njega kažu da fizički podseća na našeg nobelovca Ivu Andrića. Glumac Tihomir Stanić gost je nove epizode podkasta Moje najbolje godine – To sam ja!

Od Tihomira Stanića smo navikli da čujemo mudre i poučne reči, pa nas ni sada neće razočarati. U razgovoru sa voditeljkom Milicom Gacin otkrio je kakvo mišljenje ima o ženama, ko je u stvari spasao srpsko pozorište i zašto se čini da su ženske uloge ponekad zapostavljene i manje vrednovane.

Poznati glumac je govorio i o tome šta su mu donele „najbolje godine” i koliko je zahtevno uvek, sa svakom ulogom, iznova davati sve od sebe. S obzirom na to da je oduvek okružen ženama, za njih kaže da su empatičnije i solidarnije, te da kad god je poslušao majku, ženu ili ćerke – nije pogrešio.

Kao što i sam kaže – gluma nije njegov posao, već poziv; tako i mi vas pozivamo da ne propustite novu epizodu podkasta Moje najbolje godine – To sam ja!

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Tihomir Stanić –  Transkript razgovora

Milica

U današnjoj epizodi podkasta ” Moje najbolje godine, to sam ja ” naš gost je Tihomir Stanić glumac. Dobar dan i dobrodošli.

Tihomir

Dobar dan!

Milica

Pa ovo je stvarno privilegija niste baš tako često gost u podkastima rekla bih.

Tihomir

Nisam.

Milica

Niste. Evo da povučemo nogu što bi se reklo.

Tihomir

Mada možda sad ne znam da li ću ovaj stići, jer imam toliko stvari još da uradim,a već sam evo pred penzijom.

Milica

Dobro to. Možda vam nećemo i verovati mi kao publika, ne bi smo želeli. Pa vam zato i nećemo verovati, možda neka formalnost, ali mislim da ćete vi biti i nadalje sa nama šta god zakon, je l govorio. Ovaj podkast koji nosi naziv “ To sam ja, moje najbolje godine” , nastao je kao jedna saradnja između portala “To sam ja” koji se odnosi na žensku populaciju od 40 pa naviše i projekta “ Moje najbolje godine ”koji takođe targetira žene u toj kategoriji. Međutim i muškarci često znaju da koriste tu sintagmu sad su mi najbolje godine, pa sad ili utešno ili afirmativno, kako god. Jesu li ovo sada vaše najbolje godine? Kako ih vi doživljavate?

Tihomir

 Pa ja mislim da jesu, poslednjih pet godina. I ovo sad jeste, uspeo sam mnogo toga što sam ranije radio i što sam ranije verovao, uspeo sam da to na neki način etabliram, da to postane vidljivo. Da dobijem priznanja za to, da bude prepoznatljivo da ono.. Ja na primer pre 23 godine sam počeo da govorim, naučio sam na pamet jedan odlomak iz romana ” Na Drini ćuprija” i to niko nije hteo da sluša, to nikog nije zanimalo ,ali ja sam uporno insistirao i govorio sam to. Sad posle serije “Nobelovac” koja je emitovana na Rts-u odjednom je poraslo interesovanje za to što ja inače volim, i što govorim sa radošću i sa strašću u raznim prilikama, i to je samo jedan primer. Mnogo toga u šta sam verovao, mnogo toga u šta sam ja lično ulagao. Sad je dobilo u ovim godinama poslednjim neku, tako mogu da kažem zaokruženost i ja sam našao neki mir, recimo prvi put posle filma “Delirijum tremens”.

Tihomir

Prvi put, eto posle premijere tog filma, ja sam ušao u pozorište ili u bife, tamo kod mene u Ateljeu 212 sa osećajem da nisam ja baš najnetalentovaniji i najgori. Do tad sam stalno imao taj neki osećaj nelagode da nisam dovoljno dobar u svom poslu.

Tihomir

Posle tog filma sam se smirio, nisam se uobrazio. Jer sam uobražen bio otkad sam se rodio. Ja sam večno uobražen, ali sam miran nekako bio i imao sam ono kao neku vrstu osećanja, evo sad i ako umrem imaju šta da puste na komemoraciji, dovoljno je dobro i mislim da kao i ova serija nobelovac, mislim čak pišu o tome i u Hrvatskim medijima i kritičari i ozbiljni ljudi pišu da je to recimo neko delo koje će moći još decenijama da ovaj izaziva pažnju gledalaca. Tako da meni jesu ovo najbolje godine, zato što imam neki mir lični. Nekako sam, jer meni je ime Tihomir, a svi mi ljudi zvali Tihomire večiti nemire, jer sam stalno tako osećao neku uznemirenost.

