Šta treba da znate ako uzimate inhibitore protonske pumpe

Iako znam da se IPP ili inhibitori protonske pumpe (Controloc, Nolpaza, Gastrex, Omeprol, Nexium, Emanera) masovno koriste i da ih moje kolege rutinski prepisuju u mnogim situacijama, verujem da je trenutak da se podsetimo koja je njihova uloga i kako se pravilno uzimaju.

Neposredni razlog je prijateljica koja je dobila savet od našeg eminentnog doktora da zbog određene terapije kontinuirano uzima i inhibitore protonske pumpe. Dodatni dokaz da se kod nas lako savetuju pacijenti da uzimaju IPP je i statistika koja pokazuje da je u 2023. godini prodato skoro 13 miliona kutija (12.770.289) i za to je potrošeno skoro 2,5 milijardi dinara. Kao i u slučaju benzodiazepina , radi se često o nepravilnom korišćenju leka, van indikacija, i van preporuka o dužini korišćenja.

Kako deluju inhibitori protonske pumpe

Ova grupa lekova smanjuje lučenje želudačne ili hlorovodonične kiseline (HCL) koju lučimo zbog mnogo razloga, a pre svega varenja hrane. Međutim, HCL u višku, ili pri pojavi na pogrešnom mestu, predstavlja problem, jer iritira jednjak, izaziva žgaravicu i ponekad doprinosi razvoju čireva u želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Ljudi su oduvek pokušavali da se izbore s povećanim lučenjem želudačne kiseline, ali tek sredinom 1970-ih i uvođenjem cimetidina tretman je bio usmeren na proizvodnju same želudačne kiseline. Cimetidin i lekovi iz iste klase poznati su kao H2 blokatori (Famotidin, Ranitidin). Međutim, inhibitori protonske pumpe zasenili su H2 blokatore kao najčešće propisane lekove za smanjenje želudačne kiseline već od 1990‒ih, i preuzeli primat u lečenju. Naziv su dobili po tome što inhibiraju sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu specifičnim blokiranjem protonske pumpe u parijetalnim ćelijama.

Indikacije za korišćenje inhibitora protonske pumpe

IPP se prepisuju za prevenciju i za lečenje čireva na dvanaestopalačnom crevu i želucu.

Oni se takođe suprotstavljaju različitim problemima koji se javljaju kada želudačna kiselina ode u jednjak, što se zove gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Takođe, i Zollinger–Ellisonov sindrom i druga stanja patološkog povećanog lučenja kiseline predstavljaju indikaciju za davanje inhibitora protonske pumpe.

Indikacija je takođe i infekcija Helicobacter pylori. IPP se kombinuju sa antibioticima kako bi ubili helikobakter u želucu. Snižavanjem kiselosti želuca antibiotici mogu efikasnije da deluju i ubiju bakterije.

Smanjivanjem nivoa želudačne kiseline, IPP smanjuju refluks kiseline u jednjak i rezultiraće smanjenjem simptoma žgaravice. Uzimanje IPP ima smisla kod hroničnih problema sa želudačnom kiselinom ili mogućnosti da se ona razvije. Ali, povremeni slučaj blage žgaravice ne treba da se leči inhibitorima protonske pumpe. Tada je bolje uzeti antacidne lekove (Rupurut, Gastroguard, Fomela), kao i bilo koji od H2 blokatora. Pošto je potrebno nekoliko dana da IPP imaju svoj puni efekat na lučenje kiseline, H2 blokatori su efikasniji za blage, kratkoročne probleme sa želudačnom kiselinom. Ipak, ljudi često uzimaju isključivo IPP, pod pogrešnom pretpostavkom da su oni bolji lek u svim okolnostima.

Pored toga, ako je žgaravica problem, postoji mnogo stvari koje možete da uradite, a koje mogu pomoći. Na primer, gutanje veće količine hrane može izazvati žgaravicu, tako da jedenje manje količine može pomoći u smirivanju problema. Kod gojaznih ljudi, GERB i žgaravica su sekundarna pojava i povlače se ako se redukuje telesna težina.

Suština je da ne treba uzimati IPP za svaki slučaj gorušice. Međutim, IPP se slobodno kupuju u apoteci, pa je uobičajeno da se ljudi samostalno odlučuju za njih i istovremeno ih uzimaju mnogo duže nego što je potrebno. Tome doprinose i lekari lakonskim prepisivanjem.

Zbog toga je važan savet da se IPP uzima u najnižoj dozi i u najkraćem mogućem vremenu. U nekim situacijama, kao na primer GERB, to može da bude i duže, ali i tada je važno da se vodi računa.

Rizici i upozorenja kod uzimanja IPP

1. Rizik od preloma

Neke studije su pokazale povezanost između IPP i rizika od preloma – posebno preloma kuka. Kalcijum se apsorbuje u tankom crevu, a ne u želucu. Međutim, nizak nivo želudačne kiseline može imati nishodne efekte, posebno u dvanaestopalačnom crevu, vezane za smanjenu apsorpciju kalcijuma, što bi moglo dovesti do osteoporoze, slabijih kostiju i, posledično, veće šanse za prelom kostiju.

