Madeira – ostrvo večnog proleća gde se planine spuštaju u Atlantik

Postoji mnogo destinacija koje prodaje jedna Instagram fotografija – plaža, zalazak sunca i čaša vina. Međutim, Madeira se ne može svesti na jednu sliku, već na hiljadu njih. Ovo portugalsko ostrvo u Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara severno od Kanarskih ostrva i otprilike 1000 kilometara jugozapadno od kontinentalnog Portugala, često nazivaju Havajima Evrope ili Biserom Atlantika – i oba naziva imaju smisla čim kročite na tlo puno vulkanskih stena, suptropske vegetacije i planina koje se strmo obrušavaju pravo u more.

Na relativno malo ostrvo, dugačko oko 57 km, a široko oko 22 km, stalo je sve što i na jedan kontinent. Postoji hladni i vlažni sever i topli i sušni jug. Postoje planine i pustinje, ali i suptropske šume. Ostrvo preseca impresivna mreža od 180 drumskih tunela, dugačkih oko 100 km, zahvaljujući kojoj se kroz planinski reljef putuje neobično brzo. Mnoge tradicionalne kuće građene su od lokalnog vulkanskog kamena, ali su prekrivene malterom, delom zbog zaštite zidova od vlage, a delom zbog lokalne arhitektonske tradicije. Ono što nas je iznenadilo – kuće uopšte ne liče na kamene kuće u mediteranskom primorju, a vulkanski kamen bio je svuda oko nas.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

Ostrvo cveća sa dušom vulkana

Madeira je vulkanskog porekla, a ta geološka prošlost oblikovala je sve što ostrvo danas jeste: crne vulkanske plaže, dramatične liticе i mikroklime koje se menjaju iz doline u dolinu. Ostrvo je poznato i kao Ostrvo cveća – nije redak prizor da u februaru, dok je veći deo Evrope umotan u zimske kapute, madeirski trotoari i bašte cvetaju kao da je maj.

Prosečna dnevna temperatura kreće se oko 21 °C tokom cele godine, što ostrvo čini idealnom destinacijom u svakom mesecu. Iako su temperature blage tokom cele godine, vreme se razlikuje na obali, u unutrašnjosti i na planinskim vrhovima tokom istoga dana. I sami smo iskusili pad temperature u Santani i potrebu za jaknom u odnosu na Funšal gde je bilo pravo leto.

Glavni grad, Funšal (Funchal), smešten je amfiteatralno na južnoj obali, sa kućama koje se penju uz brdo prema unutrašnjosti ostrva. To je ujedno i najbolja polazna tačka za upoznavanje Madeire – šarolika luka, istorijsko jezgro sa uskim kaldrmisanim ulicama i Mercado dos Lavradores (Pijaca poljoprivrednika), gde se prodaju egzotično voće, cveće i sveža riba, uključujući i lokalnu crnu ribu vrste espada.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

Levade – kanali sa vodom kroz zeleno srce ostrva

Ono što Madeiru razlikuje od većine ostrvskih destinacija jeste mreža takozvanih levada. Reč je o sistemu kanala za navodnjavanje, dugačkom preko 2.500 kilometara, koji su rani portugalski doseljenici izgradili da bi vodu sa vlažnog severa ostrva doveli do sušnijeg juga. Danas te iste staze pored kanala spadaju među najlepše pešačke rute u Evropi, vodeći kroz laurisilva šume (vrsta suptropske šume lovora), upisane na Uneskovu listu svetske baštine, pored vodopada i kroz tunele uklesane u stenu.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

Za posetioce različitog nivoa fizičke spremnosti postoje rute svih težina, pa pogledajte preporuku za hajkere. Za one koji preferiraju manje napora, a jednako impresivan pogled, tu je Cabo Girão – jedna od najviših morskih litica u Evropi (oko 580 metara), sa staklenom vidikovac-platformom koja „lebdi” iznad ambisa.

Šta videti i doživeti – preporuke za „klasične” turiste

Iznad Funšala, naselje Monte poznato je po crkvi Nossa Senhora do Monte i po jedinstvenoj lokalnoj tradiciji – spustu niz strme ulice u pletenim sankama (carros de cesto), koje guraju dvojica muškaraca u belim odelima i slamnatim šeširima. Nekada je to bio način prevoza, danas je to turistička atrakcija koja i dalje izmami osmeh.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

Botanička bašta i tropski vrtovi. Madeira je raj za ljubitelje flore – Monte Palace Tropical Garden i Botanička bašta Funšala nude šetnju u kojoj ćete videti hiljade vrsta biljaka iz celog sveta, sa pogledom na grad i zaliv.

Porto Moniz i prirodni bazeni. Na severozapadu ostrva, vulkanska stena oblikovala je prirodne bazene ispunjene morskom vodom – idealno mesto za kupanje u netaknutom ambijentu, drugačijem od klasičnih plaža.