Tihomir

Sad sam dosta miran.

Tihomir

Ponekad mi je i žao evo da izgovorim da su mi ovo najbolje godine, jer se setim tog vremena ipak sa 16, 17, 18 godina i ovaj to su objektivno bile najbolje godine, ali život ide neumitno svojim tokom i drago mi je da sam sad evo pod starost mogu reći, imam 64 godine, naučio da u mnogim stvarima uživam i da mi je mnogo toga potaman.

Milica

Da li je taj mir mogao da dođe i bez sve te valorizacije u profesionalnom smislu ili je prosto čovek takva celina da ne može jedno bez drugog?

Milica

Ne može.

Milica

Obično se svi pozivaju na privatni život, vi ste i tu uspešni. Dve ćerke, sve je stabilno u tom porodičnom odnosu i tako dalje. Očigledno mora je l’ ? Oba tasa da negde budu u ravnoteži.

Tihomir

Nije, ovaj posao koji ja radim to je poziv, i nije čudno. Recimo Andrić koji je neverovatan dijagnostičar, ne samo ljudskih karaktera i ljudi i ličnosti nego čak i fotografski je tačan u opisu pejzaža i ne znam čega. Taj početak romana Na Drini ćuprija je fascinantan. Ja sam to jednom govorio dok sam stajao na mostu, i onda dok govorim vidim da je to sve tačno. To što je on zapisao. On za ovu profesiju kojom se ja bavim, gluma. On kaže u eseju ” Razgovor sa Gojom” on kaže: i u najboljim pozorištima sve je  prašno i nečisto. Glumački poziv je najteži i najbedniji od svih poziva. Zato je njima potrebno da se u životu toliko provode, banče, jedu i piju kao neki stalni osudjenici na smrt, stalno na belom hlebu. To je tako tačno.

Tihomir

Postoje profesije koje su teže od glumačkih, ali pozivi teško.

Tihomir

Često sam bio u prilici da se uverim koliko je u pravu.Vi u drugim pozivima, ili u drugim profesijama, evo da uporedimo vojsku na primer. Kad postanete general. Onda vi nikad više ne morate da kopate rovove, da nosite one teške rance od 40 kg, mitraljez od 12 kg. Trčite u nekim čizmama koje su uvek za vojnike neudobne i žuljaju. Prave žuljeve. Vratiće su na te čizme posle.Nego na neki drugi način ostvarujete tu svoju profesiju. U miru ili u ratu svejedno je, a glumci. Ja sam poznavao i divio im se i radio s njima I bio prijatelj sa velikim glumcima. I Mirom Stupicom,  Ljubom Tadićem i Đuzom Stojiljković ili Petrom Kraljem i Rahelom Ferari.

Tihomir

Svaki put iznova, svaki put moraju da kopaju rov. Svaki put moraju da nose sve, sa svakom ulogom sve ide ispočetka. I ni jedan čin i ni jedno priznanje ni jedan uspeh, ni jedna društvena valorizacija njihovog rada, im ne pomaže. Naprotiv, čak im je veći teret. Kad krenu da rade novu ulogu jer to nema nikakve veze sa onim što su do tada uradili i svaki put iznova i sa svakom predstavom iznova, ne samo ulogom. Nego sa svakim izvođenjem iznova, jer oni ljudi koji su videli to jedne večeri i bili oduševljeni njihovim kreacijama. Nemaju nikakve veze sa tim ljudima koji su došli te večeri, to su potpuno drugi ljudi, drugi sastav ljudi, sa drugom energijom, sa drugim brigama, sa drugim raspoloženjem. Zanimljivo je recimo kako predstave, komedije koje mi igramo, kako zavise često od, naravno one su urađene i one su uvek tu negde kakve jesu, ali često zavisi od toga da li u publici se tu zadesio neko ko se tako zarazno smeje na primer, da pokrene celo gledalište svojom reakcijom. Znači ova profesija uvek zavisi i od tog nepoznatog skupa ljudi koji donose svoje živote, svoju energiju i koja se slije, ne samo sa nama glumcima koji smo na sceni igramo, nego oni između sebe isto imaju neku interakciju i neki zalutali namćor, ili neki zalutali nepažljivi gledalac kome zvoni telefon. Mi smo igrali.

