Pop Art Portret Odri

Odri Hepbern – biografija i zanimljiv osvrt na život i stil legendarne glumice

Odri Hepbern nije postala balerina, ali je svet filma oplemenila svojom prefinjenošću i elegancijom. Zajedno sa Živanšijem, visoku modu je izvela na ulicu, glamur oslobodila kiča, a malu crnu haljinu učinila modnom ikonom 20. veka! Na vrhuncu karijere se povukla da bi podizala sinove, a kad su oni porasli, kao Unicefov ambasador posvetila se humanitarnom radu u korist gladne dece sveta.

Odri Hepbern biografija – ko je bila Odri?

Najbolje čuvana tajna o Odri Hepbern glasi: Želela je da bude voljena! To kaže njena unuka Ema u dokumentarnom filmu pod naslovom Odri iz 2020. godine. U tom dokumentarcu čujemo i glas same Odri, koja kaže: „Kad volim, volim bezuslovno”. Upravo ova parola je verovatno i najbolji opis biografije Odri Hepburn. 

Ova inspirativna žena je rođena iz velike strasti između holandske baronice Ele van Hemstra i Džozefa Vikotra Entonija Rastona, glumca i pustolova, mešanog englesko-austrijskog porekla. Kad je ta ljubav buknula, baronica je bila udata za plemića sa kojim je imala dva sina. Ekspresno se razvela i sa Džozefom odselila u Belgiju, gde je 1929. rodila Odri. 

Ubrzo, Odri se sa roditeljima iz Belgije preselila u Englesku. Sve je izgledalo idilično, mala Odri je obožavala oca, ali kad joj je bilo šest godina, otac je jednostavno nestao bez reči. „To što nas je otac napustio učiniće me nesigurnom, verovatno za ceo život”, rekla je ona kasnije i čak tvrdila da je ta trauma ostala trajnija od ratnih ožiljaka. 

S majkom se zatekla u Holandiji kad su došli Nemci. Sećala se kako je šest sati neprekidno kolona tenkova prolazila pored dedine kuće. Nekoliko dana po okupaciji jedan ujak joj je streljan, a dva rođaka odvedena u zarobljeništvo. 

Pošto je odmalena učila balet, tokom ratnih godina izvodila je „mračni ples” za ukućane i susede, bez muzike, iza zamračenih prozora, uz sveće.

Deda je pre rata bio imućan, ali su okupatori većinu imovine rekvirirali. Odri se sećala da je tokom ratnih godina stalno bila gladna i da je jela pupoljke lala. Zbog toga, jedna nova vrsta holandske lale dobila je ime po njoj 1990.

Upravo zbog sećanja na strah i glad u detinjstvu, Odri se po završenoj glumačkoj karijeri posvetila humanitarnom radu vezanom za zaštitu dece i postala Unicefov specijalni ambasador 1988. „Taj posao sastojao se u tome da obilazim decu u Africi i Južnoj Americi, da vidim šta su njihove potrebe, a onda letim po svetu da ljude koji mogu da pomognu upoznam sa problemima”, objašnjavala je. Naročito se zauzimala za decu Etiopije, sprovela akciju vakcinacije u Turskoj, imala program vezan za decu iz pet zemalja oko Anda. 

„Ljudi se stalno žale na ekonomsku krizu, ali deca ne mogu da čekaju da prođe ekonomska kriza”, rekla je. U humanitarnom radu pomagalo joj je i to što od detinjstva govori engleski, holandski, francuski, španski i italijanski jezik.

Nakon akcije u Somaliji 1992. za svoj humanitarni rad dobila je orden od američkog predsednika Buša, a nedelju dana kasnije dijagnostikovan joj je kancer, od koga je sledeće godine umrla u 63. godini života.

Odri Hepbern – Praznik u Rimu

Njena briljantna glumačka karijera trajala je svega petnaestak godina. Posle rata, nastavila je da uči balet u Londonu, ali ubrzo joj je saopšteno da je suviše visoka i da sa svojih 170 cm visine nikada neće moći da bude primabalerina. Otišla je u Ameriku, verujući da će naći svoje mesto u mjuziklima na Brodveju jer je lepo pevala i plesala. 

Uporno je išla i na audicije, pa je tako stigla i na onu za koju je od 10.000 prijavljenih devojaka u drugi krug izabrano 500. Jer, radilo se o filmu u kome glavnu mušku ulogu igra očaravajući Gregori Pek. 

