100 godina male crne haljine
Svako, ili barem većina nas, voli ovaj jednostavni odevni predmet koji izgleda jednako dobro uz patike, džins, dijademu ili kada se bosonogi plažom vraćamo pred zoru, uz prve zrake izlazećeg sunca
Mala crna haljina deluje kao najopštije od svih modnih mesta. Svi poseduju u svom ormaru barem jednu, i barem nekad u životu izneli su svoj stav o nečijoj LBD (little black dress).
Ipak, iako nam se čini da je na ovu temu sve ispričano, postoje neka opšta mesta koja se podrazumevaju, a zapravo nisu sasvim tačna. Nazovimo ih zanimljivosti ili trivije o ovom odevnom komadu.
Pre svega, mala crna haljina ne spada u modnu odeću, barem ne po definiciji za modu koja je opšteprihvaćena. Modom smatramo sve što je nastalo pod uticajem, ili na način jednog trenutka (izvedeno iz latinske reči modus).
Samim tim, odevni komad koji nije vezan za jednu sezonu, već ga posedujemo kako bi bio baza našeg odevnog korpusa iz godine u godinu, a da se ne lažemo, ponekad i iz decenije u deceniju, ne možemo smatrati prolaznim.
Krajem 19. veka crna boja je postala prihvatljiva u svakodnevnoj upotrebi i nije više, kao do tada, bila samo boja žalosti
Kako onda nazivamo odeću koju je još naša baka potencijalno mogla imati u ormaru, a naša mama sigurno, i da pri tome nije izgubila ništa od šarma i elegancije? To su zpravo ikonični odevni predmeti. Oni koji u jednom trenutku nastanu kao odlika nekog vremena i trenutka, a zatim ih javnost prihvati kao nezaobilazne i neophodne i oni nastave da žive i onda kada duh vremena u kome su nastali sasvim iscuri.
Simbol odvažnosti
Još je jedna zabluda o maloj crnoj haljini, a to je informacija da je prvu takvu napravila Koko Šanel 1926. Ipak, moramo priznati da je ona svakako napravila prvu haljinu ovog tipa koja je postigla opštu popularnost. Još krajem 19. veka, crna boja je postala prihvatljiva u svakodnevnoj upotrebi i nije više, kao do tada, bila samo boja žalosti.
Pol Poare je crnu boju dodavao u svoje kolekcije, a dame iz visokog društva su sve češće eksperimentisale sa haljinama crne boje, bez previše detalja, kao posebnim simbolom odvažnosti i elegancije.
Ipak, marketinški potez Šanelove je svakako stavio ovu haljinu na pijedestal koji joj i danas pripada. Kada se u američkom Vogu pojavila slika kratke, jednostavne crne haljine, istorija ovog odevnog predmeta počela je sama da se piše. Bila je dužine do pola lista, ravna i ukrašena sa samo nekoliko dijagonalnih linija. Vog ju je nazvao Chanel’s Ford (Šanelov ford).
Kada se u američkom Vogu pojavila slika kratke, jednostavne crne haljine, istorija ovog odevnog predmeta počela je sama da se piše
Poput čuvenog Fordovog modela T, mala crna haljina bila je jednostavna i dostupna ženama svih društvenih slojeva. Predviđalo se da će LBD postati svojevrsna uniforma po ukusu svake žene. Od tog trenutka se crna boja definitivno više nikada neće vezivati za pojam tugovanja, već će postati simbol visoke klase, bogatih i otmenih. I sama Koko je izjavila: „Nametnula sam crnu; ostala je jaka i dan-danas, jer prosto briše sve oko sebe.”
Mala crna haljina postaće posebno popularna tokom Velike depresije, uglavnom iz razloga ekonomičnosti i elegancije, iako se linija donekle izdužila. Uicaj Holivuda na modu potpomogao je popularnosti male crne haljine, ali iz praktičnijih razloga: kako su filmovi u boji postajali sve češći, filmski radnici su se oslanjali na male crne haljine jer su druge boje na ekranu izgledale iskrivljeno i komplikovale postupak postprodukcije.
Tokom Drugog svetskog rata ovaj dizajn je ostao popularan, delom zbog nedostatka tekstila, a delom kao zajednički imenitelj za žene koje su naglo iz civilnih krugova popunjavale upražnjena mesta nedostajuće radne snage.
Živanši i Odri Hepbern – neprolazna slava
Pedesete godine prošlog veka su zapravo prostor fokusa koji je malu crnu haljinu zauvek postavio, i po formi i po značaju, na mesto koje joj i danas pripada. Dva najveća rivala toga vremena, Živanši i Balensijaga, jednako bi mogli polagati pravo na ovaj ikonični komad i njegovu popularizaciju.
Ipak, ako ćemo biti iskreni, moramo reći da za neverovatnu popularnost LBD moramo da zahvalimo uspešnoj saradnji Živanšija i Odri Hepbern koji su nam, sem ovog odevnog predmeta, doneli i čitav jedan bogati kontekst jednostavnosti u dizajnu za koji se danas vezuje vrhunska elegancija.
Sama Koko je izjavila: „Nametnula sam crnu boju; ostala je jaka i dan-danas, jer prosto briše sve oko sebe”
Od tada pa do danas, to je priča koja nikada nije prestala da raste i da se razvija, ali mora se priznati – s razlogom. Svako, ili barem većina nas, voli ovaj jednostavni odevni predmet koji izgleda jednako dobro uz patike, džins, dijademu ili kada se bosonogi plažom vraćamo pred zoru, uz prve zrake izlazećeg sunca.
Crna haljina podnosi sav asesoar koji vam padne na pamet, ali i sama, bez ičega, može mnogo da kaže.