Tihomir

Vesna Trivalić i ja smo igrali jednu predstavu , ” Čorba od kanarinca” se zvala I bila je jako uspešna i gde god smo je odigrali , zvali su nas ponovo da igramo. I tako smo stigli u jedan gradić gde je direktor Doma kulture zaboravio da je tog dana predstava i nije ugrejao salu. Bilo je minus 15, i ja sam.. A Vesna igra u nekom, nekoj haljinici od tila potpuno skoro gola. A tad je ona imala neki problem, htela je nešto oko, htela je da rodi dete i bilo je tu nekih zdravstvenih problema.

Tihomir

I tako, i ja joj kažem hajde da otkažemo. Da bi nju zaštito ja sam u to vreme i pio, i nije mi bilo hladno. I ja sam imao odelo u toj predstavi i tako, ali zbog nje ja predložim. Ja nisam nikada otkazao predstavu, mislim skoro nikad čini mi se nikad.

Tihomir

Jedino kad me iznesu negde i odnesu. Pa mi ne daju. Ja joj predložim da otkažem, i ona kaže Nemoj Ti Ti ,ona je mene zvala ti ti,  ja nju Ve Ve u to vreme. I kaže nemoj pa ti divni ljudi će doći na predstavu, pa ne možemo sad da ih vratimo. Pa nema veze. I krenemo da igramo predstavu i nekoj ženi zvoni telefon, i ona se javi i priča, glasno, dok mi igramo. Kaže tu sam gledam neku predstavu ne znam kako se zove, igra ona glumica Koka iz boljeg života i tako priča. I ovi drugi ljudi. Mi isto kao malo smo bili zatečeni, ali ovi drugi ljudi ne mogu da prate. Sačekali smo pa smo nastavili. Tako da, uvek je drugačije. Svaka predstava je drugačija, zavisi ne samo od nas, od naših raspoloženja nego zavisi i od sastava publike i ja bih sad samo dodao ovo, mali aneks napravio na ovu Andrićevu misao i tvrdnju.

Tihomir

Možda bi se i on složio sa mnom. Ima od profesije biti glumac, postoji samo jedna teža po meni, a to je glumica. Biti glumica to je jako jako teška profesija, ljudi ih često veliki broj ljudi, pošto mi smo nacija, još uvek polupismena. Mislim to statistike govore i činjenice i podaci. Često glumice poistovećuju i nas glumce sa nekim drugim profesijama, sa estradnim profesijama i tako, ali mi nismo to. Ponekad smo i sami krivi, jer se ponekad ponašamo kao da jesmo ili radimo neke poslove koji nas približavaju tome, ali nismo.

Tihomir

I to je profesija koja je nedovoljno cenjena, a opet glumice. Glumice su očuvale srpsko pozorište. I danas isto glumice čuvaju, uopšte činjenica da mi postojimo kao disciplina u društvu. Koje sve manje izdvaja za kulturu u društvu koje je okupirano drugim problemima, drugim medijima, drugim sadržajima. U društvu gde je obrazovanje postalo nevažno, gde je odnos prema prosveti takav kakav jeste i tako. Pozorište skoro da nema šanse da opstane, a opstaje zahvaljujući glumicama. Ja ih slušam u bifeu. Ja slušam kako one pričaju o nekim divnim predstavama koje su gledale, u kojima one ne učestvuju, ali gledale su. S koliko ljubavi, poštovanja se odnose prema kolegama i koleginicama svojim, koliko malo sujete ima. Među nama muškarcima neuporedivo više sujete, mi glumci, mi muški deo te populacije. Tako posle prvih uspeha postanemo tako često i bahati i tako imamo. Nemamo lepu reč.

Milica

Pa vi evo niste.

Tihomir

Pa ja više ličim na ove devojčice, na glumice. Ja sam se u detinjstvu družio, zvali su me ženski Petko. Ja nisam igrao ove muške igre, i ništa me nije zanimalo, ovi muški atributi, ovo ko je jači. Nikad se nisam tukao, nikad. Ni ko je jači, ni ko ovo, ni ko može brže. Automobili, sve to što je zanimalo muškarce ,mene nije zanimalo ja sam čitao i zanimale su me devojke i drugarice.

