Predstave, koncerti, izložbe u Beogradu
- Sadržaj:
- 1. Pozorišta
- 2. Knjige
- 3. Izložbe
- 4. Koncerti
Šta gledati, slušati, čitati u drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra? Mini-vodič kroz kulturna dešavanja u glavnom gradu samo je jedan od mogućih izbora.
Iz obilja kulturne ponude, izdvajamo nove pozorišne predstave, izložbe, koncerte, razgovore/predavanja…
Pozorišta
Pozorište na Terazijama
Balkan ekspres, predstava nastala po istoimenom filmu iz 1983, koji je publika obožavala, je crnohumorna priča o šest članova benda koji pokušavaju da se snađu u vihoru rata. Reditelj Darijan Mihajlović, koji je u punom obimu iskoristio i stavio u pogon sve sektore Pozorišta na Terazijama, o predstavi kaže: „To je žanrovski rolerkoster, neverovatno izazovan i za reditelja i za glumce. Morali smo da damo sve od sebe.”
Filmski scenario Gordana Mihića je za pozorište prilagodila dramaturg Milena Depolo, pored čuvene filmske muzike Zorana Simjanovića, Aleksandar Serdar je napisao određene numere kao dopunu muzičkom materijalu za potrebe ovog mjuzikla. Autori songova su Marina Tucaković i Milena Depolo.
Za predstave u oktobru karte su rasprodate, ali Balkan ekspres je na repertoaru 2. novembra od 19.30. Glumački ansambl je veliki, a ove večeri ulogu Popaja igraće Žarko Stepanov (Slaven Došlo igra sa njim u alternaciji), Lili je Jelena Jovičić, Pik je Miroljub Turajlija (igra u alternaciji sa Arsenijem Tubićem), Lea je Olivera Bacić Dragičević, tetka je Dušica Novaković, Stojko je Duško Radović…
Atelje 212
Režim isceljenja, predstava po tekstu Tanje Šljivar i u režiji Đorđa Nešovića (dramaturškinja je Isidora Milosavljević, scenografiju potpisuje Lara Bunčić, kostim Maja Mirković, a muziku Marija Balubdžić), svoj pozorišni život na sceni „Petar Kralj” Ateljea 212 počinje 30. oktobra. Ovo je četvrti komad višestruko nagrađivane i priznate dramske autorke koji se postavlja u Ateljeu 212. Režim isceljenja je drugi deo zamišljene trilogije o savremenim režimima življenja (prvi je Režim ljubavi koji se takođe igra na sceni ovog pozorišta). Reč je o komediji koja u fokus stavlja strah od prolaznosti, tj. opsesiju zdravljem i lečenjem, večnim životom i mladošću.
U predstavi igraju Dragana Đukić, Sofija Juričan, Ivan Jevtović i Marko Grabež.
Akademija 28
Kada prijateljice postaju neprijateljice i mogu li to biti u isto vreme, istražuju u novoj komediji o ženskom prijateljstvu i njegovim granicama Milena Pavlović, Ljubinka Klarić i Nada Macanković. Predstava Neprijateljice, u kojoj veselo druženje lagano postaje noćna mora, dok se tri drugarice prisećaju zajedničkih uspomena i dok lagano spada sloj po sloj sa fasade njihovih lažnih života dovodeći u pitanje njihovo prijateljstvo, premijerno će biti izvedena 24. oktobra u 20 časova u Akademiji 28.
Ako požurite, preko mreže Tickets još možete pronaći karte po ceni od 1300 i 1500 dinara.
Dorćol platz
I malo pozorišne klasike: jedno od najvažnijih dela pozorišta apsurda, Čekajući Godoa Semjuela Beketa, premijerno se igra u Dorćol platzu 21. oktobra u 19:30. Da li je vreme učinilo da apsurd postane realnost naših života, jedno je od pitanja koja pokreće ova predstava nastala u produkciji pozorišta Teatrijum, u režiji Tihomira Stanića (kostimi: Boris Čakširan, muzika: Marko Ružičić).
Estragona igra Vladan Gajović, Tihomir Stanić je Vladimir, Slobodan Beštić je Poco, a Sara Cizelj Laki.
Karte, po ceni od 2000 dinara, možete nabaviti preko mreže Tickets.
Madlenianum
Prva dramska premijera u Operi i teatru Madlenianum u ovoj sezoni, Gospodin u čizmama od dima, očekuje nas 17. novembra od 19:30 na Velikoj sceni (reprize su 18. novembra, 7. i 23. decembra). Predstava je nastala po zanosnom, začudnom i mudrom tekstu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: pripovetka Selo Stepančikovo i njegovi žitelji i glavni lik Foma Fomič Marku Misirači su poslužili kao polazište za stvaranje dramskog teksta. Misirača je autor dramatizacije, a takođe i reditelj predstave kojom Tihomir Stanić obeležava svoj životni jubilej, 65. rođendan.
