Letnje ljubavi su zdrave, napune baterije i uspomene

Stvarno, istina je da leta nisu bila ovako žarka, da ne kažem gotovo nepodnošljivo topla, da nismo imali superćelijske oluje, da su se smenjivala četiri godišnja doba, da smo se manje plašili vremenskih prognoza, pogotovo kada se obistine, da smo…, ali ono što je ostalo nepromenjeno su letnje ljubavi.

Leto čini čuda

Eh! Čim se pomene leto, jedna od asocijacija je letnja ljubav. Nije ona isključivo privilegija mladosti.

Ima i vremešnijih osoba koje su podlegle čarima letnjih ljubavi. Ima, doduše, i onih koji su letnjom ljubavlju osvežili svoj već mlaki, uhodani, rutinirani život.

Leto čini čuda. Sem devojaka u letnjim haljinama koje grupa Haustor voli (žene preferiraju letnje haljine), leto manje-više vole svi. Neki koji ne vole vrućinu negoduju, posebno ovih poslednjih godina.

Kako zamišljamo letnju ljubav

Kada je žega malo popustila nakon dve nedelje iscrpljujuće vrućine, javlja se prijateljica prijateljici besna, ljuta, sikće. „Eto, tražili ste hladnije vreme, eto vam ga sada”. Kao da je neko odgovoran za vrućinu ili malo svežije vreme. To „svežije” uzmite s rezervom. Ovo navodim samo kao ilustraciju mogućih nesporazuma kada mislimo o letnjim ljubavima.

Pa kako mi to zamišljamo ili se sećamo letnjih ljubavi? Obavezno je more, letnje haljine, haljinice, šortsevi, lepršavi lagani letnji parfemi, mesečina (ako može), talasići (ne talasi), muzika iz nekada restorana, danas klubova ili kafića i dvoje sramežljivih.

Pa onda polako. Posebno polako jer je noć, a noć ume da bude opasna.

Nekako na plaži, onako oznojeni ili mokri od vode, ne deluju svi baš romantično.

Naročito ne ako su izgoreli, nisu neki plivači ili skakači. Danas je to malo lakše.

Prvo – udvaranje

Plaže su prepune plažnih barova, može lagodno da se sedi i pijucka koktel ili hladna kafa i da se ne uđe u vodu. Tako kosa ostane besprekorna. Tu u početku počne nešto što se danas zove „muvanje”, a nekada se zvalo udvaranje.

Ko kome, nije ni važno. Onda tako dan-dva, ne sme da se gubi vreme, leto je kratko i dočeka se večernji izlazak. Prvi, drugi, treći, pa onda, ako su iz istog mesta, nastave da se viđaju, ako ne, kretala su pisma, danas poruke telefonom uz pomoć svih mogućih aplikacija i društvenih mreža.

Bukne naglo, ugasi se tiho

Da ne zvučim suviše konzervativno, ali su upravo te sprave, mobilni telefoni i njihovi rođaci iz familije modernih tehnologija, ubili romantiku. Sada se samo pritisne „send” i ode poruka. Dok si trepnuo, eto nje nazad. Ranije se čekalo pismo i u tome je bila draž. Ako ne dođe, sve je jasno. Bilo je u tom iščekivanju, u tim sastancima posle letovanja neke draži za koju ne nalazim pravo ime. Nema ga. Letnja ljubav bi bila najbliža reč.

Neke od tih ljubavi su nastavljale svoj život. Doduše, ne baš često. Kako bi buknula, naglo i nekako halapljivo, tako se i gasila, naglo i tiho.

Ono što je ostajalo kao nezaboravno iskustvo je da je to bila ljubav.

Ko uopšte može da kaže da nije i da li postoji toliko vešt lingvista koji bi našao bolju reč.

Kad sredovečni ćućore u mraku

Čarima leta nisu odolevali ni nešto vremešniji. Znali su i oni, usamljeničkim odlaskom na neko letovanje, da malo uzlete. Nije to baš moralo da bude more, mogla je to da bude i banja ili neka, ne baš visoka, planina. E, to je bilo divno. Nije to bila labudova pesma već jedan snažan osećaj koji neki nikada nisu imali, a neki su i zaboravili na njega.

Slika dvoje vremešnijih koji ćućore u nekom polumraku pazeći strogo da se ne dodirnu ni slučajno, jedna je od najlepših slika.

Šteta što je niko nije naslikao.

Tako se čini da letnje ljubavi prođu sa letom i da ni jedna druga ljubav nije toliko vrela. Možda baš zbog ograničenog trajanja, spoznaje da sutra ne znači zajedničko sutra i da je danas taj dan koji ostaje u sećanju za neke tamo dane koji deluju tako daleko, a dođu tako blizu.

Zato, premda niste tražili, savetujem da iskoristite leto. Ako ni za šta drugo, onda za jednu lepu letnju ljubav.

Zdrava je i ne goji, ali napuni baterije i uspomene.