Some picture

Maske su stavljene

Za savremenu žensku lepotu – maska je ravna katastrofi. Maska pokriva usta. A usta su već duže vreme fokusna tačka ideala lepote zapadne civilizacije

Epidemija korone promenila je toliko toga u našim životima. Držimo rastojanje, ne pravimo velike žurke, ne idemo na utakmice i koncerte, svadbena veselja su za mali broj ljudi, dolazimo kući ranije, na fotografijama smo uglavnom sami, nosimo maske. Maske su postale ne samo medicinski i politički znak, nego i neka vrsta panoa za modne i druge poruke. Neko je od maski napravio mali biznis, neko je pokazao svoju kreativnost, neko, poput moje drugarice, očajava, jer se uzalud šminka.

Jer, za savremenu žensku lepotu – maska je ravna katastrofi. Maska pokriva usta.

A usta su već duže vreme fokusna tačka ideala lepote zapadne civilizacije. Što veća i punija. Industrija artificijelne punoće usana, kako kažu statistike, meteorski je porasla u poslednjih petnaestak godina, ali korona je učinila da se svet, i protiv svoje volje, nekako pokrije. Dakle, na javnom mestu i među ljudima, nema više usana. Skinute su sa trona. Pokrivene su. Drugim rečima – „Uzalud vam trud, svirači”, kad to više niko ne može da vidi.

Negde sam ovih dana pročitala da je u poslednjih šest meseci drastično opala prodaja karmina – sasvim logično, ne može i maska i karmin.

Pokrivanje usana, osim trenutne medicinske i političke simbolike, u sebi sadrži i druga značenja – pokrivene usne, svejedno da li su pokrivene maskom ili rukom, znače i zaustavljenu reč, ili ćutanje, ponekad čak i ućutkivanje. Ali, takođe može da predstavlja i simbol smernosti, privatnosti i pokornosti, kao što je slučaj sa zarom, u islamu.

Imamo oči, ne samo da vidimo sve ovo što nam se događa nego, kao i u ona drevna vremena, da se po njima prepoznamo

Ne zaboravimo i još jedan mali detalj – ljudi koji žele da budu nevidljivi, neprepoznatljivi – od osvetnika Zoroa, preko pljačkaša banaka, do terorista, od kada je sveta i veka – nose maske.

Svet je pozornica, napisao je Šekspir.

Dakle, maske su stavljene.

I da, karmini su postali uzaludni.

Usta su simbolički zatvorena, iako izgleda da je buka nikad veća.

Još uvek imamo oči, sa maskarama i krejonima, ili bez njih, svejedno.

Imamo oči, ne samo da vidimo sve ovo što nam se događa nego, kao i u ona drevna vremena, da se po njima prepoznamo.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *