Na kraju ovog leta – menjam nervni sistem za notni

Znam mnoge koji su želeli da putuju, tamo, negde. Ali, i tamo, negde, ista je situacija. Hajde da se ne nerviramo više. Postoje mnogo bolji načini da se provede život

Neko mi je ovih dana poslao jedan klip koji počinje ovom rečenicom: „Menjam nervni sistem za notni”. Pomislila sam da je sada stvarno već previše nerviranja oko stvari nad kojima nemamo kontrolu. Ili bar izgleda da nemamo.

Ode još jedno leto u našim životima. Da je jedino koje je otišlo, pa i nekako. To je samo jedno leto u nizu leta. Bio je i sjajan švedski film Igrala je samo jedno leto, iz 1951. godine, sa scenama neobično slobodnim za to vreme. Danas ga se sećamo kao jednog od kultnih filmova, svakako preteče seksualne revolucije u svetskom filmu. Pod uslovom da smo ga uopšte gledali. Izraz „igrala je samo jedno leto” postao je kolokvijalan i znamo za ne baš blistavu konotaciju tog izraza.

Poučno doba

Tako, prođe leto. Neko se baš nasekirao što nije mogao na more, neko se snašao i teškom mukom ga se domogao. More je, čini se, sinonim za leto. A mogli smo mnogo toga da naučimo od ovog leta. Pre svega, leto je prošlo ne obazirući se na more. Smestilo se kojekuda – po izletištima, tuđim, iznajmljenim i našim vikendicama, po šumama, jezerima. I gle čuda! Nije bilo ni tako loše.

Leto je prošlo, ne obazirući se na more – na izletištima, jezerima, u vikendicama. I gle čuda! Nije bilo ni tako loše

Otkrili smo nešto što nismo ni znali da postoji, uključujući i šta je sve valjalo popraviti po kući sada kada u njoj boravimo znatno duže. Daleko od toga da je ovaj zlokobni virus doneo išta dobro, ali smo se ipak trgli, počeli da brinemo, volimo, negujemo, uz obavezno gunđanje i kritike. Mi, izgleda, bez toga ne možemo.

A onda mi je stigao još jedan klip, ovog puta sa Pinteresta, autora Džeka Hatsona, poznatog po svojim neverovatnim muralima i tepisima. Uneo je život u neživo. Dakle, može i tako. More, talasi, školjke, priroda…

Letnje haljine nisu ugledale svetlost dana, sandale ugrabljene prošle godine na finalnim rasprodajama sačekaće sledeće leto

Znam da je leto doba letnjih haljina i pesme Devojke u letnjim haljinama volim. Mnoge letnje haljine nisu ugledale svetlost dana, sandale i papuče ugrabljene prošle godine na finalnim rasprodajama sačekaće tek sledeće leto. Dobro, to je ipak neka ušteda, ako nije uteha. Bila je i ponuda kupaćih kostima. Mora biti da se neko šalio. Pa ipak, moda se ne menja tako vrtoglavo.

Znam mnoge koji su želeli da putuju, tamo, negde. Ali, i tamo, negde, ista je situacija. Nije utešno, ali je istinito. To, tamo i negde će nas sačekati, osim ako u očajanju nismo potrošili za to predviđen novac.

Za svakog ponešto

Znam i jednu ženu na koju ne liči da pravi slatko, ne zbog toga što je umišljena, nego zbog toga što nije vešta. Verovali ili ne, napravila je slatko, ni manje ni više nego od zelenih smokvi. Jeste da je ruke ribala žicom posle branja i da je potrošila nekoliko pari dragocenih rukavica za spremanje, ali konac delo krasi.

Neki su, nažalost, bolovali ili negovali obolele. Njima veliko bravo, uz želju da se to ne ponovi

Trebalo je, kaže ponosno, svakoj smokvici odseći dršku i svaku izbosti čačkalicom ili debljom iglom pre kuvanja. Ponosna na „rane junačke” od tog bockanja, pokazuje tegle gotovog slatka. Nudi po jednu, ali samo jednu, smokvu za probu. Odlično slatko. Samo, čini mi se, neće rado služiti goste tim slatkom. Liči mi to na umetnika koji se teško rastaje od svog prvog umetničkog dela. Proletelo joj je leto, rekla mi je.

Čitali smo nepročitano, gledali neodgledano, bilo je tu za svakog ponešto. Neki su i bolovali, ili negovali svoje obolele, na žalost. Svima njima veliko bravo za borbu i pobedu, uz veliko poštovanje i želju da se ovo ne ponovi.

Sad još da me pitate: „Šta je pisac hteo da kaže?” To je pitanje koje me je izluđivalo, kao i vas, pretpostavljam. Imala sam uvek gotovo pritisak da kažem „odakle znam, rekao je šta je hteo”, a sada i sama koristim tu frazu. Dakle, htela sam da kažem da je svako proveo leto najbolje što je umeo. Razumljivo je da smo uplašeni i napeti posle svega, ili usred svega što nas je snašlo.

Svako je od ovog leta napravio ono i onoliko koliko je hteo i mogao. Kao i od života, uostalom

Nekome je ovo trebalo da bude „prvo” leto. Svakome je trebalo da bude nešto. Pa zar i nije bilo? Svako je od ovog leta napravio ono i onoliko koliko je hteo i mogao. Kao i od života, uostalom.

Htedoh da zaključim, hajde da se više ne nerviramo. Postoje mnogo bolji načini da se provede život. Eto, te note. Ne moramo da znamo da pevamo, možemo samo da se potrudimo i vidimo sjajnu stranu Meseca. Ima lepote u tome.