Fanal šuma: drevna šuma stogodišnjih praistorijskih stabala zaštićenih od strane Uneska, često obavijena maglom, stvara prizor koji više podseća na scenu iz bajke nego na uobičajen mediteranski pejzaž.

Preporuke za hajkere – pet magičnih lica Madeire

Madeira se može upoznati automobilom, sa vidikovaca i iz restorana uz okean, ali njena prava lepota postaje jasna tek kada se krene peške. Svaka od pet staza koje smo prošli izgledala je kao da pripada drugom ostrvu – od vrhova iznad oblaka i gotovo pustinjskog rta, do vlažnih šuma, tunela i vodopada.

PR1 – Vereda do Areeiro: nebeske stepenice iznad oblaka

Staza između Pico do Areeiro i Pico Ruivo predstavlja najspektakularnije planinsko lice Madeire. Uski grebeni, vulkanske litice, tuneli i stepenice uklesane u planinu stvaraju prizore zbog kojih se čini da hodate između zemlje i neba. Kada oblaci ostanu ispod staze, čuvene „nebeske stepenice” zaista izgledaju kao prolaz u neki drugi svet. Ako se nakon Pico Ruiva nastavi prema Achada do Teixeira, završni deo pripada stazi PR1.2.

Ipak, ovo nije obična turistička šetnja. Potrebni su dobra kondicija, stabilnost pri kretanju po strmim stepenicama, odgovarajuća obuća i realna procena sopstvenih sposobnosti. Usponi i silasci ozbiljno opterećuju noge i kolena, a vetar, magla i promena vremena mogu potpuno promeniti težinu staze. Osobama koje imaju izražen strah od visine pojedini izloženi delovi mogu biti neprijatni.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

PR8 – Ponta de São Lourenço: Madeira koja liči na Mars

Na krajnjem istoku ostrva nestaju gusta šuma i raskošno zelenilo. Ostaju crvene, smeđe i oker vulkanske stene, niski biljni pokrivač i Atlantik sa obe strane uskog poluostrva. Kontrast suve zemlje i intenzivno plavog mora čini da PR8 više podseća na pejzaž sa druge planete nego na ostatak Madeire. Spuštanje do Cais do Sardinha donosi potpuno drugačiju perspektivu rta i mogućnost predaha pored mora.

Staza nije tehnički najzahtevnija, ali gotovo da nema hlada. Sunce, vrućina i jak vetar mogu je učiniti znatno težom nego što kilometraža sugeriše. Voda, zaštita od sunca, kapa i obuća sa dobrim prianjanjem nisu dodatna oprema, već deo osnovne pripreme.

PR9 – Levada do Caldeirão Verde: zelena katedrala Madeire

Ova staza vodi kroz gustu laurisilva šumu, uz levadu, ispod stena i kroz četiri tunela, sve do visokog vodopada koji pada u zeleni prirodni amfiteatar. Voda se čuje gotovo celim putem, a vlažna mahovina, paprat i krošnje iznad levade stvaraju utisak prolaska kroz živu zelenu katedralu. To je jedna od staza na kojoj se najbolje razume zašto je voda oblikovala ne samo prirodu već i istoriju života na Madeiri.

PR9 se često opisuje kao staza umerene težine, ali povratna ruta ima oko 17,4 km i zahteva više sati hodanja. Neophodna je pouzdana čeona lampa za tunele. Podloga može biti mokra, pojedini prolazi su uski, a na nekim mestima staza se nalazi uz veoma strme padine. Za ovu levadu važniji su izdržljivost i koncentracija nego brzina.

PR18 – Levada do Rei: put do skrivenog zelenog svetilišta

Levada do Rei vodi od pitomijih predela oblasti São Jorge prema sve gušćoj i vlažnijoj šumi. Što se dublje ulazi u stazu, vegetacija postaje bujnija, grane se spajaju iznad puta, a voda se sliva niz stene i prelazi preko levade. Završetak kod Ribeiro Bonito opravdava svoje ime – to je izolovan, tih i gotovo nestvarno zelen prostor koji zvanični opis staze naziva prirodnim svetilištem.

Ova staza nije dramatična kao PR1, ali zahteva oprez. Vlažne stene i blato mogu biti klizavi, a delovi puta uz levadu uski. Vodootporna obuća ili barem obuća sa kvalitetnim đonom mnogo je važnija od pokušaja da se staza pređe što brže.

PR6 – Levada das 25 Fontes: voda koja izvire iz planine

Put kroz Rabaçal vodi prema laguni u koju se sa zelenog zida slivaju brojni tanki vodeni tokovi. Nisu to monumentalne količine vode, već prizor u kome čitava planina deluje kao da polako diše i ispušta izvore kroz mahovinu, paprat i tamnu stenu. Posebnu lepotu čine pogledi prema dolini Ribeira da Janela i kontrast otvorene visoravni Paul da Serra sa vlažnom šumom ispod nje.

Iako se PR6 zvanično vodi kao staza umerene težine, na njoj ima dosta stepenica, a uspon pri povratku može biti naporan. To je i jedna od najposećenijih staza na ostrvu, pa gužva na uskim delovima zahteva strpljenje. Rani polazak, voda, slojevita odeća i tempo koji omogućava razgovor bez prekomernog zadržavanja najbolja su priprema.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

Ovih pet staza ne bi trebalo posmatrati kao listu atrakcija koje samo treba „čekirati”. Svaka zahteva drugačiju vrstu pripreme i svaka pokazuje drugo lice ostrva. Na Madeiri oznaka „umerena težina” ne znači nužno lako pešačenje: dužina staze, visinska razlika, vetar, vlaga, izloženost suncu i broj stepenica često su važniji od same tehničke klasifikacije.

Pre polaska uvek treba proveriti zvaničan status staze i meteorološke uslove, jer se trase mogu zatvoriti ili ograničiti zbog odrona, požara, radova i naglih promena vremena. Potrebno je ostati na označenom putu, ne kretati samostalno, poneti vodu i hranu i planirati povratak pre mraka.

Gastronomija i vino

Madeira je i sinonim za svoje čuveno fortifikovano vino (Madeira wine), koje se proizvodi posebnim postupkom zagrevanja (estufagem), zbog čega ima izuzetno dug rok trajanja i karakterističan, pomalo karamelizovan ukus. Degustacije u vinskim podrumima Funšala, poput istorijskih Blandyʼs Wine Lodge, deo su obaveznog kulinarskog iskustva.

Lokalna kuhinja oslanja se na sveže plodove mora, a espada (crna sabljarka) sa pečenom bananom jedno je od tradicionalnih jela ostrva. Za ljubitelje vrhunske gastronomije, Funšal ima i restorane sa Michelin zvezdicama, poput Il Gallo dʼOro. Iako možda nije na nivou Michelin eksluzive, hleb sa namazom od belog luka (bolo do caco), sendvič sa prasetinom (sandes de carne vinha d’alhos) koja je bila u pacu od vina, timijana i belog luka, i njihova vrsta roštilja, sardele i prilepci (lapas) i jako dobar krompir (milho frito) treba svakako probati.

Praktične informacije za putovanje

Kada ići?

Madeira je celogodišnja destinacija zahvaljujući blagoj klimi. Letnji meseci su najtopliji i najsuvlji, dok zima donosi više padavina, posebno na severu ostrva.

Koliko vremena planirati?

Nedelju dana dovoljno je za osnovni pregled ostrva – Funšal, nekoliko levada, obilazak zapada i severa. Nešto duži boravak, od deset dana do dve nedelje, omogućava opušteniji tempo i dublje upoznavanje ostrva.

Kretanje po ostrvu

Iznajmljivanje automobila je najpraktičniji način obilaska, iako su putevi strmi i vijugavi, a vožnja zahteva više koncentracije i vremena nego što bi se očekivalo za date razdaljine. Postoji i mogućnost organizovanih džip-tura.

Zdravstveni aspekt putovanja

S obzirom na planinski teren i promenljivu nadmorsku visinu tokom pešačkih tura (pojedini vidikovci nalaze se i preko 1.500 metara nadmorske visine, poput Pico do Arieiro), osobama sa kardiovaskularnim ili respiratornim tegobama preporučuje se postepena aklimatizacija i umerenost pri planiranju napornijih staza.

Zašto Madeira zaslužuje mesto na listi želja

Madeira nudi retku kombinaciju – gustinu prirodnih lepota i kulturnog nasleđa na relativno malom prostoru, blagu klimu tokom cele godine i infrastrukturu koja podjednako pogoduje aktivnim putnicima (hiking, canyoning, ronjenje) i onima koji traže opuštajući odmor uz dobru hranu i vino. Za putnice i putnike koji cene i prirodu i udobnost, ovo atlantsko ostrvo predstavlja jednu od onih destinacija koje se retko posećuju samo jednom.

Madeira nije ostrvo koje se pamti po jednoj plaži, jednom gradu ili jednom vidikovcu. Pamti se po trenutku kada izađete iz tunela i pred vama se pojavi vodopad, po stepenicama koje nestaju u oblacima, po mirisu vlažne šume i po Atlantiku koji se vidi sa obe strane planinskog grebena. Na ovo ostrvo se možda dolazi zbog večnog proleća, ali mu se treba vratiti zato što nijedan njegov dan ne liči na prethodni.

© Privatna arhiva – Prof. dr Dikić

I da ne zaboravimo, Madeira je Ronalodovo ostrvo.

Naslovna fotografija – © Privatna arhiva – Prof. dr Dikić