Some picture

Ljubav i ništa drugo

Moj tata je bio veliki frankofil. Voleo je moju mamu još tvrdoglavije nego Francusku.

Moj tata je bio veliki frankofil. Charles Aznavour jeo je, putovao i delio dobro i loše s nama, barem 40 godina.

Voleo je Francusku tiho i nenametljivo, i za ceo život.

Da shvatite bolje, nije to bila ljubav kao iz filma gde se svakim danom volimo sve više. Ljutio se tata, par puta delovalo nam je da je naše prevrtanje očima urodilo plodom i da smo uspele da ga vratimo na pravi put.

Zanimljivo je kako deca smatraju da imaju prava na roditeljske želje, na njihovo osnovno pravo da biraju.

Elem, tata se ozbiljno ljutio na De Gola, nije mu ta politika prijala i naše bivstvovanje na jugu Francuske još više nam je potvrđivalo da je tata Brana bio u pravu. Ljutio se na francuske intelektualce kada su komentarisali rat u bivšoj SFRJ. Malo se ljutio i kad je Borka dobila orden francuske legije časti… ne mnogo javno, sve onako više u sebi.

Najponosniji je bio što je zastupao jevrejsku zajednicu u Beogradu i često razgovarao s predstavnicima Francuske ambasade. Satima mi je prepričavao šta je on njima rekao, pa onda kako su to oni razumeli, pa sve tako u krug. Bio je tada već jako bolestani i ja sam strepela od sadržaja tih razgovora.

Charles Aznavour jeo je, putovao i delio dobro i loše s nama, barem 40 godina

Voleo je moju mamu još tvrdoglavije nego Francusku.

Jasno vam je da sam odrasla potpuno hendikepirana, očekujući da su sve ljubavi kao njihove. Svega je tu bilo, da bude svima jasno – i siromaštva, i para, i putovanja, i svađa, i selidbi, i durenja, i nerazgovaranja, ali nikada nisam videla da nema ljubavi. Nikada trgovine.

Mi smo slavili 29. novembar. Tri torte i devet vrsta sitnih kolača, supa, sos i meso, ćurka, ruska salata. Baka Seja, majka tata Brane, lekar pedijatar Doma zdravlja Vračar, sve je pravila sama. Imali su Zusku, kućnu pomoćnicu. Elem, baka Sejina majka bila je gospođa iz otmene kuće Preradovića i uvek je govorila: „Mi smo pre rata lepo imali devojku Slovenku. One su najbolje kućne pomoćnice”.

Meni je to uvek bilo veoma smešno. Nisam smela to nikom da kažem, malo sam se nekako stidela što imamo plaćenu pomoć u kući.

Veoma me plaše stvari na koje ne mogu da utičem. Nikako da se naviknem na ovu koronu. Kao na rolokosteru – malo mislim da je bolje da svi obole, a onda mislim da je bolje da ne mrdamo iz kuće mesecima.

Neka se formira Vlada što pre. Neka struktura da postoji. Vidim neko zatišje u pljuvanju političkih neistomišljenika, pa mi neobično. Rijalitije ne gledam i šta ću sad? Koga da okrivim za sudbu kletu?

Već vidim da ću ceo dan da perem zimske jorgane… Deca me gledaju belo, najviše zbog ovog pisanja.

Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se bez razloga, smejaćemo se bez razloga, s jednim jedinim razlogom – što smo živi i što se volimo. A kud ćeš veći razlog. Meša Selimović.

Pomažu danas i punjene tikvice.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *