Žene potcenjuju sebe na poslu: Nije problem u veštinama već u samopouzdanju

Verovatno ste već čuli za veoma zanimljivu statističku sliku: žene se prijavljuju za posao tek kada ispune 100 odsto traženih kvalifikacija. Muškarci, naprotiv, apliciraju kada ispune svega 60 odsto. To je taj čuveni jaz koji svoje korene vuče iz samopouzdanja, kažu psiholozi.

Prema novom istraživanju Ketrin B. Kofman sa Harvardske poslovne škole, problem nije u nedostatku ambicije. Naprotiv, pomenute brojke su „direktna posledica doživotnih rodnih stereotipa i načina na koji oni oblikuju sliku koju žene imaju o sebi.”

Kofman je provela godine proučavajući kako rodni stereotipi utiču na samopouzdanje, donošenje odluka i napredovanje u karijeri. Njeni zaključci ne objašnjavaju samo jaz u samopouzdanju već precizno osvetljavaju zašto preduzetnice svesno ostavljaju novac i prilike „na stolu”, prepuštajući ih drugima. Što je najvažnije, rad profesorke Kofman nudi i konkretne odgovore na pitanje: Šta žene mogu da urade da to promene.

Nije problem u „pogrešnom mentalnom sklopu”

Većina razgovora o ženskom samopouzdanju gotovo uvek se svodi na to šta bi same žene trebalo da poprave kod sebe. Ako tražite savet kao žena, reći će vam da „budete hrabrije, glasnije i da prestanete da preispitujete svaku svoju odluku”. Međutim, istraživanje Ketrin Kofman celu ovu temu analizira dublje i šire.

„Naša uverenja o sopstvenim sposobnostima presudno oblikuju sve važne životne odluke”, objašnjava Kofman za Harvard Business Review. „Kada ljudi potcene ono što mogu, oni jednostavno propuste da preduzmu akciju.”

Podaci pokazuju da žene dosledno govore NE čak i kada bi odgovor morao biti jedno glasno DA, bilo da je reč o apliciranju za unapređenje, traženju povišice ili podizanju cena sopstvenih usluga. Kofman je kroz kontrolisane eksperimente utvrdila da, čak i kada muškarci i žene imaju potpuno identične kvalifikacije, žene znatno ređe konkurišu za više pozicije.

„Kada su kriterijumi selekcije dvosmisleni ili nejasni, ovaj jaz postaje još dublji. To je trenutak kada se stereotipi tiho prikradu, pa žene diskvalifikuju same sebe pre nego što bilo ko drugi uopšte dobije priliku da proceni njihov rad”, pišu psiholozi u komentarima istraživanja.

Koliko ovaj jaz košta žene u biznisu?

Manjak samopouzdanja ne utiče samo na prijave za posao. On boji svaku odluku koju jedna preduzetnica donosi o sopstvenoj vrednosti.

Ogleda se, recimo, u formiranju cena: kada klijentu pošaljete ponudu od 30.000 dinara, iako je on bio potpuno spreman da plati 100.000. Vidljiv je u aplikacijama za dodatna sredstva ili konkurse koje nikada niste poslale, poslovnim predlozima koje ste zadržale u kompjuteru i tarifama koje godinama niste podigle.

Istraživanja pokazuju da frilenserke naplaćuju skoro 15 odsto manje od muškaraca za potpuno isti posao. Razlog nije manjak stručnosti, već činjenica da značajan procenat žena ne veruje da njihove veštine zaslužuju višu cenu.

Ipak, odvojena Harvardska studija, objavljena u aprilu 2026. godine, donosi ohrabrujuće vesti. Kada se ženama jasno predoči da ih kulturološka očekivanja koče, one pokazuju znatno veću spremnost da im se suprotstave. Drugim rečima, svest o postojanju ove predrasude nije samo utešna već je praktično primenljiva i korisna.

Shutterstock.com

Šta možete da uradite odmah?

Podastaknuti ovim istraživanjem, mnogi psiholozi i poslovni savetnici su se oglasili i ponudili poslovnim ženama više rešenja. Istakla su se tri konkretna predloga koja se mogu odmah primeniti:

• „Imenujte obrazac kada ga prepoznate” – onog trenutka kada uhvatite sebe kako odgovarate tako što odstupate od veće cene, ambicioznijeg zahteva ili javnog istupanja, iskoristite moć svesne pauze. Zapitajte se da li oklevate na osnovu stvarnih dokaza ili zbog doživotnog učenja da u „prostoriji treba da budete što tiši, negde u pozadini ili nekom ćošku”. Samo prepoznavanje ovog sistemskog šablona menja ponašanje. Dokazano.
• „Smanjite unutrašnje pregovore” – Kofman je otkrila da nejasni kriterijumi otvaraju najviše prostora za sumnju u sebe. Zato, neka vam je apsolutno jasan vaš rad: definišite kako izgleda uspešan projekat, koje ste rezultate isporučile i koliko vaša ekspertiza realno vredi na tržištu. Budite maksimalno specifične kako stereotipi ne bi pronašli prostor da se uguraju u praznine.
• „Prijavite se, uprkos svemu” – kanališite onu vrstu hrabrosti i drskosti koju imaju muškarci kada konkurišu sa jedva 60 odsto ispunjenih uslova. Krenite redom: konkuršite za dodatna sredstva, konkurse i donacije, ciljajte klijente koji vam deluju nedostižno i postavite cene koje vam u ovom trenutku izazivaju blagu nelagodu, preporuka je Ketrin Kofman.

Istraživanje profesorke Kofman dokazuje da žene najčešće same sebi zatvore vrata, pre nego što im bilo ko drugi kaže NE. Međutim, kada se u njihovom krugu nađe neko ko će im reći: „Moraš da se prijaviš”, žene to i učine. „Budite same sebi ta podrška”, toplo savetuje profesorka.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com