Milica

Je l dobro poznajete žene?

Tihomir

Andrić je recimo znao žene, pa u onoj njegovoj pripovetci zlostavljanje, on je tako opisao neki unutrašnji tok misli i osećanja i fiziološki, i fizičku reakciju žene na zlostavljanje koje trpi od strane tog svog nekog infer muža. Ja sam čitajući tu pripovetku, a posle sam i pomogao Milici Janković glumici mladoj da to uradi kao predstavu. Toliko puta sam se postideo, jer sam se prepoznao u l iku tog zlostavljača, u nekim drugim situacijama u životu. Znači ne poznajem kao Andrić, ali provodim najviše svog vremena sa ženama i srećan sam zbog toga. Hajde sticajem okolnosti imam dve ćerke, ali volim. Oduvek sam bio u ženskom društvu, prija mi žensko društvo. Mislim da su žene neuporedivo pametnije, snažnije, bolje od nas muškaraca. Mislim da smo mi tako jedna nužnost.

Tihomir

I mislim, sad se ja ne udvaram. To su činjenice, i mislim to. To jeste moj život, ja živim sa tom svešću. Pogotovo u tome nekako, u tom pravcu sam počeo da razmišljam zbog moje majke i zbog odnosa moje majke i prema našem ocu i prema nama deci i prema svetu koji je nju, ovaj koji je bio njeno okruženje. Moja majka je onako ideal čovečnosti, ona je umrla pre tri godine. Ja sad šta god radim u životu ja se zapitam, šta bi ona na to rekla. Šta bi to njoj značilo, šta bi ona volela da uradim, kako da postupim. Šta da uradim sa novcem koji sam zaradio, kome da ga. S kim to da podelim.

Tihomir

Kome da učinim ovo ili ono.Ne uspevam naravno uvek, jer tačno znam ponekad znam. Sad bi mama ovo, ali otkad je umrla ja se trudim da što više.. Ponekad sam se ljutio na nju. Kažem mama ne mogu sad tamo, ne mogu ovo ,ne mogu ono. Ona, ja putujem negde recimo u krajeve, ili gde sam rođen i odrastao, ili gde imamo familiju sa njene strane. I sad putujem nekim poslom, ja nemam kad da ih obiđem na primer, i kažem mama nemoj da javljaš da ću doći tamo. Da sad ne bi ispalo bio sam, a nisam.  Ali ona je već javila i onda mi napravi tu vrstu obaveze.To je skoro nemoguće.Da se polomim živ da stignem i tamo, jer je već rekla. Kaže, Tijo dolazi, i onda ne mogu da se ne pojavim. Ovaj, ali sad ja u takvim situacijama, ne treba niko da me nagovara, ja znam šta bi ona volela i onda ja se tako ponašam u skladu sa onim što mislim da bi ona volela.

Milica

Ako kažete da su glumice te ko je danas drže pozorište, ako kažete da su žene te koje su, kako ste vi sami opisali superiornije u mnogim stvarima. Zašto je onda položaj žene u današnjem društvu takav da, ne odgovara svemu što ste vi naveli?

Tihomir

Ne znam, to mi nikad neće biti jasno. Zato što su muškarci, a kao to moglo bi da se primeni i na razne druge anomalije u društvu.

Tihomir

Zato što su muškarci onda našli sredstva i izmislili su sebi oruđa i oružja da potčine žene. Kao što, vi vidite u celom svetu, često o tome i Šekspir peva. Kako je često vrlina ponižena od strane moćnih, i vi vidite da i u politici i u drugim nekim društvenim sferama, često najgori po svemu najgori i po moralnim i po bilo kojim kriterijima se penju ubrzano na toj lestvici uspeha i maltretiraju i kinje druge. To je verovatno to. Ja sam nekad davno razmišljao baš na tu temu i pitao sam se kako je to moguće, i video sam kako i ja radim, i kako nisam ja, to što ja kažem da volim da se družim sa ženama i da cenim žene i da poštujem, ne znači da nisam se isto ponašao grozno. Ne znači.

Tihomir

Ne aboliram sebe, nego valjda ljudi iz nemoći, iz straha, iz te inferiornosti onda se zatrče i zauzimaju pozicije koje im ne pripadaju. Ja znam da kad god sam poslušao mamu, kad god sam poslušao ženu, i kad god sam poslušao svoju decu, sam uradio dobro.

