Nedeljne preporuke za kulturne događaje od 24. juna do 1. jula
- Sadržaj:
- 1. Filmovi
- 2. Pozorišta
- 3. Koncerti
- 4. Izložbe
- 5. Festivali
U periodu od 24. juna do 1. jula možete pogledati tri nova filma, jedan francuski, jedan španski i jedan holivudski blokbaster, ali i otići do Sopota i podno Kosmaja uživati u domaćim filmovima na SOFEST-u koji se održava 54. put.
Dah teatar će u UK Parobrod ugostiti italijanske umetnike. Mlada francuska zvezda Gabi Hartman ima koncert u Botaničkoj bašti. U ovom periodu održava se i međunarodni festival Dani orgulja, na kojem ove godine nastupaju mladi, ali već afirmisani orguljaši. Ulaz na ovaj festival je slobodan, kao i na koncerte u Galeriji SANU.
U Palati umetnosti Madlena očekuju nas Flora i fauna na slikama i skulpturama, a minerali i kristali u Muzeju nauke i tehnike. Ljubitelji akvarela ne smeju da propuste izložbu Dušana Đukarića u Galeriji Singidunum.
Vreme je i za letnje festivale (BELEF, Leto na Gardošu) – pogledajte programe i izaberite neki „po vašoj meri”.
Filmovi
SOFEST
Od 29. juna do 4. jula u Sopotu se održava 54. filmski festival SOFEST, koji okuplja najistaknutije stvaraoce domaće kinematografije, ljubitelje filmske umetnosti i brojne goste iz sveta kulture.
Festival se održava pod sloganom Sunce je novo svaki dan, a publika će tokom šest festivalskih dana imati priliku da uživa u najnovijim domaćim filmskim ostvarenjima, susretima sa autorima i glumcima, kao i u bogatom pratećem programu koji SOFEST tradicionalno čini posebnim kulturnim događajem.
De Gol: U senci otpora (La Bataille de Gaulle: L’âge de fer)
Istorijska drama De Gol: u senci otpora vraća nas u 1940. godinu, kada poražena Francuska potpisuje primirje. Dok se zemlja urušava, jedan nepoznati general odbija da prihvati poraz. Sam, bez vojske, bez političke podrške i bez ikakvih garancija, odlazi u London s gotovo ludom idejom – da rat za Francusku još nije gotov. Suočen s brutalnom stvarnošću i nevericom sveta, pokreće borbu koja deluje unapred izgubljena. Ali, korak po korak, oko njega se okupljaju prvi borci otpora – studenti, vojnici i pojedinci spremni da rizikuju sve za slobodu.
Ovaj film nije samo ratna drama, već i intiman portret čoveka koji je u trenutku najveće krize pronašao snagu da se suprotstavi okolnostima. Film istražuje političke izazove, lične dileme i žrtve koje su pratile put generala koji je postao simbol francuskog otpora, podsećajući na snagu ideje, istrajnosti i vere da jedan glas može pokrenuti promene koje će oblikovati budućnost.
Film je režirao Antonin Bodri, Šarla de Gola igra Simon Abkarijan, Čerčila Sajmon Rasel Bil, Kembel Skot igra Ruzvelta, a u ekipi su i Florijan Lesje, Benoa Mažimel (kao general Kenig), Anamarija Vartolomei… Film traje 2 sata i 40 minuta, na IMDb-u ima visokih 7,6, a u domaće bioskope stiže 25. juna.
© CINEPLEXX
Romeria: Put u prošlost (Romeria)
Španska drama Romeria: Put u prošlost, donosi priču o Marini (igra je Lusija Garsija u svom filmskoj debiju), devojci koja sa dnevnikom svoje majke kreće u potragu za zvaničnim dokumentima, kako bi rešila administrativna pitanja u vezi sa stipendijom za studiranje. Put je vodi do njene biološke porodice na obali Atlantika. Ono što počinje kao administrativna potraga, otkriva dugo zakopane porodične tajne.
