Snaga izgovorene reči

Velika je snaga izgovorene reči, zato treba da razmišljamo šta izgovaramo, jer je od misli do reči – kratak put. Svaka reč ima svoj značaj i dubinu i važno je ko ih i kako izgovara.

Specifična i nepogrešiva snaga reči može nas učiniti svesnijim i naučiti kako da se bolje nosimo sa svakodnevnim situacijama. Zato, zahvaljujući izboru reči, imamo moć da utičemo na sebe, kao i na stvarnost oko nas.

Reči koje izgovaramo trebalo bi obojiti ljubavlju, jer postoji energija za koju svi tvrde da je poznaju, ali neke osobe ipak odlučuju da je ne koriste. Ta energija zove se – ljubav!

Ljubav je lek koji je u osnovi svih terapeutskuh pristupa, konvencionalnih i alternativnih i, kada deluje, u svojoj istinskoj suštini izaziva osećaje za koje je teško naći reči.

Šta reči koje izgovaramo nose u sebi?

Reči su stvarnost koju kao da nekada možemo i dodirnuti. Svakako imaju trenutni efekat na onog ko ih prima. Na primer: „Reči koje si mi uputila, učinile su da se odmah bolje osećam.”

• One postaju melem za dušu.

• Osnažuju kada ih se prisetimo.

• Reči su dokaz ljubavi, prijateljstva, poštovanja, poverenja.

S obzirom da ljubav spada u stvaralačku energiju, ona je u stanju da stvara i utiče na sve aspekte reči: na njihov sadržaj, ton, mimiku ili način na koji se prenose.

Zamislite koliko zdravlja možete da pružite sebi i drugima uz prave reči prožete ljubavlju! Bez ljubavi, reči ne bi umele da leče!

S druge strane, rečima možemo da damo ili da oduzmemo energiju onome ko nas sluša.

Ako pažljivo posmatramo mimiku lica, ton nehotičnih uzvika, boju kože (bledilo ili zajapurenost u licu), ritam disanja… primetićemo da su emocije i reči vibrirajuća energija koja deluje i stvara, ali može i da deluje i uništava.

Na primer: „Reči kojima si me povredio, pamtiću celog života.”

Reči koristimo da bismo izrazili ideje, da bismo se povezali sa drugima ili dobili ono što želimo; koristimo ih da bismo pomagali, da bismo voleli ili mrzeli, uzvisili se ili uništili. Koristimo ih da bismo se setili, pa čak i da bismo pokušali da zaboravimo.

Savet: Ako koristite društvene mreže, odlučite da narednih sedam dana objavite jednu POZITIVNU rečenicu, koja je potpuno lišena polemika, negativnih aluzija, straha i malodušnosti. Dobro je proučite i neka bude puna svetlosti i obojena ljubavlju! Ignorišite negativne komentare, ne odgovarajte. Verujte da ste takvom rečenicom pomogli mnogim ljudima.

Nije vreme za slučajne reči

Svako od nas za neke reči vezuje niz sećanja i iskustva koja su mu promenila tok života. Pored opšteg značenja, postoji i intimno, duboko, povezano sa instinktivnim reakcijama koje niko ne može da predvidi niti njima da upravlja.

Zato bi tokom života bilo dragoceno krenuti putem pročišćavanja NEGATIVNIH značenja koja smo pripisali rečima koje bi mogle biti korisne.

• Povezujemo svoja i tuđa ružna sećanja s njihovim značenjem, ali došlo je vreme da prestanemo tako da se ponašamo.

• Pročišćavanje negativnih reči podrazumeva RAD NA SEBI radi oslobađanja blokiranih energija i otpuštanja prošlosti koja nam smeta.

Bolne reči

Teško je pronaći prave reči u teškim situacijama. Često izgovorimo pogrešne reči kako bismo utešili osobu preko puta nas, a onaj ko pati želeo bi da čuje „prave reči”, nešto što će mu umanjiti ovo kidanje u grudima.

• „Ne znam šta da kažem.”

Ova rečenica iritira one koji nisu spremni da shvate šta ona zaista govori! Umesto nje izgovorite: „ Želim da nađem pravu reč za ono što proživljavaš, misleći kako bih se ja osećala na tvom mestu!”

• „Nemoj da misliš o tome.”

Ovu rečenicu bi trebalo ukinuti! Jer, nemoguće je da osoba koju nešto muči ne misli na to što je muči, a savetovati je da to učini, umanjuje značaj njenog problema.

• „Opusti se.”

Osoba koja je pod stresom ne uspeva da prevaziđe blokade i napetost iako je pozvana da to uradi jer, da je za to sposobna, već bi rešila svoje probleme. To je kao da osobu koja je gojazna navodimo da manje jede – tako se samo povećava njena frustracija, ne pomaže joj se.

• „I meni se desilo isto.”

Ovo nikada nije istina, svako iskustvo je jedinstveno i trebalo bi da se tretira kao takvo. Bolesti mogu da liče, ali to je samo privid. Ako smo u žalosti, s bolom se suočavamo na osnovu osetljivosti, ranijih događaja, materijalnih briga i stepena unutrašnjeg razvoja. Na primer, gubitak roditelja ne može biti emotivno isti za dve osobe, čak ni za braću i sestre. U svakom slučaju, nije trenutak da govorimo o sebi nekome kome je trenutno teško. Treba li da utešimo njega ili sebe?

• „Gledaj pozitivnu stranu.”

Definisanje jednog aspekta traume kao „pozitivnog” – ne pomaže. Naprotiv, često izaziva suprotnu reakciju od one koju smo želeli. Bol ne prihvata provokaciju!

• „Pričaj o tome.”

Kada govorimo o boli, smeštamo je u sadašnjost, prizivamo iz prošlosti i činimo je stvarnom i dodatno je punimo energijom. Budite pažljivi kada nekog pozivate da dà sebi oduška, jer će pronaći samo privremeno rešenje.

Savet: Puštanje da sve teče je PUT ISCELJENJA! Pazite šta izgovarate jer reči mogu biti sporodelujući fatalni otrov! Zato, vladajmo rečima i ne dozvolimo da reči vladaju nama!

Reči mogu da stvaraju ili kidaju veze, da izazovu suze ili smeh, da izraze emocije i planove, da nas ostave ravnodušnim ili da ostave trag, ali i da nas pozovu da uvek idemo dalje na putu svog unutrašnjeg razvoja!