Pravila za zalivanje biljaka u vrelim letnjim danima

Vrelo leto, koje je zateklo domaće baštovane, donelo je mnogo problema i novih izazova. Na visokim temperaturama, u baštama ovog podneblja, mnoge vrste nisu uspele da prežive ili pak deluju vrlo izmoreno. U klimi kakva je umerenokontinentalna, biljke rastu na temperaturama od minus 20 do 30 stepeni Celzijusa. Tako je ovo leto dovelo i biljke i njihove baštovane u situaciju da se bore za preživljavanje ili pak da dekorativne vrste primerene kontinentalnoj klimi zamene sukulentama, bugenvilijama ili drugim egzotama kojima su vrelina i suša neophodne za opstanak.

Za temperaturu se može reći da je glavni ograničavajući faktor kada se odlučujete za kupovinu biljaka, rekli su baštovanski eksperti iz Flora vrtnog centra. To znači da, kada krenete u nabavku sadnica, prvo što treba da pitate je kako podnose sunce i toplotu. Drugo važno pitanje je vlaga, odnosno koliko odabranim vrstama treba vlage da bi dobro napredovale. Ne radi se samo o količini vlage. Važno je kako zalivate, u koje doba dana, kakvom vodom. Za letnje žege koje su obeležile ovo leto, ova pitanja su izuzetno važna.

Leto i ’kuvanje’ biljaka

Nema toga ko gaji cveće, a kome se nije desilo da mu se u toku leta neka biljka jednostavno i neobjašnjivo osuši. Ništa novo. Ali ovog leta ovakvih primera bilo je mnogo – baštovani su dolazili u vrtne centre da nabave nove saksije koje će zameniti osušene.

Najčešći uzrok ovog leta je temperatura, kažu prodavci iz Flora vrtnog centra. Pre nekoliko godina to je bio višak vlage. Naime, kako kažu, ovde se biljke najčešće sade u smeđim i tamnobraon saksijama, i to od plastike. Ovako posađena biljka, na terasi okrenutoj prema zapadu, prilikom zalivanja pretrpi velike razlike u temperaturi u toku jednog dana. Koren se tako ’skuva’, čemu doprinese i plastika koja dodatno zagreva zemlju i – biljka umire. Zato su uvek preporuka svetlije saksije ili one od terakote i drugih prirodnih materijala, kao i saksije sa duplim dnom koje smanjuju zagrevanje.

Imajte na umu činjenicu da biljke sa ovog podneblja zaustavljaju rast na temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa. Svu vodu koju troše koriste isključivo za rashlađivanje – zalivene biljke korenom upijaju vodu i preko listova je isparavaju. Baš kao što se i ljudi znoje, uporedili su stručniji u baštovanstvu.

Kako i čime zalivate biljke?

Ako ste početnik u gajenju biljaka, važno je da uvek imate na umu da je ključno kako i čime zalivate biljke. Najveći neprijatelji zalivanja u letnje vreme je hladna hlorisana voda i preterano zalivanje. Možda je najlakše zapamtiti jednostavno pravilo – uvek je bolje manje nego više. Kada previše zalijete biljke, one se ’udave’, koren truli i nema im spasa.

Kojom vodom možete zalivati biljke?

• Biljke možete zalivati vodom iz reka, jezera ili bara, koja je po karakteristikama najnestabilnija i često je izvor zaraza i zagađenja.

• Kišnica je najprihvatljivija za biljke, ukoliko sredina nije previše zagađena.

• Možete zalivati i bunarskom vodom (koju svakako prethodno treba ispitati). Vode sa ovog podneblja su veoma tvrde i bogate karbonatima magnezijuma i gvožđa. Ukoliko zalivate ovakvom vodom, smanjite dodatke vodorastvorljivih đubriva.

• Najčešće se biljke zalivaju vodovodnom vodom. Ova voda je stabilnog sastava, što je njena prednost, jer nema patogena. Veliki nedostatak je hlor koji nepovoljno deluje na biljke.

Priprema vode za zalivanje

Pravilo kojeg se treba držati je da vodu iz vodovoda koju koristite za zalivanje ne skladištite u plastičnim flašama ili kanisterima, što je česta pojava. I kada odstoji 24 sata pre zalivanja, njena svojstva se značajno ne menjaju, a hlor je i dalje tu, što biljkama škodi.

Kada dobijete preporuku da vaše sadnice zalivate odstajalom vodom, to znači da je temperatura te vode slična temperaturi vazduha i biljke pri zalivanju ne preživljavaju šok. To postižete tako što ostavite da voda odstoji 24 sata na temperaturi na kojoj su i sadnice. Dobro je da to bude otvoreni sud kako bi za to vreme i hlor ispario.

Najbolji način da pripremite vodu za zalivanje je da u neki široki sud pustite jak mlaz vode preko rešetke. U kućnim uslovima najjednostavnije je da u kantu sa širokim otvorom pustite vodu preko tuša sa što veće visine, makar jedan metar. Ovako će voda doći u kontakt sa vazduhom dok otiče i izvetriće više od polovine hlora.

Tako napunjene posude ostavite da odstoje 24 sata. Preostali hlor će izvetriti, a deo karbonata će se nataložiti na dnu posude. Ovako pripremljena voda je dobra za zalivanje biljaka.

Tu su i zablude

Na više strana možete da čujete da biljke treba zalivati sipanjem vode u podlošku (tanjirić). Ovo je jedna od najčešćih zabluda, upozorili su iz Flora vrtnog centra. Prirodan tok vode je od vrha saksije ka dnu. Ovako voda iz supstrata istiskuje stari vazduh, a sa površine ulazi svež. I soli koje se nalaze u supstratu se ispiraju od površine prema dnu. Ukoliko zalivate u podlošku, soli će se podizati sa dna saksije prema površini na kojoj ćete primetiti belu skramu koja pritom nije nimalo dekorativna.

Često je pitanje, ali i zagonetka: Koliko često treba zalivati biljke? Da li je dovoljno jednom dnevno? Da li treba zalivati jednom u 15 dana ili češće? Odgovora nema. Pravilo ne postoji. Ne samo da dinamika zalivanja zavisi od vrste do vrste, već i od stanja biljaka, pozicije, saksije, vlage u vazduhu. Pre svakog zalivanja biljke treba pregledati i proceniti da li im je potrebna voda. Dobro je poređenje ako samo kažete da se ni vi sami ne biste dobro osećali kada bi vam noge bile stalno mokre.

Kako da znate da je vreme za zalivanje?

Zalivajte biljke kada se supstrat u saksiji potpuno osuši. Čak i ako ostane suv dva ili tri dana, biljke neće stradati, kažu u vrtnom centru. Zalivajte na sledeći način:

• Biljke dobro natopite dok voda ne procuri u tanjiriće na dnu. Ostavite tu vodu pola sata, a zatim je odstranite iz tacni. Ovako ste ostavili dovoljno vremena da se, povratno, supstrat zasiti vodom povlačeći je iz tanjirića, a pošto odstranite višak vode, omogućili ste da vazduh nesmetano dođe do korena.

• Do sledećeg zalivanja ostavite da se supstrat potpuno osuši. Kako ćete to znati? Zabodite prst u saksiju i proverite. Ako osetite da ima vlage, odložite zalivanje.

• Uvek zalivajte ujutru. Princip zalivanja kaže da biljke u noć ne bi trebalo da uđu mokre jer su tako podložne zarazama.

• U toku dana i po suncu, nikada i ni u kom slučaju ne zalivajte biljke, pa čak ni odstajalom vodom.

Zalivanje kada su vrućine

U toku letnjih meseci, a pogotovo u danima kakvi su ovog leta, neke balkonske biljke ćete morati da zalivate i dva puta u toku dana. Za ovaj problem idealno rešenje su saksije i žardinjere s duplim dnom. One imaju rezervoar iz kojeg se supstrat lagano natapa, a može da prihvati vodu za nekoliko dana zalivanja.

Pored obaveznog jutarnjeg zalivanja, treba da vodite računa da se voda na listovima osuši pre nego što sunce postane prejako jer može da sprži listove kroz preostale kapljice. Drugo zalivanje obavite uveče kada sunce zađe. Vrele letnje večeri će doprineti da se listovi brzo osuše i neće biti opasnosti od infekcija u toku noći. Ovo će dodatno i rashladiti biljke što će im prijati.

Ukoliko su vaše biljke stalno izložene visokim temperaturama i vrelom letnjem suncu, dobro bi bilo da po zalasku sunca istuširate biljke odstajalom vodom i tako ih rashladite. Možete i ujutru da ih orošavate, što će im svakako prijati.

Tu je i prihrana o kojoj treba voditi računa jer može da ošteti listove. Leti je biljkama potrebno mnogo hrane za intenzivan rast i cvetanje, pa je đubrenje obavezno. Prilikom zalivanja, kada ste u vodi rastvorili prihranu, pazite da ne pokvasite listove jer ćete ih oštetiti. Ako se to i desi, nakon zalivanja istuširajte listove i sperite ostatke prihrane.

Travnjaci, bašte i mali trikovi

Baštovanima je poznato da se voda u baštama i travnjacima u ovako vrelim danima zadržava u dubljim slojevima zemljišta, pa je isušivanje manje intenzivno nego u žardinjerama i saksijama. Ono što biljkama najviše prija je zalivanje u ranim jutarnjim satima (4 sata ujutru). Ovako će do 6 sati sve biljke biti dobro zalivene, a listovi će biti suvi pre nego što sunce postane jako. Zalivanje prskalicama dodatno doprinosi i vetrenju hlora iz vode, što je velika korist za biljke.

Količinu vode, naravno, morate prilagoditi vremenskim uslovima. Voda ne sme da ’leži’ po površini bašte. Ovo nije slučaj kada je leto vrelo kao ove godine, ali ipak uvek treba da imate na umu da je preterivanje u zalivanju najveći neprijatelj vaših biljaka, pa čak i veći od paklenih vrućina.

Malč je od velike koristi za bašte i velike saksije. Malč sprečava isparavanje vode s površine i pri tom je veoma dekorativan zbog izbora boja i granulaže. Takođe, birajte supstrate koji dobro drže vodu, a to svakako nisu supstrati za sukulente koji u sebi imaju pesak i kamenčiće i koji lako propuštaju vodu. Tu je i još jedan baštovanski trik – u danima letnjih vrućina, sakupljajte biljke i saksije na jednom mestu kako biste sprečili pregrevanje i gubitak vlage.

I još jednom podsećanje iskusnih baštovana – uvek je bolje manje nego više.