Reč je o duboko ličnoj drami. Naime, rediteljka (i scenaristkinja) Karla Simon je priču zasnovala na pismima svoje majke, koja je umrla od AIDS-a kada je Karli bilo šest godina (otac joj je umro tri godine ranije od iste bolesti). Stoga je ovaj film i priča o sećanjima, neuhvatljivim porodičnim trenucima, pokušaju da se razumeju roditelji.
Film traje 114 minuta, na IMDb-u ima ocenu 6,8, a u domaće bioskope stiže 25. juna.
© CINEPLEXX
Superdevojka (Supergirl)
U režiji Krejga Gilespija, prema scenariju Ane Noguere, film predstavlja Mili Alkok u snažnoj dvostrukoj ulozi Kare Zor-El / Superdevojke – heroine čija će priča promeniti ravnotežu moći u svemiru. Kad se nemilosrdni neprijatelj previše približi njenom domu, Kara je prisiljena da krene na epsko međuzvezdano putovanje osvete i pravde. U savezništvu sa neočekivanim partnerom, suočava se s pretnjama koje će testirati njenu moć – i njeno srce.
Producent Džejms Gan (koji je prošle godine režirao film o Supermenu), kaže da je, za razliku od Supermena, koji je poslat na Zemlju i koga su zemaljski roditelji odgajali od malih nogu, Superdevojka odrasla na planeti Kripton i tokom prvih 14 godina svog života gledala kako svi oko nje umiru i bivaju ubijeni na užasne načine.
U filmu se pojavljuje i sam Supermen, igra ga Dejvid Korensvet, a tu je i Džejson Momoa u ulozi Loboa, međuzvezdanog plaćenika i lovca na glave.
Film traje 108 minuta, a bioskopski život počinje 25. juna.
© CINEPLEXX
Pozorišta
Parobrod
U okviru evropskog projekta FADO, koji se bavi sistemom podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, mačizmom i stereotipima, osnaživanjem žrtava i ohrabrivanjem da podele svoja iskustva kroz pozorišne tehnike, podižući svest zajednice, DAH teatar će ugostiti italijanske umetnike. Monodrama Prisonwood u režiji Manuele Frontoni i u izvođenju Roberte Seki (njih dve su uradile i dramaturgiju), na programu je 25. juna u 20 sati u UK Parobrod.
Predstava je zasnovana na životu i delima Đune Barns, američke književnice čija su biografija i profesionalna karijera bile izuzetno burne. Hvalio ju je i divio joj se T. S. Eliot, bila je prijateljica Džejmsa Džojsa, a podržavala ju je Pegi Gugenhajm. Prisonwood govori o nasilju nad ženama i o tome koliko je teško ženi da bude umetnica. Rađena je u koprodukciji Aulo Teatro i Teatro La Madrugada, italijanskih nezavisnih pozorišnih trupa, prepoznatljivih po istraživačkom radu, fizičkom teatru i društveno angažovanim projektima. Njihova saradnja na predstavi Prisonwood povezuje estetiku uličnog teatra, antropološkog pristupa glumi i aktivizma. Istovremeno ironična i dramatična, ova autobiografska priča prepliće se sa tekstovima same autorke, u pokušaju da joj vrati prostor i dostojanstvo koje joj je za života bilo uskraćeno. To je i priča o hrabrosti i slobodi, kvalitetima koje je Đuna izrazila kroz svoje pisanje i svoj život.
Predstava se izvodi na engleskom jeziku. Rezervacije karata mogu se izvršiti putem mejla: dahteatarcentar@gmail.com, a preporučena cena donacije je 1000 dinara.
Atelje 212
Još jedan uspeh predstave Moje pozorište, autora i reditelja Borisa Liješevića! Na nedavno završenom, jubilarnom 50. festivalu Dani satire Fadila Hadžića u teatru Kerempuh u Zagrebu, predstava je osvojila dve nagrade. Stručni žiri, u sastavu: Ana Tomović (rediteljka), Zinka Kiseljak (dramaturškinja) i Enes Vejzović (glumac) dodelio je Nagradu za najbolju režiju Borisu Liješeviću, „reditelju koji ovim introspektivnim projektom beskompromisno preispituje vlastite granice i granice vlastitog umeća. Liješević je ogolio sebe kao čoveka i kao umetnika. Razotkriva svoje najdublje istine i tajne. Pokazuje nam svoj umentički proces, uspevajući to staviti na veću razinu kolektivnog iskustva, gde se svako u publici može prepoznati i uspostaviti odnos prema vlastitoj istini.”
Nagradu za najbolju mušku ulogu „Mladen Crnobrnja Gumbek” dobio je Nebojša Ilić koji, po mišljenju žirija, „sa velikom dozom humora i samoironije, istovremeno komunicira sa rediteljem na sceni i publikom. Vešto balansira između detinjstva i zrelosti jednog umetnika opterećenog pitanjem: Ko sam ja, istovremeno donoseći na scenu svoj specifičan glumački habitus i šarm, kojim jako dobro prenosi emocije na publiku.”
Inače, Dani satire su prestižna manifestacija koja okuplja najkvalitetnija satirička i komediografska ostvarenja iz Hrvatske i inostranstva sa ciljem promovisanja scenske satire, kritičkog promišljanja društva kroz humor i afirmisanja kako domaćih, tako i regionalnih i međunarodnih pozorišnih dometa u ovom žanru.
Foto: Boško Đorđević
Koncerti
Dani orgulja
Ovogodišnje, 26. izdanje međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održava se od 25. juna do 1. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru (Hadži Milentijeva 75). I ove godine, dominiraće Bahova muzika, a program je fokusiran na mladu generaciju orguljaša, odnosno na muzičare koji su, iako u svojim dvadesetim, već doživeli veliki uspeh i priznanja širom Evrope, osvajajući najznačajnije muzičke podijume. Posebno se ističu mladi muzičari iz Španije (Karlos Boljo) i Nemačke (Julijan Emanuel Beker), etablirani kao najdarovitiji orguljaši svoje generacije, koji će otvoriti, to jest zatvoriti festival. Domaće boje „brane” naši muzičari Milan Savić i Lana Jelenković u okviru koncerta Muzika za saksofon i orgulje. Po prvi put na festivalu je i gost iz Poljske Gjedimin Gruba. Tu su i prateći programi, kao što su koncert studenata FMU (Živojin Mladenović), koncert za decu i Letnja škola orgulja.
Ulaz na koncerte je slobodan.
Više o programu
Galerija SANU
Do kraja meseca, u Galeriji SANU biće održana dva koncerta. U četvrtak, 25. juna u 18 sati nastupaju Bojan Medić, bariton i Katarina Jovanović, klavir, a učestvuju i Luka Pavlović, bas-bariton i Teodor Gregor Ilić, bariton. Na programu su dela Hendla, Mendelsona, Volfa, Šuberta, Rahmanjinova, Čajkovskog, Mocarta, Belinija, Bolkoma i Despića.
A u ponedeljak 29. juna u 18 sati nastupaju flautistkinja Nađa Pušakrević i pijanistkinja Meri Bojić, koje sviraju dela Rajnekea, Ditijea, Bizea i Baha.
Botanička bašta
Gabi Hartman, mlada zvezda francuske šansone i džeza, nastupa sa svojim kvartetom u Botaničkoj bašti Jevremovac 1. jula u 20.30, a karte možete nabaviti preko mreže Tickets.
Gabi Hartman afirmisala se kao jedno od najznačajnijih novih imena savremene francuske muzičke scene. Na svoja prva dva albuma (iz 2023. i 2025. godine) peva na engleskom, francuskom, portugalskom i arapskom jeziku. Inspirisana boravcima u Gvineji, Brazilu i Južnoj Africi, u svojim kompozicijama uspostavlja suptilan dijalog između afričkih i brazilskih muzičkih tradicija. Za debitantski album osvojila je Japan Gold Disc Award u kategoriji „najbolji novi međunarodni izvođač”, dok je za drugi album nagrađena francuskim priznanjem Prix Joséphine des artistes.
Izložbe
Palata umetnosti Madlena
U Palati umetnosti Madlena do 1. septembra traje izložba slika i skulptura Flora i fauna. Postavka prezentuje pedeset umetničkih ostvarenja više od četrdeset autora srpske i jugoslovenske umetnosti, nastalih u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka, iz bogate kolekcije gospođe Madlene Zepter. Reč je o delima koja su retko ili nikada nisu izlagana.
Kroz slike, crteže, kolaže i skulpture, umetnici interpretiraju motive biljnog i životinjskog sveta – od vizija iskonske, divlje prirode do kultivisanih predstava uklopljenih u ljudski ambijent. Postavljena u bajkolikom ambijentu staklene bašte i bazena Palate umetnosti Madlena, izložba pruža posetiocima iluziju rajskog utočišta i asocira na prizore prvobitne harmonije. Među izloženim delima nalaze se radovi Zorana Mušića, Zore Petrović, Kosare Bokšan, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Petra Omčikusa, Ratka Lalića, Ivane Popov, kao i skulpture Vojina Stojića, Nandora Glida, Jovana Soldatovića, Tamare Rakić i drugih autora. Njihova dela, nastala u rasponu od 1950. godine do savremenog trenutka, svedoče o kontinuitetu i raznovrsnosti umetničkog izraza.
Muzej nauke i tehnike
Podzemna galaksija, izložba na kojoj možete videti fotografije i eksponate iz privatne zbirke minerala i kristala kolekcionarke Irine Tomić, otvorena je do 15. septembra u Muzeju nauke i tehnike.
Izbor minerala svedoči o dubokoj povezanosti između naučne radoznalosti i ličnog doživljaja, dok sama izložba uspostavlja prostor susreta vidljivog i skrivenog, materijalnog i imaginativnog, naučnog i intimnog. Pored izloženih eksponata, autorka predstavlja i makrofotografije pažljivo odabranih primeraka, otkrivajući njihove složene strukture, teksture i vizuelne detalje koji se često ne vide golim okom. Kroz uvećane prikaze površina i struktura, minerali se preobražavaju u složene vizuelne pejzaže koji podsećaju na kosmičke prizore: galaksije, sazvežđa i nepoznate svetove. Izložba postavkom uspostavlja simboličku veza između podzemnih struktura i kosmičkih prostora.
Kao svojevrsna dopuna Podzemnoj galaksiji Irine Tomić, na izložbi su predstavljeni i eksponati iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, Zbirke minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i firme Ametrin iz Subotice.
Galerija Singidunum
Izložba Dah akvarela otvara se 26. juna u 18 časova u Galeriji Singidunum i traje do 7. jula. Izložba se organizuje povodom 46. rođendana Galerije Singidunum i 16. godina saradnje sa umetnikom, vrhunskim i svetski priznatim akvarelistom Dušanom Đukarićem, čije slikarstvo odlikuju emocija i igra svetla pretočeni u snažan i prepoznatljiv rukopis.
Festivali
BELEF
U svom 33. izdanju, Beogradski letnji festival (BELEF) priredio je brojne programe, pre svega muzičke i pozorišne. Za razliku od nekoliko prethodnih godina, BELEF ove godine traje do 22. septembra.
Krajem juna i u prvoj polovini jula, uglavnom u Konaku kneginje Ljubice, ali i u Domu vojske Srbije i sali Beogradske filharmonije, publiku očekuje veliki broj koncerata i nekoliko predstava.
Više o programu
Leto na Gardošu
Tradicionalna manifestacija Leto na Gardošu počinje 4. jula predstavom Nije život bidermajer, komedijom u kojoj igraju Danica Todorović i Saša Pantić, a nastaviće se do 31. avgusta raznovrsnim programima za sve generacije. Petkom i subotom su pozorišne predstave, nedeljom i ponedeljkom sadržaji za najmlađe, a biće i koncerata za svačiju dušu.
Karte mogu da se kupe putem mreže Tickets i na biletarnici Letnje scene Gardoš sat vremena pre početka predstave.
Naslovna fotografija © CINEPLEXX