Tihomir

Nisam ih slušao tako često i uvek, ali sad znam da je tako bilo.

Milica

Jeste možda bolje razumeli, kad ste gledali kako vaše ćerke rastu pred vama, je l ste možda shvatili bolje potrebe koje jedna žena ima?

Tihomir

Da, sigurno.

Milica

Jer ste videli tu genezu, kako se formira to biće.

Tihomir

 Sigurno, i one mene opominju, one imaju jednu vrstu otvorenosti i nemaju straha i o svemu možemo da pričamo, i one često kažu, tata kako možeš tako nešto da izgovoriš, ja kažem pa jer je bilo normalno u moje vreme da se tako nešto izgovorii, ili kad kažem nešto, ili kad nešto kažem diskvalifikujuće za neku žensku osobu iz javnog života, one kažu: Šta si time hteo da kažeš? Ja već vidim da sam nešto zabrljao gadno, i onda tražim i onda poslušam. Moja starija ćerka, ali taj odnos muškaraca i ovog sveta prema ženama, to je možda sad samo u ovom kratkom periodu. Moja starija ćerka je aktivna u jednoj organizaciji koja se zove “Solidarna kuhinja” oni pomažu beskućnike i tako. I faktički oni to samo nekoliko puta nedeljno, triput nedeljno uspeju da podele hranu tim ljudima, jedno 200 obroka i tako. A mnogo važnije u toj celoj ideji, to promovisanje nečeg što je zaboravljeno, a što se zove solidarnost. I ona ima tezu o tome, i kako su ljudi dobri, kako treba da budu ravnopravni. Kako treba da se organizuju horizontalno, bez hijerarhije, bez ovog da je neko glavni i tako dalje, i onda sam ja nekoliko puta prisustvovao još dok je bila mnogo, mnogo mlađa. Kad joj kažu, ali dušo moja. Neki stariji ljudi i obrazovani, i ovakvi i onakvi, i kaže tako je otkad je sveta i veka, a ona kaže, ma ne nije. To je samo poslednjih 5-6.000 godina, to je samo poslednjih 5-6.000 godina, svet postoji mnogo pre toga i postojaće, i možda je taj položaj i odnos prema ženama u društvu samo ovih poslednjih par hiljada godina, i to će proći. Stvari će doći na svoje mesto, ali to je toliko jednostavno, to je tako. Ja sad mislim od jednom, mislim lupetam neke gluposti pričam, ali tako je jednostavno, mislim jedino žena može da rodi dete i stvori potomstvo i sačuva, mislim samo žena. Ne znamo ni jednog muškarca koji je rodio dete.

Tihomir

A evo. Može i bez nas sa malo tehnologije, sa malo truda i bez nas može i nauka već stiže tamo na tačku gde mi neće uopšte biti ti muškarci.

Milica

 Videćemo u narednih pet 6.000 godina doneti, videćemo. Kome je teže kad već govorite svojim koleginicama, mlađim, starijim ili glumicama koje su u srednjem dobu.

Tihomir

 Ma jednako, ja sam baš razmišljao i pratio, gledao u vreme recimo dok sam ja pio, pa to je strašno. Kasnije sam shvatio. Bilo je u Nin-u, u ovom časopisu bila neka rubrika, nekad nešto po prustu neki upitnik. I tu sam ja nekim slučajem, isto davao neke odgovore, i bilo je pitanje kome se izvinjavate. Kome bi ste hteli da se izvinite, ja kažem samo glumicama sa kojima sam igrao dok sam pio. Jer mislim recimo, u dramskoj literaturi, pošto pre par vekova su muškarci igrali sve uloge i tako ima mnogo manje ženskih uloga. Pogotovo u ovoj klasičnoj literaturi. Sad vi zamislite neko dobije tu neku tako lepo ulogu i dobije za partnera neku pijanu budaletinu za koju ne zna ova partnerka, da li će pasti tu pijan na sceni, ni da li će je uštipati, da li će je maltretirati, ne znaš pijan čovek se ponaša nekontrolisano. Bez obzira koliko mi koji smo, bili ili koji pijemo. U mom slučaju koji smo pili, mislimo da kontrolišemo stvari. Alkohol ipak, onemogući čoveka da kontroliše i gest i postupak, i neko ume to da sakrije, na nekom se vidi manje, na nekom više, ali isto je to. Strašno, i ja se onda javno od tada isto izvinjavam svim glumicama koje su imale tu, naravno meni kaže evo kao baš Vesna Trivalić. Ponekad kad si bio kaže, ne ali ti si bio kao to dok sam pio kao. Ka ja sam bio, ja znam da nisam bio. Bio bimnogo bolji i prema njoj i prema svemu, da sam bio trezan, mali samo primer. Mlade glumice su sad baš izložene često raznih vrstama  ucenama razne prirode najčešće tih seksualnih.

