Reč

Endrju Tejt, nekadašnji kik-bokser, a sada medijski influenser, poznat kao čovek bez dlake na jeziku, za mesec dana je sa osamdeset osam hiljada pratilaca na Tviteru, pošto mu je ukinuta višemesečna „Tviter kazna”, stigao do skoro tri miliona pratilaca. Svoj viralni uspeh, kako sam kaže, može da zahvali tome što govori očiglednu istinu koju mnogi vide – ali samo on sme da je kaže.

Ovaj analtičar stvarnosti, ispostavlja se kao jedan od najglasnijih boraca za slobodu govora, ne potežući nikada oveštale „teoretičarske fraze”, već secira matriks pravo u metu. Ovih dana ponovo je u žiži javnosti jer je izjavio da je njegov uspeh posedica gubljenja poverenja u zvanične medije i njihovu propagandu, i u sistem društvenih mreža, njihovu cenzuru i pristrasnost. Ljudi su siti laži i žele da sami otkrivaju istinu.

„Ako imate bilo kakvo mišljenje, uvek će biti onih koji će biti uznemireni. Jednom, kada zvanični mediji primete da ste važna osoba, jer inspirišete druge ljude da misle, proglasiće vas opasnom osobom i sručiće na vas kofe etiketa – da ste rasista, fašista, seksista, iskoristiće ʼvisoke moralne standardeʼ da vas unište. Ušli smo u drakonijansko vreme straha i ćutanja, ali ipak ima nade. Ljudima je dosta mentalnog nasilja, ućutkivanja i prisilnog utuvljivanja ʼistinaʼ. Pojavile su se pukotine u matriksu i istina i logika moraju da pobede. Moramo da govorimo o tome, jer to se događa u svim sferama društva i zahvata sve teme – od fudbala do Netfliksa. Zastrašujuće je živeti u ovoj lažnoj stvarnosti i o tome mora da se govori.”

Poenta cele ove priče leži u činjenici da pristajanje na ćutanje, čak i kada vidimo istinu svojim očima, jeste pristajanje na ropstvo. Strah od odbačenosti i etiketiranja, strah od simboličkog „ispadanja iz voza” najmoćnije je sredstvo za kontrolu narativa, a tako i za kontrolu masa.

Agresija i teror „novih istina” i apsolutnog ćutanja možda se najbolje može videti u nedavnim skandaloznim „performansima” aktivista koji su u muzejima sveta polivali uljem i skrnavili remek-dela velikih slikara, a niko nije zbog toga vrištao – jer… nije politički korektno!

Ućutkani svet čeka nekog drugog da kaže: „Car je go”. Dokaz za to je, između ostalih, i Endrju Tejt.

A pošto je u početku bila reč, ne smemo da zaboravimo da rušenje matriksa takođe zavisi od toga da li ćemo da progovorimo ili ćemo sami sebe osuditi na večiti šapat.

Znate ono – reci, i spasi svoju dušu.

Strah je reakcija, hrabrost je odluka, Vinston Čerčil.