Probajte ’pravilo 10 minuta’ i nećete se osećati zaglavljeno

Recimo da se suočavate s komplikovanim problemom na poslu. Sedite već 10 minuta za stolom i naprežete mozak i sve kapacitete da smislite rešenje, ali ništa vam ne pada na pamet. Ne ide! Osećate se zaglavljeno.

Ako biste nekim slučajem bili Stiv Džobs, osnivač Apple-a, inovator i kreativac koji je i danas uzor, 14 godina posle smrti, odgovor na ovo pitanje bio bi jednostavan – ustali biste i otišli u šetnju.

Ustanite i prošetajte

Duže šetnje bile su njegov omiljeni način vođenja ozbiljnih razgovora, piše biograf Volter Ajzakson u knjizi o Džobsu.

„Veliki deo zajedničkog vremena provodili smo u tihoj šetnji”, prisetio se legendarni dizajner Džoni Ajv, a u knjizi navodi Ajzakson. Ako vas zanima više detalja iz života Stiva Džobsa, saznaćete da je veliki inovator mnogo vremena provodio bosonog i šetajući unaokolo.

Džobsovo stalno lutanje nije bilo samo izraz ljubavi prema prirodi ili fizičkoj aktivnosti. Intuitivno je znao ono što danas dokazuje neurologija – hodanje poboljšava rad mozga, pomažući vam da rešite probleme koji su vas zbunjivali dok ste sedeli.

Zato, savremeni neurolozi preporučuju da usvojite Džobsovo ’pravilo 10 minuta’:

Ako ne možete da rešite težak mentalni problem nakon 10 minuta pokušavanja, ustanite i prošetajte.

Vaš mozak nije kao mišić

Ovakav ritual preporučuje i Mitu Storoni, neurolog sa Kembridža i autorka nekoliko knjiga koje se bave funkcijama mozga. U medijskim gostovanjima ponudila je više predloga o tome kako da poboljšate efikasnost rada mozga, uključujući i ’pravilo 10 minuta’.

„Od mojih brojnih klijenata jedan generalni direktor usvojio je ovo pravilo:

Ako sedi za računarom i ne uspe da reši problem u roku od 10 minuta, ustane od stola i ode u šetnju”, rekla je Storoni i dodala:

„Mozak nije poput mišića. Ako radite fizički posao, poput zavrtanja šrafova na pokretnoj traci, možete nastaviti s radom sve dok se mišići ne umore. Više truda obično donosi bolje rezultate.

Shutterstock

Međutim, u poslovima koji više zavise od rada mozga nego od fizičke snage, pristup ʼviše truda donosi bolje rezultateʼ često daje suprotan efekat. Naravno, za rutinske zadatke usredsređen rad može biti najbolji. Ne morate biti kreativni da biste pročitali i odgovorili na mejlove. Sednete i završite posao.

Ali, kada treba da osmislite novu ideju ili rešite složen problem, potreban vam je opušteniji mentalni sklop koji omogućava mozgu da pravi nove veze i otkriva alternativna rešenja. Dugotrajna borba s problemom uglavnom vodi ka nervozi i frustraciji, a ne do ʼeurekaʼ trenutaka.

Umesto da forsirate ideje, potrebno je da podstaknete mozak da uđe u optimalno stanje za dolazak do inovativnih rešenja.”

Zašto ʼpravilo 10 minutaʼ poboljšava rad mozga?

Kako odustajanje nakon 10 minuta mentalne borbe i odlazak u šetnju pomaže da pronađete rešenje?

Način na koji se krećete utiče na način na koji naš mozak razmišlja, kaže Storoni i potvrđuje da drugi neurolozi iznose da ovo otkriće može pomoći i u rešavanju sukoba.

Šetnja vas održava u pravom mentalnom stanju – ne postajete pospani, letargični ili preokupirani telefonom. Istovremeno, vaša pažnja ostaje aktivna, jer se okruženje menja dok hodate, ali ne fiksira jedan predmet. Tako mozak može slobodno da luta, istražuje problem iz različitih uglova i dolazi do neočekivanih rešenja.

Shutterstock

Šetnja podstiče razmišljanje o različitim temama, ali vas istovremeno sprečava da se opsesivno zadržite na jednoj ideji.

„Ne možete da upadnete u beskrajno preispitivanje, jer vaša pažnja ne može da se zadrži predugo na jednom problemu. Morate da pazite i kuda hodate”, dodaje Storoni.

Dok se fizički krećete kroz prostor, obraćate pažnju na okruženje kako ne biste udarili u banderu ili upali u rupu. Ovo istovremeno omogućava vašem umu da na sličan način luta kroz različite ideje i rešenja. A upravo takvo stanje podstiče kreativnost.

Još potvrda od velikana

Ako želite detaljnija objašnjenja na neurološkom nivou, uključujući informacije o neurotransmiterima i procesima u mozgu, na internetu ćete pronaći veliki broj podkasta i tekstova.

Ali, ako vas samo zanima da li ’pravilo 10 minuta’ funkcioniše, onda će vam biti dovoljan Džobsov primer i ritual koji je primenjivao i koji mu je, očigledno, donosio rezultate.

Isto tvrde i mnogi drugi poznati mislioci, od Čarlsa Darvina do Marka Zakerberga, koji su se zaklinjali da im je šetnja pomagala da budu pametniji i inovativniji.

I biografski i naučni dokazi ukazuju na isto:

Ako se borite s teškim problemom duže od 10 minuta, prestanite da se forsirate i mučite. Jednostavno, ustanite i prošetajte.

Na kraju, ne treba vam mnogo truda da probate da li su Džobs i njemu slični bili u pravu.

Naslovna fotografija: Shutterstock