Tihomir

Onda sadržaj koji se, pošto mi već odavno nemamo podršku države. Da radimo velike predstave, bazirane na klasičnim tekstovima, na klasičnom repertoaru. Često su ti sadržaji, te uloge koje im se nude tako trivijalne i ništa, onako šta. Često samo tu mlada glumica ima da se prošeta, da se skine da učestvuje u nekom eksplicitnijem ili manje eksplicitnom ljubavnom činu. Malo je ozbiljnih karaktera, koje se prednjih postavljaju kao zadatak. Mislim malo je u literaturi toj dramskoj koja se piše ili koja je na tržištu. I to je jako težak put. Onda u tim srednjim godinama, sad u zavisnosti od toga da li je dobila decu ili nije, ona mora da napravi pauzu u kojoj druge koleginice uskoče u te njihove uloge, pa ih onda ne igraju. Moraju da ih igraju ravnopravno, jedno veče igra jedna, drugi put druga, a opet stanje u pozorištima je takvo da se predstave često igraju jednom mesečno. Pa onda vi imate tu predstavu sad, pa tek za dva meseca. Jer onog sledećeg meseca igra neko ko vas je zamenio dok ste bili na tom recimo trudničkom. Pa onda isto i kasnije, jako jako malo je uloga, a one su tako ogromna većina glumica na probama u pozorištu, one su spremne. One dolaze spremne, one rade, one posle probe razgovaraju o tim svojim likovima i trude se. Mi muškarci nekako to sa dosta lakoće se tu, mislim ne govorim o svima, naravno uvek ima izuzetaka.

Tihomir

Ne znam kad je teže, ovaj. Ja pamtim divnu glumicu. Divnu, koja kaže: Jao, zaboraviće me publika, a bila je jako popularna. Stalno je bila u strahu da će je publika zaboraviti, a nije. Neće biti nikad zaboravljena. Mislim čudna, teška profesija.

Milica

Teška profesija biti žena.

Tihomir

Ali glumica bogami još teže, po meni biti glumica onako  baš dosta..

Milica

Kažete da su ženski likovi koji su trenutno prikazani u našim pozorištima, ajde da se zadržimo na Beogradski repertoar, taj mu je poznat. Takav da ne pokazuje ženu prvo, ne dovoljno, a da ne na adekvatan način, ali recimo u vašem matičnom pozorištu ima jedna od fantastičnih predstava “64”. Gde Hana Selimović zaista, na maestralan način prikazuje kroz koje situacije, koliko teške prolazi savremena žena. To je recimo jedan od mora svetlih primera. Zaista je fascinantno, i zaista je teško.

Tihomir

Stojanović je eto režirala isto žena, Tena je pisala isto žena, znači Bogu hvala ovaj postoji to sad, postoje dramaturškinje, postoje rediteljke koje veći prostor dakle daju. Pa kad se pojavio neki ženski lik kao bitan, tamo negde početkom prošlog veka, Ibzen valjda Heda Gabler i tako dalje, Nora. Valjda Ibzen prvi koliko ja mogu da se setim, se pozabavio tom kompleksnošću života žene koja nije samo majka domaćica nego ima i neku društvenu ulogu,i ne samo ljubavnica ,nego želi i bori se za ravnopravnost u svetu u kome u startu nije ravnopravna nego superiorna ali su okolnosti dovele do toga da da se svi drugi ponašaju drugačije.

Milica

Kakav je narativ žene trenutno u literaturi, odnosno trenutno u našem pozorištu ili ako hoćete da proširimo i na serije i na filmove, uopšte na celokupnu produkciju u ovom trenutku. Šta se to poručuje,da li se tu nešto menja?

