Some picture

Mrgudi, nije lako biti nezadovoljan, pogledajte sjajnu stranu meseca

Velika je veština i iznad svega mudrost, snaći se u sopstvenoj nevolji. Prijatelji su tu da nam pomognu, ali ako ih preplavimo samo negativnim sadržajem, moguće je da će se udaviti

Ne, ne pišem o Partibrejkersima, sjajnoj muzičkoj grupi, mada zaslužuju da se i o njima piše. Pišem, pre svega, o onim ženama koje u svakoj socijalnoj situaciji nađu vreme i prostor da se zavuku u svoje nezadovoljstvo.

Ljudi slušaju ovakve priče jer su lepo vaspitani. Međutim, u jednom trenutku to i dosadi. Možda i ne dosadi, ali ljudi razviju specifičan oblik „gluvoće” za takvu vrstu komunikacije.

Ko su te osobe koje neguju, vrlo brižljivo, svoju potrebu da budu doživljene kao neko kome je život naneo nepravdu, osiromašio ih za različite doživljaje, uskratio im ono što je drugima dato?

Pre svega, oni koji su u ovom smislu osujećeni nikada se, ili gotovo nikada, ne žale. Trude se da stvari poprave, da unesu novu dimenziju u svoj život, da nađu rešenja, ponude sebe, razmenjuju.

Dobit od glavobolje

Ove druge osobe nemaju tu sklonost, ili bolje rečeno sposobnost. Ako je i imaju, vešto je sakrivaju. Svako ljudsko ponašanje ima neki smisao, neku poruku, nešto što neko drugi treba da shvati i razume. Ima, međutim, još jednu komponentu, a to je dobit. Naravno, dobit ne mora da se iskaže u ciframa koje su pozitivne, u dobiti kako se ona, zbog termina, shvata, dobit nekada ima i negativan predznak. Znamo da neke vrste bolesti, ma kako to paradoksalno zvučalo, donose „dobit”.

Svako ponašanje ima neki smisao, neku poruku, nešto što neko drugi treba da shvati i razume

Na primer, neke glavobolje kojima se nikada ne nađe uzrok, a neko im je sklon u svakoj situaciji kada treba nešto da dobije ili izbegne. Eto dobiti.

Jest’ da mora malo da se pretvara, da se maramom uveže glava, da se ne pojede kolač koji je neko doneo, ali se zato porodica sjati, svi se trude, ujedine se u pomoći. Kud ćeš više. Neke vrste psihičkih tegoba imaju upravo ovu dobit u svojoj osnovi. Koliko je to stvarno dobit, a koliko je to nesrećan termin, druga je priča.

Možda se većina seća onog starog dobrog filma Ljubav i moda i uvek mlade, istinski lepe Bebe Lončar. U tom filmu ona izgovara moćnu rečenicu:

„Mene niko ne voli.”

Zvuči strašno. U tom filmu, kao i u životu uostalom, svi se sjate oko osobe koja ima doživljaj tolike emocionalne osujećenosti, uskraćenosti, izolacije. I eto dobiti. Sada smo razjasnili pojam dobiti u psihološkom smislu.

Ako ostavimo po strani žalopojke vezane za to da ih niko ne razume – kolege su neotesane, gramzive, karijeristi, nadređeni nemaju sluha i podnose samo one koji im podilaze, ukućani nemaju ni trunke zahvalnosti za silan napor i žrtve koje čine, a da niko to nije tražio, od familije su digli ruke, jer samo traže, a ništa ne daju… – ostaje malo toga da se doda.

Da li je potrebno da viđenje s prijateljima prođe u neprekidnom pričanju da je život jedna velika nepravda?

Šansa za promene

Ali, ali… Zar to ipak nije ekskluzivno njihovo poimanje raspodele životne energije? Da li je potrebno da baš svaka kafa, viđenje sa prijateljima, slava, proslava, prođu u njihovoj natmurenosti, gunđanju i neprekidnom pričanju kako je život jedna velika nepravda?

Gde je onda osećanje prema onima kojima su to dragoceni trenuci, koji uživaju u tome da se druže, razmene lepe i manje lepe stvari, ali ne „uguše” druge svojim problemima ili nezadovoljstvom. Velika je veština i iznad svega mudrost, snaći se u sopstvenoj nevolji.

Prijatelji su tu da nam pomognu, ali ako ih preplavimo samo negativnim sadržajem, sva je sila da će se udaviti. A ako ih udavimo, ko je onda sledeći na koga možemo da sručimo lavinu nezadovoljstva?

Nije lako biti nezadovoljan. Zahteva napor da se svaki trenutak života obradi na taj način. Ne ostaje onda mnogo prostora za ono lepo čega sigurno ima. Jer nije tačno da su svi prodavci na pijaci preprodavci, da trgovci hoće da nam „uvale” bofl robu, da prijateljice samo tračare, da su tuđi muževi bolji i da su tuđa deca poslušnija.

Rekla sam da su takve osobe partibrejkersi. Zaista i jesu. Sve manje ih pozivamo, sve više izbegavamo. Krijemo da smo se sreli, pričali, smejali. Kako da budemo zadovoljni, ako je taj neko smrknut?

Rekla sam da su takve osobe partibrejkersi. Zaista i jesu. Sve manje ih pozivamo, sve više izbegavamo.

Mesec ima dve strane, tamnu i svetlu. Kako bi bilo pogledati sjajnu stranu Meseca?

Izazov, rizik ili šansa da se nešto krupno promeni.

Promena je dobit. Uvek i zauvek!

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *