Some picture

Mama

Pre nekoliko dana, ispred moje Pošte srela sam službenicu PTT-a, koja je upravo došla u svoju smenu. Srdačno je raširila ruke – „Divno je da Vas vidim, da mi ulepšate ovaj dan”

„Dan je ionako lep”, rekla sam, „i Vi sijate”.

„Htela sam da Vam kažem da sam mnogo srećna, mojoj majci je upravo odštampana prva knjiga”.

„Stvarno? Divno!” Čestitala sam joj od srca, a dodatno me je dirnulo što je tako lepu vest htela da podeli baš sa mnom. Radovala se kao malo dete.

„Ko joj je objavio knjigu, kad će promocija?”

„Objavili smo joj brat i ja. Rekla sam, ako treba, pozajmićemo pare, ali mami ćemo da objavimo knjigu. Ona ceo život piše poeziju. Knjiga ima 109 pesama, ceo njen život. A promocija je sledeće nedelje u Domu penzionera. Mama je kao tinejdžerka, a ja sam srećna kao da je moja knjiga u pitanju”.

Mislila sam o tome kako smo uglavnom grubi prema najbližima, a kako smo fini prema ljudima koji nas se ne tiču, kako majkama najčešće dajemo zadatke, a retko ih iznenadimo

„Kakav gest”, rekla sam.

I dok sam silazila dole, ka samoposluzi, po tom lepom sunčanom danu u kome nije bilo ni daška vetra, oči mi je odjednom prekrila izmaglica. Mogla sam od te iznenadne lepote da zaplačem tu, nasred ulice.

Videla sam srećnu staru mamu kojoj su njena deca ispunila najveću i najtajniju želju, kako blista u Domu penzionera, videla sam ponosne sestru i brata koji su svojoj mami čestitali za sve što im je dala, videla sam knjigu sa koricama napravljenim od ljubavi i nečeg starinskog, danas skoro zaboravljenog. Pomislila sam kako u toj knjizi, u stvari, poezija nije samo mamina – to što su tako iznenadili i obradovali majku, jeste veliko, i uzvišeno, i plemenito, kao najbolji stih.

Mislila sam o tome kako smo uglavnom grubi prema najbližima, a kako smo fini prema ljudima koji nas se ne tiču, kako majkama najčešće dajemo zadatke, a retko ih iznenadimo. Obuzeti stvarnošću, žurbom i vlastitim snovima, postali smo  neosetljivi za male, tihe, ćutljive želje naših roditelja. Skoro da se nikada i ne pitamo šta oni žele.

Promicale su mi te slike i te misli dok sam se vraćala kući. Prošla sam pored Pošte i bacila pogled – u velikoj gužvi, sedela je iza šaltera, kucala priznanice, osmehivala se.

Eto, šta poezija čini od naših života!

Comments Icon 13

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Гордана Јанићијевић Потпара kaže:

    Хвала Ти, драга Миро. Овом колумном си ме подстакла да почнем да преписујем песме које је моја покојна мама писала. Прву је написала у 58. години и од тада је описала сваког живог створа за које већина данашњих клинаца у градовима никада није ни чула. И штампаћу је.
    Хвала. И велики поздрав.
    Гоца

  2. Divna Manasijevic kaže:

    Draha moja prijateljice. Procitala sam knjigu u jednom dahu kako sam i obecala. U ovom clanku odmah sam prepoznala o kome se radi jer ja dobro poznajem tebe,tvoju decu i tvoj zivot. Ceo svoj zivot, borbu sa zivotom i sa samom sobom,sa svojim osecanjima,nedacama . Izboriti se sa svim i izvesti decu na pravi put ,ispuniti i svoja i njihova ocekivsnja,svoje i njihove zelje nije lako. Samim tim je ovo jos veci uspeh. Zato draga moja cestitam tebi na uspehu a tvojoj deci na dobar gest i uzvracenu ljubav i paznju. Srecni mi bili svi od srca.

  3. Verica kaže:

    Divna priča

  4. Svetlana kaže:

    Presretna sto postojis, pregrst zagrljaja u iscekivanju novih , prelepih, inspirativnih tekstova!

  5. Ivana Stikovac kaže:

    Ovo bi trebalo uvesti u obaveznu školsku lektiru! I da što više ljudi pročita! Ovo je redak biser.

  6. Mara Djurović kaže:

    Divna priča.

  7. Svetlana kaže:

    Divna kolumna kao i uvek. Da, roditelji su nekako kao deo enterijera našeg života. Otkad znamo za sebe znamo i za njih. I znamo da će jednom otići… jednom. Do tada imamo vremena da im priredimo nešto lepo. A onda ih iznenada više nema, nekako prebrzo nestanu i više nema popravnog. Ostane samo neizgovoreno mnogo šta što smo odlagali za “drugi put, kad budemo imali više vremena”. I… nema više vremena.

  8. Djina kaže:

    Divno, toplo, vecno…cuvajmo svoju porodicu.♥️

  9. Ceca M Pavlovic kaže:

    Bogami zaplakala sam.Predivan tekst.Lepota i opomena.Mame zaboravljamo često, i to teško priznajemo.Žurba,posao,loši brakovi,tek to je istina.Hvala draga Mirjana.Hvala i za dobru knjigu poezije Obecao si. Baš je odlična.

  10. Divna kaže:

    Prelepa prica.Trebali bi puno vise vremena,paznje i ljubavi pruziti svojim majkama.Nazalost kada to shvatimo obicno je kasno.
    Divna iz Toplice

  11. Dragana kaže:

    Kao i uvek…samo mala paznja za velika dela!

  12. Mira kaže:

    Tek kada više nisu sa nama setimo se hiljadu malih stvari koje smo mogli učiniti za njih ,a nismo…

  13. silvana kaže:

    Mislim da je za sve kriva rakijska casica u kojoj se koprcamo usred okeana.U toj teskobi gajimo decu ubedjujuci ih da je zrtva sinonim za ljubav.Oduzimajuci slobodu sebi i njih drzimo u krletki.Samo slobodno seme iznedri zdravu klicu ,ali dug je put do krosnje.Kada olistaju ,ne samo da nam uzvrate ljubav,nego nas dodatno uce da u njoj i mi njihovi tvorci,iznova rastemo.