2. Upala pluća

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi koji uzimaju IPP imaju veću verovatnoću da dobiju upalu pluća od onih koji ih ne uzimaju. Stomačna kiselina stvara barijeru za bakterije, pa njenim smanjenjem broj bakterija može porasti. Pošto sadržaj želuca pun bakterija može doći do jednjaka, a zatim da se udahne u dušnik i pluća i tako da dovede do upale pluća.

3. Rizik od infekcije klostridijom

Ljudi obično razvijaju infekcije Clostridium difficile u bolnici, nakon uzimanja antibiotika koji su poremetili prirodnu bakterijsku floru debelog creva. Studije su pokazale prilično jaku statističku korelaciju između upotrebe IPP i infekcije C. difficile, odnosno ukazuju da IPP mogu promeniti uslove u crevima i učiniti ih pogodnim za bakterije C. difficile.

4. Nedostatak gvožđa i vitamina B12

Želudačna kiselina pomaže da se gvožđe i vitamin B12 iz hrane pretvore u oblike koji se lako apsorbuju. Zbog toga, dugotrajne upotrebe IPP mogu izazvati nedostatke ovog minerala i vitamina, pa je logično da se provere kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji.

5. Malignitet želuca

IPP mogu maskirati simptome pojave maligniteta želuca i mogu odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (nenameran gubitak telesne težine, problem sa gutanjem, povraćanje, anemija ili krv u stolici), i kada se sumnja na čir na želucu ili je već prisutan, potrebno je isključiti malignitet. Ako se i pored odgovarajuće terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.

6. Bubrežno oštećenje

Iako oštećenje bubrega nije često, trenutno je pri kraju veliki sudski proces u kome su AstraZeneca i još nekoliko firmi tuženi da su znali za rizike od oštećenja bubrega još 2004. godine, ali da nisu upozorili pacijente na rizik. Tako je u avgustu 2024. godine, 12.769 aktivnih tužbi bilo na čekanju na saveznom sudu ‒ od ukupno 18.668 koliko je podneto u IPP parnici na sudu u Nju Džerziju. Nagodbom u oktobru 2023. ponuđeno je 425 miliona dolara na ime odštete, ali sudski proces još nije završen (3).

Preporuke za uzimanje IPP

• IPP treba da uzimate samo kod prepoznatih indikacija, a ne kod bilo kog problema na želucu i povećanja kiseline. Zbog toga, kod svih pacijenata bez indikacije treba sprovesti odgovarajuće procedure i razmotriti potrebu za uzimanjem leka.

• Gojazni pacijenti trebalo bi da smanje telesnu masu, ako imaju problema sa želucem. Treba prestati s pušenjem i konzumiranjem alkohola. Poslednji obrok treba uzeti tri sata pre spavanja.

• Pacijenti koji uzimaju nesteroidne reumatike (Brufen, Diklofenak itd.) ne treba rutinski da uzimaju IPP, već samo ako imaju rizik za nastanka čira, odnosno GERB-a, ili indikaciju za uzimanje. Oni koji uzimaju koritikosteroide ne treba da rutinski uzimaju IPP, osim ako ih ne kombinuju s nesteroidnim reumaticima ili imaju dodatni rizik.

• Većina pacijenata sa indikacijom za hroničnu upotrebu inhibitora protonske pumpe koji uzimaju dozu dva puta dnevno treba da razmotre prelazak na IPP jednom dnevno. Uvek treba odrediti najmanju dozu koja odgovara datom stanju ili bolesti.

• IPP je najbolje primenjivati pre uzimanja hrane, jer se protonske pumpe aktiviraju tokom obroka, pa će primena IPP pre uzimanja hrane poboljšati efikasnost leka. Iz tog razloga, većina lekara preporučuje da pacijent uzme IPP ujutru, 30 minuta pre obroka, na prazan stomak.

• Kod pacijenata s komplikovanom gastroezofagealnom refluksnom bolešću, kao što su oni sa istorijom teškog erozivnog ezofagitisa ili čira na jednjaku, generalno ne treba razmatrati ukidanje IPP. Slično je i kod pacijenata s visokim rizikom od krvarenja iz gornjeg gastrointestinalnog trakta.

• Pacijenti koji prekinu dugotrajnu terapiju IPP mogu da razviju prolazne simptome zbog povratne hipersekrecije kiseline. Zbog toga, kada se IPP ukidaju, treba postepeno smanjiti doze i ne treba ih naglo prekinuti. Odluka o ukidanju IPP treba da se zasniva isključivo na nedostatku indikacija.

NASLOVNA SLIKA – GERD, eng. Gastroesophageal Reflux Disease -gorušica – refluks

Reference:

1. https://www.gastrojournal.org/article/S0016-5085(21)04083-X/fulltext
2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10248387/
3. https://www.drugwatch.com/proton-pump-inhibitors/lawsuits/