Seks

Svet je počeo da se izvrće naopačke onda kada je seks postao pitanje politike. A to se nije desilo juče. Kad se malo prisetimo, „seksualna revolucija”, bacanje prslučića, slobodna ljubav, hipi pokret, sada je jasno, sve to bilo je deo mnogo većeg, dubljeg i dugoročnijeg plana o kakvom običan čovek nije mogao da sanja šezdesetih godina prošlog veka, uzbuđen pred idejom da učestvuje u novoj svetskoj revoluciji okupanoj poljupcima, orgazmima i oslobođenim telima, daleko od svake puritanske strogoće.

Šezdesetak godina kasnije, uz decenijsku pomoć masovnih medija koji su promovisali telo (a s tim u vezi i seksualnost, pornografiju) svet se suočio sa gigantskim pendrekom globalizma koji je svoju moćnu palicu prvo usmerio prema najintimnijim tačkama ljudskog tela. Vlade i parlamenti počeli su da se bave seksom – promocija seksualnih sloboda pretvorena je u neku vrstu društvene obaveze, da bi se zatim lako prešaltovala na promociju promene pola, a deca su na kraju, ispostavilo se, bila glavna meta. Seks je postao centralna tema političkog diskursa – a dugine boje seksualnog spektra postale su zastava razlikovanja politički naprednih od nazadnih i ključna tačka propagande.

Seksualizacija dece počela je mnogo pre ovih satanskih slikovnica koje otvoreno promovišu homoseksualnost, treći pol i „seksualnu zbunjenost”, (u Diznijevim crtaćima sve vrvi od falusnih simbola!), i to sa jednim mračnim razlogom – propaganda dekriminalizacije pedofilije, kao politički projekat, više ne koristi nikakve eufemizme.

Dirigovane orgije koje nisu bile samo telesne prirode, nego su se odvijale i u domenu filozofije, semantike, političke teorije, „psihijatrije” i medija, i imale su za cilj relativizaciju logike koja je na kraju dovela u pitanje ideju postanka čoveka: od pitanja šta je žena, preko nametnutog besmisla da muškarac može da rađa, stigli smo do artificijelnih farmi embriona tehnički opremljenih da izgledaju kao ljudi.

Seks je postao ne samo pravo, nego i obaveza. Ne, nije smešno: ko ne upražnjava seks, nema razloga da živi – otuda sa jedne strane globalna epidemija depresije i promovisano gađenje prema starenju, dok sa druge strane pornografski diskurs preplavljuje javnu scenu – od zabave, preko društvenih mreža do politike.

Čovečanstvo je, manje-više, seksualno zlostavljano.

Pre nekoliko dana, na mreži X objavljena je slika nagog službenika američkog Senata kako na senatskim klupama seksualno opšti sa dečkom.

Kao što je neko lepo zaključio: „Degeneracija je jedina sloboda koju fašizam dopušta.”