Muzika je lek za našu dušu
Koliko smo puta u našim životima pustili muziku, znajući koliko zvuk ima uticaja na naše raspoloženje?
Kad smo tužni, kad smo radosni, kad hoćemo da izrazimo ljubav, zahvalnost, kad smo ponosni, kad se izvinjavamo…
Koliko puta muškarac izrazi svoju naklonost ili simpatiju muzikom u kafani?
Da spomenemo i interpretatore koji su svoje emocije uspevali samo u kafani da izraze. To je, naravno, tema za nekog studenta da doktorira. Zašto balkanski muškarci teško ispoljavaju svoje emocije?
Muzičko obrazovanje u mojoj generaciji bio je neki must. Pa su skoro svi bar krenuli u osnovnu muzičku školu. A znalo se koliko si muzikalan jer su najmanje muzikalni nosili kući flautu. Instrumenti su se većinom dobijali od škole i, naravno, vraćali nakon upotrebe.
Nije bilo interneta da ubeđuje roditelje da sviranje instrumenta razvija dečji mozak.
Jednostavno, slušalo se šta kaže sistem. Šta kaze učiteljica. Šta kaže struka.
Apsolutno su svi zajedno mislili da je bolje da deca idu u muzičku školu nego da dangube kod kuće ili na ulici.
Muzika nije bila privilegija, a ni treniranje mozga. Ko je želeo da razvija mozak, mogao je. Bio je i podstaknut.
Danas deca više treniraju neke druge mišiće. I u tome su podstaknuti.
Ko još da se zamara treniranjem moždanih vijuga. Daj samo ono što se instant vidi!
Nego, htela sam da vam kažem kako je najteže svirati violinu. Godinama vežbaš i ne proizvedeš nijedan zvuk koji prosečno uvo može da trpi duže od tri sekunde.
Samo najjači ljubitelji muzike ne posustanu kod učenja ovog instrumenta.
Izražavam danas divljenje violini i svim gudačkim instrumentima jer nijedan orkestar ne zvuči tako posebno, tako zaokruženo, kao onaj koji ima violinu u svojim redovima.
Zastanite svaki put kad neko svira violinu – znamo da je deceniju vežbao svaki dan, ozbiljno.
Zastanite i slušajte srcem. Muzika je lek za našu dušu.
Dok kuvate u ovim memljivim vrelim danima, pomaže – Koncert za violinu i orkestar, Vivaldi.