Sunčanica – simptomi sunčanice kod dece i odraslih, lečenje i prevencija
Većina ljudi misli da nikada neće doživeti sunčanicu, ali dva nedavna događaja su me podsetila koliko sunčanica može da bude opasno stanje, pogotovo ako negiramo njen značaj.
Na skorašnjem Svetskom prvenstvu u skajraningu (skyrunning – planinsko trčanje) održanom u Baru od 28. do 30. juna, na kome su takmičari pretrčali 21 km sa visinskom razlikom od 1600 m na 35 stepeni, većina trkača bila je toliko iscrpljena da su zahtevali pomoć, dok je nekolicina, kolima hitne pomoći prebačena na dalje lečenje. Gledaoci su imali malo empatije jer su smatrali da ih niko nije terao da trče.
Zbog toga je drugi primer možda bolji, jer se odnosi na radnike koji ne mogu da biraju da li će da rade na vrućini ili ne. Međutim, kao po pravilu, radnici negiraju rizike koje sunčanica nosi tvrdeći da su navikli i da tako rade godinama. I upravo zbog toga je važno da razumemo da na sunce niko nije otporan i da svako može da dobije sunčanicu i snosi ozbiljne posledice.
U nastavku teksta podsetićemo vas šta je sunčanica, kako se manifestuje, ali i šta morate da uradite ako do nje dođe, odnosno šta treba da uradite da je sprečite.
Šta je sunčanica?
Sunčanica i ozbiljniji oblik – toplotni udar, stanja su uzrokovana pregrevanjem tela, obično kao rezultat dužeg izlaganja suncu ili fizičkog napora na visokim temperaturama. To su ozbiljna stanja koja nastaju na suncu kada telesna temperatura poraste preko 40 stepeni.
Suština je u tome što većina ljudi ne shvata ovo ozbiljno, a sunčanica može da zahteva hitan tretman. Nelečena sunčanica može brzo da ošteti mozak, srce, bubrege i mišiće. Odlaganjem lečenja tegobe se pogoršavaju, a rizik od ozbiljnih komplikacija i/ili smrti se povećava. Zbog svega je svest o opasnosti od sunčanice važna, kao i pridržavanje nekih osnovnih mera prevencije.
Sunčanica može nastati iznenada, bez ikakvih simptoma toplotne iscrpljenosti, zbog gubitka telesnih tečnosti znojenjem. Zbog toga je glavna preporuka unos tečnosti – nažalost, najveći broj ljudi ne poštuje ovu preporuku.
Ako se ne unese dovoljno vode, dolazi do dehidracije, zatim pregrevanja, odnosno hipertermije. Najveći deo krvi ide na periferiju da bi se odavanjem toplote održala termoregulacija, tako da samo delovi mozga dobijaju dovoljnu količinu krvi.
Delovi mozga koji dobijaju manju količinu krvi, kao što je frontalni režanj, prvo utiču da se mogućnost donošenja odluka smanjuje, a kasnije može doći do delirijuma i konfuzije. Ukoliko se ne pruži adekvatna pomoć, moguć je i smrtni ishod.
Početak ovog leta već je odneo prve žrtve jer su temperature širom sveta toliko porasle da verujem da je svima jasno da ne morate da budete na pustinjskoj vrućini da biste dobili sunčanicu.
Sunčanica se događa svima, i sportistima, i radnicima, i turistima, odnosno svima koji ne poštuju osnovna pravila ponašanja na toploti. U SAD više od 600 ljudi direktno umre od komplikacija usled ekstremnih vrućina svake godine, a sa globalnim zagrevanjem, taj broj se svake godine povećava.
Koja je razlika između sunčanice i toplotnog udara?
Suštinska razlika vezana je za trenutak kada mozak prestane da funkcioniše normalno i kada koža više nije u stanju da odaje količinu toplote neophodne da se organizam vrati u normalu. Zbog toga se može reći da je najozbiljniji oblik sunčanice toplotni udar.
Dijagnoza toplotnog udara može se postaviti kada postoje tri uslova:
1. boravak napolju na vrućini;
2. povišena telesna temperatura, obično preko 40,5°C;
3. nepravilno funkcionisanje mozga.
Osim što je često fatalan, zastrašujuća stvar vezana za toplotni udar je da se može dogoditi jako brzo. U nekim slučajevima, za samo 15 minuta.
Postoje dve vrste toplotnog udara.
Klasični toplotni udar, zvani toplotni udar bez napora, javlja se kod ljudi koji su predisponirani da imaju poteškoće u regulaciji temperature, ljudi u poznijim godinama, deca, ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima kao što su bolesti srca, neurološki ili psihijatrijski poremećaji, gojaznost i upotreba alkohola ili kokaina, kao i određenih lekova.
Pored toga, postoji i toplotni udar pri naporu, koji se obično javlja kod zdravih ljudi koji predugo rade ili vežbaju na visokim temperaturama. Obično su to radnici, sportisti i vojnici.
Slika 1. Razlike između sunčanice i toplotnog udara su pre svega vezane za mentalne poremećaje, kada je zbog težine stanja neophodno pozvati hitnu pomoć. Preuzeto
Koji su simptomi sunčanice?
Osobe sa sunčanicom su vruće, brzo dišu, imaju brze otkucaje srca i obično nizak krvni pritisak. Blagi simptomi sunčanice mogu biti osećaj slabosti i umora, a česti su i mučnina, povraćanje ili vrtoglavica. Sunčanica može dovesti i do konfuzije, nerazgovetnog govora, dezorijentacije, delirijuma, a ako je u pitanju velika dehidracija – do gubitka svesti koje prate mišićni grčevi, konvulzije i koma.
Koža je na početku hladna i vlažna, rumena zbog vazodilatacije, da bi u kasnijem stadijumu postala suva i crvena. To ukazuje na veći problem sa termoregulacijom što se vidi i po problemima vezanim za mentalno stanje i tada je neophodno urgentno reagovati.
Glavobolja od sunčanice
Glavobolja je čest simptom sunčanice, pa je neki definišu kao toplotnu glavobolju, a može da ima migrenozne manifestacije koje uključuju bol u glavi, očima, vratu ili slepoočnicama. Ona se može manifestovati kao osećaj pulsiranja, zatezanja ili pritiska. Često je praćena umorom i fotosenzitivnošću.
Mučnina od sunčanice
Muka prati i sunčanicu i toplotni udar, ali nikada ne ide sama, već sa slabošću i vrtoglavicom. Ona nije karakteristična za sunčanicu, ali zajedno sa ostalim simptomima čini kliničku sliku vrlo upečatljivom. Često dolazi do povraćanja, pogotovo ako je sunčanica nastala zbog povećanja fizičke aktivnosti, bilo sportske ili rada na otvorenom.
Koliko traje sunčanica?
Ako nije došlo do toplotnog udara, oporavak obično traje od 24 do 48 sati. U zavisnosti od težine stanja, nekada je potrebna hospitalizacija kako bi lekari mogli da prate nivoe tečnosti i elektrolita i kako bi se izbegle komplikacije.
Kod toplotnog udara oporavak je mnogo duži i zahteva mere urgentne medicine i hospitalizaciju na intenzivnoj nezi. Ključni trenutak je onaj kada osoba postane zbunjena ili uznemirena, izgubi svest ili ne može da pije. Ako je telesna temperatura, merena rektalnim termometrom, 40 stepeni ili više, potrebno je hitno hlađenje i hitna medicinska pomoć, a samim tim je i prognoza lošija.
Kako se leči sunčanica?
Lečenje sunčanice nije komplikovano, jer podrazumeva sve ono što možete da učinite da smanjite temperaturu tela osobe koja je dobila sunčanicu. To znači da je premestite na hladnije mesto, zatim da je raskomotite, skinete višak odeće, date da pije hladnu vodu, a istovremeno nađete načina da je rashladite hladnom vodom, ili oblogama, ili ledom, ili u prostoriji sa klimatizacijom.
Ukoliko vidite da se osoba ne vraća u normalno stanje ili joj se stanje pogoršava, treba pozvati hitnu pomoć i ostati sve vreme uz nju.
Faktori rizika za sunčanicu
Svako može da dobije sunčanicu, ali određeni faktori povećavaju osetljivost na toplotu.
#1 Godine života
Sunčanica kod dece i odraslih starijih od 65 godina može dovesti do ozbiljnijih simptoma. Sposobnost tela da reguliše temperaturu nije u potpunosti razvijena kod dece. Kod starijih osoba, bolest, lekovi ili drugi faktori mogu uticati na sposobnost tela da se odbrane od vrućine.
#2 Određeni lekovi
Neki lekovi mogu uticati na sposobnost tela da bude hidrirano i pravilno reaguje na toplotu. To uključuje lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih problema (beta blokatori, diuretici), alergije (antihistaminici), anksioznosti (sredstva za smirenje) ili određenih psihijatrijskih stanja (antipsihotici). Neke socijalne droge, kao što su kokain i amfetamini, mogu povećati vašu centralnu temperaturu.
#3 Višak telesne mase
Višak telesne mase može uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu i uzrokovati da telo zadrži više toplote.
#4 Nagle promene temperature
Ljudi koji nisu navikli na vrućinu, podložniji su bolestima povezanim sa toplotom, kao što je sunčanica. Putovanje u tople predele iz hladnih ili život u oblastima sa vrelim toplotni talasima može dovesti do bolesti uzrokovane toplotom, jer telo nema priliku da se navikne na više temperature.
#5 Visok indeks toplote
Indeks toplote je jedinstvena vrednost temperature koja uzima u obzir kako se osećate, spoljašnju temperaturu i vlažnost. Kada je vlažnost visoka, znoj ne može lako da ispari, pa telo ima više problema sa hlađenjem. To organizam čini sklonijim toplotnoj iscrpljenosti i toplotnom udaru. Kada je indeks toplote 33 stepena ili više, trebalo bi preduzeti mere predostrožnosti za brzo hlađenje.
Slika 2. Toplotni indeks koji uzima u obzir vlažnost i temperaturu
| Opasnost | Toplotni indeks | Uticaj na zdravlje |
| Bezbedno | 26 | Nema neželjenih efekata |
| Upozorenje | Od 26 do 32 | Umor kod prolongirane izloženosti |
| Ekstremno upozorenje | Od 33 do 40 | Mogući toplotni grčevi ili toplotni udar kod prolongirane izloženosti ili pojačane aktivnosti |
| Opasnost | Od 40 do 51 | Toplotni grčevi ili toplotni udar i bez prolongirane izloženosti ili pojačane aktivnosti |
| Ekstremna opasnost | Od 52 do 92 | Vrlo verovatno toplotni udar |
| Izrazito opasno | 93 | Minimalna tolerancija |
Tabela 1. Nivo opasnosti prema Nacionalnoj meteorološkoj službi SAD povezan sa rasponom toplotnog indeksa.
Sunčanica i prevencija
Prevencija podrazumeva niz dobro poznatih saveta koje, nažalost, većina ljudi ne sprovodi.
1. Izbegavajte aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana (od 10 do 16 časova).
2. Pijte puno hladne tečnosti, poput vode ili bezalkoholnih pića. Nemojte da se prisiljavate da pijete velike količine vode za kratko vreme, jer to može biti štetno. Ponekad ljudi piju previše vode, a ne unose dovoljno soli, što može dovesti do intoksikacije vodom. Medicinski termin za to stanje je hiponatremija, a kada se to dogodi, možete se osećati veoma umorno i slabo, zbunjeno, a u ekstremnim slučajevima doživeti komu i smrt.
3. Izbegavajte sve što povećava diurezu (alkohol, kofein, lekove, suplemente).
4. Nosite široku i laganu odeću.
5. Ne zaboravite kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili većim.
6. Nosite garderobu bele boje, koja će pomoći da se sunčeva svetlost reflektuje.
7. Ako treba da budete na otvorenom, razmislite o nabavci prsluka za hlađenje.
8. Nikada nikoga ne ostavljajte u parkiranom automobilu, pogotovo ne decu i kućne ljubimce.
9. Ne zaboravite na sijestu. Opustite se tokom najtoplijih delova dana. Ako ne možete da izbegnete naporne aktivnosti po toplom vremenu, pijte tečnost i često se odmarajte na hladnom mestu.
10. Aklimatizujte se! Ograničite vreme provedeno u radu ili vežbanju na vrućini dok se ne naviknete. Ljudi koji nisu navikli na toplo vreme posebno su podložni bolestima izazvanim toplotom. Ljudima može biti potrebno nekoliko nedelja da se prilagode toplom vremenu, pogotovo ako moraju da rade ili se takmiče na povišenoj temperaturi.