Ona se kasnije uvek zahvaljivala Gregoriju, koji je bio stariji i već imao status zvezde, za pomoć tokom snimanja Praznika u Rimu. Kad je pravljen plakat za taj film, producenti su hteli da stave Gregorijevo ime ispred imena tada još potpuno nepoznate Odri Hepbern, ali je Gregori rekao da će mala postati velika zvezda, pa će se posle ljudi pitati „ko je taj kreten koji je stavio svoje ime ispred njenog”. 

Odri Hepbern – filmografija i nagrade koje je dobila

Gregori Pek je bio u pravu. Odri je za ulogu u filmu Praznik u Rimu dobila Oskara, ali je i jedna od retkih koja je za istu ulogu dobila trostruku krunu, Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu. Na jednoj zabavi kod Gregorija uopoznala je glumca i producenta Mela Ferera i on joj je ponudio ulogu u predstavi Ondine koja se pripremala na Brodveju. Za tu ulogu dobila je pozorišnu nagradu Toni, a krajem vulkanski uspešne 1954. godine ona se i udala za Ferera.  

Posle toga, njena karijera je išla nezaustavljivo. U filmu Sabrina partner joj je bio Hemfri Bogart. U holivudskom Ratu i miru iz 1956. igrala je Natašu Rostovu, a njen muž je igrao Bolkonskog. Sledeće godine u mjuziklu Smešno lice (Funny Face) igrala je i pevala, a partner joj je bio Fred Aster. U filmu Ljubav popodne partneri su joj bili Gari Kuper i Moris Ševalije. 

Zatim je igrala opaticu u filmu Priča o opatici (Nun’s Story) iz 1959, što je okarakterisano kao njena najzahtevnija uloga, a iste godine igrala je u filmu Green Mansions koji je režirao njen muž. 

Doručak kod Tifanija iz 1961. doneo je ne samo za Odri, već i za filmski svet uopšte, nešto radikalno novo – simbiozu filma i mode. I pesma iz tog filma, Moon River, pisana posebno za njen glas, psotala je evergrin.

Usledila je Šarada iz 1963 u kojoj joj je partner bio Keri Grant, pa Moja lepa gospođice, film za koji su svi očekivali da dobije drugog Oskara. Međutim, Oskar joj je izmakao jer je režiser smatrao da njen glas nije dovoljno čist, pa je pesme u filmu sinhronizovala druga pevačica. 

Igrala je i u drami Sačekaj do mraka koju je producirao njen muž i za tu ulogu je nominovana za sve velike nagrade. Ukupno pet puta je nominovana za Oskara, a osam puta za Zlatni globus. 

Sledeće godine razvela se od Ferera, sa kojim je imala tada osmogodišnjeg sina, a godinu dana kasnije udala se za italijanskog psihijatra Andreu Dotija i s njim 1970. rodila sina Luku. 

Tada je odlučila da se povuče sa filma i posveti podizanju dece. Ni taj brak nije potrajao, pa su se razveli 1982. Od tada, Odri je živela u Švajcarskoj sa holandskim glumcem Robertom Voldersom.

Posle pauze koju je napravila radi podizanja sinova, Odri je snimila film Robin i Marijana iz 1976. sa Šonom Konerijem, a njena posledna uloga bila je u filmu Stivena Spilberga Zauvek iz 1989. Dobila je najveća priznanja koja glumica može da dobije, proglašavana je jednom od najlepših žena na svetu, a u modi ostala ikona do danas. 

Kako je modni stil Odri Hepbern postao sinonim za eleganciju? 

Već na audiciji za Praznik u Rimu, Odri Hepbern privukla je pažnju producenta i režisera svojom vitkom figurom. Uloga je prvobitno bila namenjena Elizabeti Tejlor. Do tada, Holivudom su dominirale glumice raskošnih oblina, bujne kose, u klasičnim kostimima. Sada su producenti hteli nešto novo. Rešili su da rizikuju sa Odri, koja je u jednoj biografiji tvrdila da nikada, osim u trudnoćama, nije imala više od 50 kg. 

Posle scena iz filma Praznik u Rimu, kada glavna junakinja seče svoju dugačku gustu kosu, Odri je zablistala sa kratkom frizurom koja je isticala oči i obrve, a bila je još jedan simbol oslobađanja od klasičnih atributa ženstvenosti. 

Slično je bilo i kod izbora glumice za Doručak kod Tifanija. Scenarista Truman Kapote želeo je Merlin Monro u toj ulozi, ali su producenti procenili da je prošlo vreme bujnih oblina i da je elegantna, vitka, a ipak ženstvena Odri simbol novog vremena. 

Odri Hepbern i moda – evolucija stila ove filmske dive 

Već filmom Praznik u Rimu Odri Hepbern privukla je pažnju ljudi iz sveta mode. Iako kostime potpisuje Edit Hed, haljine koje nosi Odri osmislio je Iber de Živanši. Odri je postala njegova muza, a on je i i zvanično za nju kreirao haljine koje je nosila u filmovima Sabrina, Smešno lice, Ljubav popodne, Paris When It Sizzles, Kako ukrasti milion dolara, Šarada, Ljubav među lopovima i, naravno, u kultnom filnu Doručak kod Tifanija

I privatno su postali veoma bliski, do kraja života ona je govorila da je on njen najveći prijatelj, a on je nju zvao sestrom. U modi, ono što su njih dvoje uradili sredinom 20. veka oseća se i danas.  

Crna koktel haljina kojom Odri očarava još u Sabrini razvijala se kroz nekoliko filmova, da bi u Doručku kod Tifanija doživela vrhunac. Ono što je Koko Šanel izumela još početkom 20 veka – malu crnu haljinu – Odri i Živanši uzdigli su na pijedestal, a baš Živanšijeva crna haljina koju Odri nosi u uvodnoj sceni Doručka kod Tifanija postala je modna ikona 20. veka.

Ta haljina, na aukciji pre nekoliko godina prodata za 420.000 dolara, u  kombinaciji sa biserima, tijarom, dugačkim rukavicama i naočarima za sunce, u čemu Odri u liku Holi Golajtli doručkuje kroasan iz papirne kese ispred izloga juvelirnice, označila je izlazak visoke mode na ulice.  

Čak i njena dugačka muštikla iz tog filma postala je nezaobilazni detalj svake žene koja drži do provokativnosti. U tom filmu promovisana je i bela muška košulja kao omiljena ženska garderoba za krevet. 

Stil Odri Hepbern i njegove važne karakteristike 

Nabrana suknja sa kaišem i bela košulja sa šarenom maramom vezanom oko vrata, odeća u kojoj Odri vozi vespu po Rimu, brzo je izašla na korzoe širom sveta, a slično je bilo i sa crnom pripijenom majicom koju je u filmu Smešno lice nosila uz uske crne pantalone dužine sedam osmina i baletanke. 

Baletanke ili cipele sa sasvim malom štiklom Odri je uspešno nosila i uz večernje toalete, najčešće da ne bi bila viša od partnera u filmovima, ali je ta vrsta obuće i danas sastavni deo ženske garderobe jer je elegantna, a udobna. 

Crna sa belim detaljima, biserima ili belom dugačkom trakom za šešir, postala je osnovna karakteristika elegancije koju su promovisali Odri i Živanši. U Smešnom licu ona nosi elegantnu belu haljinu sa crnim tufnama u kombinaciji sa tirkiznim dugim rukavicama i tirkiznim ogrtačem. U istom filmu nosi venčanicu i večernju haljinu u kombinaciji bele i roze, Živanšijeve modele koji pokazuju da najviše glamura ima u jednostavnosti. 

Odri je umela da blista u neutralnim bojama, u bež bluzi ili mantiliću, ali je izgledala šik i u koralnocrvenom kostimu sa tri četvrt rukavima u kombinaciji sa belim rukavicama, što je nosila u filmu Šarada iz 1963. Kao malo ko, ona je umela da nosi crveno, a da ne izgleda detinjasto. Posebno je efektna koralna večernja haljina u kojoj Odri silazi niz stepenice Luvra u Smešnom Licu

Bluze sa rol-kragnom, naročito one bez rukava u pastelnim bojama na njoj su izgledale provokativno a ženstveno, pa su i danas deo ženske garderobe. Ipak, ona je preporučivala čamac izrez oko vrata, naročito za prilike u kojima ćete se fotografisati. 
Beli šorts uz kariranu košulju, koji je do danas ostao ženski must have u celom svetu, Odri je lansirala još 1963. u fimu Sabrina.