Gledaoci će se susresti sa uzbudljivom ljubavnom intrigom kroz žanr komedije. Jedna spahijska ruska porodica i njen dom neće ponuditi gledaocima samo zabavu, već će i postaviti mnoga pitanja koja se odnose na savremenog čoveka, a tiču se autoriteta, istinoljubivosti, koristoljublja… Pored Tihomira Stanića, u predstavi igraju i Svetlana Bojković, Saša Torlaković, Vladan Gajović, Milan Nikitović, Jovana Balašević, Tamara Aleksić, Nađa Sekulić i Branislav Zeremski, kao i dvoje mladih glumaca, Natalija Spasova, studentkinja Tihomira Stanića i sedmogodišnji Dušan Anđelković.
Zvezdara teatar
Po motivima romana Mome Kapora, Stevan Koprivica je napisao komad Una, koji će obeležiti 41. rođendan Zvezdara teatra. U režiji Dejana Projkovskog, komad će premijerno biti prikazan 12. oktobra. Kao što je dobro poznato, za predstave ovog pozorišta uvek se traži karta više; za oktobarska izvođenja Une više nema slobodnog mesta, ali zato budite uporni i brzi da biste našli karte u novembru.
Posveta zabranjenoj ljubavi profesora i njegove studentkinje, film Una u režiji Miloša Radivojevića, sa Radetom Šerbedžijom i Sonjom Savić, imao je kultni status (kao, uostalom, i Kaporov roman). U ovoj verziji, prema rečima Stevana Koprivice, reč je o snažnoj ljubavnoj priči u ovom vremenu, u kojoj se prepliću erotika, emocija, politika, dogme, generacijski lomovi, to je priča o tome kako se ljubav dogodi, promeni sve što poznajemo i onda ugasne ostavljajući ipak neki svetli trag iza sebe. Ovo je komad sa posvetom Kaporu, Arsenu Dediću, plemenitim vremenima i osećanjima.
Profesora igra Nikola Ristanovski, Una je Magdalena Mijatović, profesorovu ženu igra Sena Đorović, a Marko Gvero prorektora Dukića. Scenograf je Valentin Svetozarev, kostimograf Ivana Ristić, muziku potpisuje Goran Trajkoski.
Knjige
Sajam knjiga
Međunarodni beogradski sajam knjiga, 68. po redu, biće održan na Beogradskom sajmu od 25. oktobra do 2. novembra, pod sloganom Tvoja nova priča. Počasni gost ovogodišnjeg sajma je Republika Kipar. Izdvajamo i nekoliko programskih celina: „Čarobna šuma” je posvećena književnosti za decu i mlade, a njen naziv asocira na obeležavanje 110 godina od rođenja Branka Ćopića; „Pevam danju, pevam noću” je program posvećen poeziji, a naslovljen je po stihu iz jedne od najpoznatijih pesama Branka Radičevića; ove godine obeležava se 200 godina od njegovog rođenja, „Mostovi reči” je program posvećen prozi i oblikovan je kao omaž književnoj baštini Ive Andrića, povodom pola veka od njegove smrti.
Evropska kuća
Jesenji ciklus Knjige u središtu posvećen je savremenoj evropskoj književnosti i ženskom autorstvu. Ovaj serijal se u Evropskoj kući (ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine), organizuje u saradnji sa programom Kreativna Evropa Desk Srbija, a knjige i teme su izbor moderatora Bojana Milosavljevića iz Deska Srbija.
Serijal počinje 15. oktobra u 18 časova, razgovorom o knjizi Frankenštajnova majka, španske autorke Almudene Grandes (1960–2021), koja je bila jedna od najvažnijih savremenih španskih književnica, a do kraja svoje bogate spisateljske karijere dobila je gotovo 20 najprestižnijih nacionalnih i internacionalnih priznanja. Knjiga, u izdanju Blum izdavaštva, u prevodu Jasmine Milenković, bavi se psihološkim posledicama Španskog građanskog rata i režima generala Franka.
Roman poznate francuske autorke Kamij Lorans Žensko, biće predstavljen 5. novembra u 18 časova. To je duboko lična priča o tome šta znači biti devojka, žena i majka u današnjem svetu. „Ovo je priča o tri žene: o meni, koja pripovedam život junakinje romana od rođenja do odrastanja njene kćerke. Druga žena je moja majka, domaćica, koja bez odobrenja muža nije mogla da se zaposli ili otvori račun u banci. Treća je moja kći, ona mi je donela slobodu”, istakla je Lorans. Knjigu je u Srbiji objavila Akademska knjiga, u prevodu Svetlane Stojanović.
Predavanja
Prof. dr Zorica Tomić održaće imerzivno predavanje Kako pravilno postavljati pitanja, 21. oktobra od 19:30 u prostoru Pinceone bar & theatre, Vladete Jerotića 5. Predavanje je osmišljeno kao interaktivno iskustvo u kojem publika nije pasivni slušalac, već aktivni učesnik. Kroz niz praktičnih primera, igara i razgovora, biće istraženo: kako pitanje može oblikovati tok razgovora, zašto su neka pitanja transformativna, a neka zatvaraju dijalog, na koji način postavljanjem pitanja zapravo otkrivamo sebe, sa ciljem da se otvori prostor za radoznalost, dijalog i introspekciju i podstakne nova kultura komunikacije u kojoj pitanje nije slabost, već znak hrabrosti i otvorenosti.
Karte možete kupiti preko Efinity mreže, a cena uključuje i piće i zakusku.
Izložbe
Galerija SANU
Izložba Mladen Srbinović: Svih stvari mera je čovek, koju Galerija SANU organizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti, a povodom stogodišnjice rođenja ovog značajnog umetnika, akademika i profesora, čije je stvaralaštvo dalo nesumnjiv doprinos razvoju srpske i jugoslovenske umetničke scene tokom druge polovine 20. i prve decenije 21. veka, otvorena je do 7. decembra. Izloženo je više od 50 slika, grafika i crteža, kao i dokumentarna građa vezana za rad i stvaralaštvo Mladena Srbinovića koji se, osim slikarstvom i grafikom, bavio i mozaikom, što će na izložbi biti prikazano kroz skice za pojedine mozaike i video-projekcijom mozaika Stvaranje nove Jugoslavije u Palati Federacije. Zanimljivo je da i samo zdanje SANU čini jednu izložbenu celinu, jer je Srbinović autor vitraža u Svečanoj Sali i holu ispred nje. Autori izložbe su Svetlana Mitić i Mirko Kokir.
Galerija SANU otvorena je svakog dana (osim ponedeljkom) od 10 do 21, i četvrtkom od 10 do 16 sati.
Zavičajni muzej Zemuna
Izložba Svetlost italijanskog slikarstva XVII veka u Galeriji Borgeze, u organizaciji Galerije Borgeze u Rimu i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu i Muzejom grada Beograda, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Beograda, otvorena je do 5. decembra u Spirtinoj kući, Zavičajnom muzeju Zemuna. Na izložbi, koju je priredila Emanuela Setimi, posetioci će imati priliku da uživaju u platnima velikih dimenzija trojice slavnih italijanskih slikara iz prve polovine XVII veka iz kolekcije Galerije Borgeze u Rimu (Đovani Frančesko Gverijeri, Frančesko Rustiči, zvani Rustikino i Đovani Frančesko Barbijeri, zvani Gverčino). Pored toga, biće ovo prilika za ponovno otvaranje Spirtine kuće, zdanja koje je nekada bilo dom istoimene porodice bankara iz XIX veka, u srcu čuvene beogradske opštine.
Izložbu možete pogledati u Zavičajnom muzeju zemuna, Glavna 9, od utorka do subote od 12 do 20 časova i nedeljom od 12 do 18 časova.
Etnografski muzej
Nova izložba Etnografskog muzeja (Studentski trg 13), Keramika: Otisak, otkriva priču o keramici kroz vekove (iz bogate i raznovrsne zbirke ovog muzeja), i posebno donosi uvid u istoriju izrade i upotrebe keramike na srpskom kulturnom prostoru, od prve polovine 19. veka do savremenog doba. Kroz dve tematske celine, o izradi i upotrebi keramike, posetioci će moći da sagledaju kako se glina kao prirodni materijal transformisala u upotrebne i umetničke predmete koji svedoče o kulturnim, tehnološkim i društvenim promenama tokom više od dva veka. Poseban segment izložbe posvećen je posudama za čuvanje vode i drugih tečnosti, koje će biti prikazane kroz različite tipove i varijacije u obliku i dekoru. Posetioci će, kroz postavku, moći da prate kako je glina, kao osnovni materijal iz prirode, kroz ljudsku kreativnost i potrebu postala sastavni deo kulture, od prvih utilitarnih predmeta do savremene estetike i funkcionalnosti.
Izložba je otvorena sledećih godinu dana (do 20. septembra 2026), a možete je posetiti od četvrtka do utorka od 10 do 20 časova (muzej je zatvoren sredom).
Koncerti
Beogradski džez festival
U svom 41. izdanju, Beogradski džez festival, naša najstarija džez manifestacija, pod sloganom Na putu džeza / On the Jazz Path od 22. do 25. oktobra obradovaće publiku susretom sa nekim novim i nekim dobro poznatim džez muzičarima. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima.
Koncerti u Galeriji SANU
Povodom otvaranja međunarodne konferencije Simfonijska muzika posle 1945. godine (koju organizuje Muzikološki institut SANU), 29. oktobra od 18 sati u Galeriji SANU nastupa Klavirski trio CORDA (Una Stanić, violina, Nemanja Stanković, violončelo, Vladimir Milošević, klavir). Na programu su dela Šostakoviča.
A povodom pomenute konferencije, pijanista Uki Ovaskainen, 30 oktobra u 18 sati priprediće koncert klavirske muzike srpskih akademika: Konjovića, Rajičića, Ristića i V. Mokranjca.
Ulaz na programe je slobodan. Muzički programu u SANU
Naslovna fotografija © Dalibor Tonković, Pozorište na Terazijama