Tihomir

Ja nisam mnogo razmišljao na tu temu, ali menja  se evo poslednja serija koju sam gledao,a da nisam učestvovao u njoj. Serija Sablja. Milica Gojković igra perfektno, ali baš perfektno, uzbudljivo pametno, hrabro. Igra tu jednu imaginarnu novinarku koja nekog od nas podseća na jednu osobu, nekog ne podseća ni na koga, ili na drugu osobu i recimo to je jedan veliki prostor. Izgleda ovi mlađi ljudi su svesniji, ali i žene su se same svojim dakle delovanjem izborile za pažnju. Dakle, ako je inspiracija za taj lik bila jedna novinarka, onda je to zahvaljujući njoj i njenom delovanju. Koje je bilo toliko vidljivo, onda je to zaslužila da ovaj taj imaginarni lik, koji je sastavljen možda od više likova. Da bude u suštini glavni lik te serije, i ja sad po mom nekom utisku u toj seriji “Sablja” glavni lik je ta devojka. Ta žena mlada koju igra Milica Gojković, po mnogo čemu i po načinu kako je to ona odigrala. Tako da verovatno postoje.

Tihomir

Sad u seriji koju sam ja radio Nobelovac, glavni lik je nobelovac. Mislim sama reč kaže, ali mislim da je tu isto dovoljno prostora. Da smo u seriji imali prostor i za Milicu Babić, i za tu fascinantnu osobu Veru Stojić koju je Branka Šelić odigrala divno, i za ovaj još neke žene iz Andrićevog života. Recimo ta Kaja Milenković sestra od advokata Brane Milinkovića kod kojih je Andrić živeo. To je jedan dosta kompleksan lik, i tu se isto. Mi smo se potrudili, vodili smo računa da se u seriji na neki način i o tome priča, ta porodica je bila žrtva .To jest njihova sestra je stradala i bila žrtva silovanja i ubistva u predratnom Beogradu, i o tome je pisala danima štampa i žuta štampa. Ubica je bio jedan policajac, koji onda sakrio bio tragove, a onda ipak pronađen, i to je bila tad da li kako beše, prva smrtna kazna izvršena nad tim čovekom.

Tihomir

Mislim da moraju zakonodavstvu, ja sam recimo video iako nisam tako pristalica kažnjavanja. Ja sam od onih koji više vole da podstiču pohvalama, nego kaznama, mislim i u okruženju i u životu i odnosu u porodici, ali sam video. Možda ovo nije potpuno tačno, ali je tačno moje sećanje. Ja se toga sećam. U Londonu se pušilo u onim autobusima, onim double deckerima i onda je donešena odluka da se ne puši. Zabranjenio. I kazna je bila 1.000 funti. Ja znam gore, vozim se tim autobusom i kao da zapalim, jer nisam bio godinu dana nisam bio. Brat moj je živeo u Londonu, pa sam odlazio kod njega. I krenem da zapalim i jedno 10 ljudi skoči na mene, i kažu NO!  Zgrabe me za ruku i pokažu gore piše 1.000 funti je kazna.

Tihomir

1.000 funti ako zapališ. I posle dve godine vidim da je kazna 5 funti, ona drakonska kazna od 1.000 funti, dovela je do toga da su mogli da spuste kaznu na 5 funti. Nikom nije padalo na um da gore zapali. Za godinu, dve dana su već ljudi stekli tu naviku i poštovali su tu odluku da se u autobusu ne puši. Možda u zakonodavstvu, možda eto u ovakvim razgovorima, možda se može nešto desiti. Promeniti u odnosu prema ženama. Često ljudi nisu ni svesni, i često žrtva nije ni svesna činjenice da je žrtva. To je velika zamka. Često čovek vidi tek, ima fenomenalan jedan primer u romanu Meše Selimovića Tvrđava. Ja sam to upamtio, to sam čitao kao gimnazijalac. Fenomenalno je što on upisuje događaj u kome ti vojnici negde siluju jedan po jedan, idu i siluju u nekoj štali neku devojku.

Tihomir

I ona to tri, a sad ovaj lik. Da li je Ahmed Šeho, kako se zove. On neće da učestvuje u tome, i on je pokrije. On prema njoj pokaže neku dobrotu i blagost ,a ona na njega nasrne, jer tek negde tako to otprilike Selimović opisuje.Tek preko njegovog dobrog dela, ona shvati svu bedu svog položaja dok se nalazi u toj očajnom situaciji, ona se bori, trpi. Ne znam kako to podnosi, ali tek kad neko pokaže da je moglo i drugačije, tek tu ona shvati ovaj, i onda pruži otpor. To sam upamtio, evo kad sam ja to mogao da čitam pre 50 godina, ili tako otprilike,  ili da 45 već, ili 30 nije bitno, ali pamtim. Ja sam jednom čitao taj roman, ali tu epizodu pamtim ceo život.

Milica

Ako sam vas razumela, i po svim primerima koje ste naveli. Nešto se menja u tom narativu žene, u evo da kažem sadašnjoj produkciji. Da završimo samo ovim pitanjem, pošto se žene u načelu boje nekih godina koje dolaze. Prvo su to srednje, onda kasnije ili neke starije godine. Šta bi ste im rekli, zašto to ne treba da čine, odnosno zašto ne treba da se plaše najboljih godina.

Tihomir

Ma ne treba da se plaše zato što su superiorne i lepe. Ne treba. Naravno, šta je najveći problem, najveći po meni je najveći problem ta, a ne samo ženski problem. Nego problem svih nas je ovaj biznis, trgovina, novac.

Tihomir

Novac koji pravi tu vrstu pritiska, i reklame i stvara neke vrednosti koje nisu tačne i istinite, i on i pravi zabludu. Ja vidim po dečacima, vidim kako ih ne znam. To, marketing, reklama ovo-ono ubeđuje da treba da imaju ovo-ono, da ih neće devojke voleti, ako nemaju dobra kola. Pa ne, ne voli te niko zbog toga. Voli te ako si prijemčiv, ako si duhovit, ako si dobar, ako si, ako oseti gene u njoj neku vrstu privlačenja, jer gen prepoznaje najbolju kombinaciju za potomstvo.

Tihomir

To sam negde pročitao ,da. Da je to ljubav, da geni  sami traže, kao oni veliki programi savršeni.

Tihomir

Zato ne znamo da objasnimo zašto neko kaže vidi, otkud onaj sa onim,ovaj sa ovim. To valjda geni traže, traže, traže, i zato kažu da ova deca rođena iz ljubavi ona nisu ni bolesna, i nekako im ide u životu i tako, zato što je to bila najbolja kombinacija koja stvara novu jedinku ovaj tako tako i ta industrija,ta pohlepa. Ljudi koji imaju i više nego što će bilo kome treba ti ikad, u njihovom potomstvu, ali ta neka đavolska pohlepa, onda stvara neke modele ponašanja koji nisu tačni i onda valjda žene poveruju, ako urade to i to, ako naprave takvu i takvu operaciju, ako kupe taj i taj proizvod da će tu tako biti prihvaćenije i voljenije, što ne može biti tačno. Ja sam nekad davno.Naravno ne bi sad da pravim neku anti kampanju, ali bio sam u Rusiji prvi put i u jednom gradiću Orenburgu. Siđem da kupim u samouslugu, prvo me dočekaju na festivalu sam bio, i domaćica jedna koja radi u biblioteci u to vreme davno. Ovako pričamo, ja kažem kolike su plate. Ona kaže tako to oko 150 EUR, kaže ali ima neki imaju i 500, a kažem dobro. I onda siđem iz hotela u sam uslugu koja je dole da kupim coca-cola i Nescafu. I vidim da su cene iste kao i kod nas, kao i negde na zapadu, a plate su znači dosta manje, i to kažem ova, čujem se telefonom, pričam o tome i z druge strane čujem da, ali kome je to potrebno. Koka kola i Nescafe, pa bez toga se može živeti neuporedivo lepše sigurno. Posle ja vidim da ispred hotela ima neka prodavnica gde se prodaju neki čajevi, neki domaći sokovi i tako, koji koštaju primereno platama i koji su dostupni tim ljudima. Ima mnogo stvari bez kojih zaista možemo da živimo srećno i lepo, a potrošimo život da bi smo sebi obezbedili nešto što nikome na ovom svetu ne treba, i ovom svetu ne treba, ali valjda ta pohlepa, pohlepa. Pohlepa ljudska, pohlepa i gordost. Dva najveća greha, naprave takvu pometnju.

Milica

Dobro hvala vam što ste odvojili svoje vreme i što ste podelili svoje misli danas sa nama. Zapamtićemo to da se ne plašimo, nema  razloga.

Tihomir

Pa to Andrić kaže, toliko je stvari u životu bilo kojih smo se bojali, a nije trebalo. Trebalo je živeti.

Milica

Time zaključujemo, hvala vam mnogo na gostovanju.

Tihomir

Hvala Vama!