Letnje avanture 45 plus – rekapitulacija

Leto je na samom kraju. Sabiraju se utisci sa odmora i razni doživljaji. Da li su moguće avanture posle 45 i kako izgledaju?

Evo nekoliko istinitih priča iz ordinacije i videćete da su mogućnosti velike. Neke od ovih priča su prilično neverovatne, ali i to je potvrda da godine nisu granica.

Granica je ono čime mi same sebe definišemo.

Priča 1 – On će samo promeniti majicu, a ja treba da uradim svemirske pripreme

„Eto doktorka, ove godine sam bila sa drugaricom na moru. I sjajno smo se provele. Negde na polovini letovanja upoznale smo jednog prijatnog čoveka naših godina i primetila sam da se zainteresovao za mene.

Svaki dan smo pili kafu u isto vreme i odlično se zabavljali dobrim pričama i smehom. Osetila sam da je potrebno da načinim korak više. I onda sam počela da razmišljam. Ako zakažem pravi sastanak, moram da napravim frizuru, da odradim detaljnu depilaciju, da kupim novi veš, da uklonim dlake s lica… Od same pomisli na to već me je muka uhvatila, a pogotovo kad sam pomislila da će on možda samo promeniti majicu, a ja treba da uradim svemirske pripreme. A ne znam baš i zašto. I pravo da vam kažem, propustila sam moju letnju avanturu. Stvarno me je mrzelo, a nisam bila sigurna vredi li početi sve to.

Napismo se kafe, ja sam se vratila, a ako je suđeno, potražiće on mene. I da znate, baš mi je bilo lepo. Ništa nisam morala, a ni očekivala. Dvadesete i tridesete mi prođoše u neviđenim akcijama da nešto ne propustim. Sad baš mogu kako hoću, i sviđa mi se.”

Priča 2 – Najsrećnija sam što sam imala hrabrosti, pa kako bude

„Ovo leto mi je bilo najbolje u životu. Pozvala me je drugarica iz detinjstva na krstarenje brodom. Nikad nisam bila i baš sam se premišljala, ali pomislila sam da ako sad propustim priliku nikad neću ni videti, ni doživeti tako nešto. Otišle smo na brod i druge večeri na brodu upoznamo kapetana koji se te večeri slikao s putnicima i upoznavao po službenoj dužnosti. Italijan mojih godina. Sutradan nas je potražio i, malo-pomalo, do dvanaestog dana krstarenja moj put pretvorio se u moju najbolju avanturu. Ali, to nije kraj. Nisam se iskrcala dvanaestog dana. Ostala sam još mesec dana kao njegov gost i izgleda da to neće biti samo avantura. Mada, nije ni važno. Za pedest godina, ovo je moj doživljaj života. Najsrećnija sam što sam imala hrabrosti, pa kako bude.”

Priča 3 – Idemo na more motorom, u Grčku

Ispred ordinacije srećem pacijentkinju koja dolazi dugo kod mene, a već je i njena ćerka moj pacijent. Znam da se posle 20, možda i 25 godina braka razvela i da je nedavno počela da se viđa s nekim. Pitam je šta ima novo, a ona mi odgovara da ide da kupi kišno odelo za put. Videvši moj začuđen izraz lica, nastavi da mi objašnjava:

„Idemo na more motorom, u Grčku.”

„Znači, vi definitivno dokazujete da je ljubav slepa i u pedesetim godinama.”

„Ma ne brinite doktorka, već smo išli motorom do mora. To je nešto najbolje što mi se desilo.”

I nestade žena u oblaku radosti i energije, a ja ostadoh prilično zamišljena nasred ulice.

Priča 4 – Da vas upoznam. Doktorka, ovo je ljubav mog života!

Ulazi mi u ordinaciju pacijentkinja sa čovekom koji nije njen muž. A znam jako dobro i nju i muža, već više od četvrt veka. Porađala sam je i prošla zajedno s njima kroz razne uspone i padove koji su sastavni deo života. Ćutim i ne znam šta da kažem, i ne pitam ništa. Ona me pogleda i kaže: „Da vas upoznam. Doktorka, ovo je ljubav mog života!”

Ne rekoh ništa pametno. A na tu rečenicu nema ni odgovora, ni komentara.

Neke letnje avanture ni ne počnu, a neke se ne završe nikada.

Da sam imala zadatak da izmislim ove priče nikad se ne bih setila.

Ali, kao i obično, realni život je veći od svake priče.