Koko Šanel: Mogu da radim samo kad sam ljuta

Šanel brend je simbol moderne žene. I danas, 55 godina posle smrti Koko Šanel, njena estetika dominira ženskim ormanima i neseserima, kroz dužinu suknje, prepoznatljiv kostim, malu crnu haljinu, košulju-haljinu ili mističnu notu parfema. Duša brenda, krhka Francuskinja Gabrijela Koko Šanel bila je osoba koja „sve što vidi pretvara u modu, revoluciju, emancipaciju”, kako je napisala Izabel Fimejer u romanu Koko Šanel: Tajanstveni parfem.

Korica knjige

Tajanstveni parfem u životu Koko Šanel

Francuska književnica i novinarka Izabel Fimejer, koja se već 30 godina posvećeno bavi istraživanjem života i rada modne ikone Koko Šanel, bila je gost u Beogradu još pre nego što je njen romana Tajanstveni parfem objavljen na srpskom, u prevodu Jovane Ilić i izdanju kuće Klio. Jer Izabel Fimejer je pre ove, objavila još dve knjige: Enigma Šanel (Chanel LʼEnigme) i Šanel intimno (Chanel Intime). Izabel je nedavno bila i gost kulturnog leta u Tivtu, gde je promocija knjige Tajanstveni parfem privukla veliki broj ljubitelja mode i književnosti.

Tada je rekla da se u radu na knjigama oslanjala na arhive, ali da je pre svega želela da sretne ljude koji su lično poznavali Koko Šanel, njene rođake, prijatelje, saradnike, manekene, advokate. „Tada sam osetila da imam misiju i posetila sam sva mesta koja su bila vezana za Koko Šanel, počevši od Overnje u kojoj je provela detinjstvo.”

Ko je unuka, a ko sin-nećak modne ikone?

Tako je Izabel Fimejer upoznala Tinu, unuku Koko Šanel, ćerku njenog sestrića Andrea.

„Tokom života, Koko je Andrea zvala sin-nećak i nikada nije sasvim razotkrila da li je on njen sin ili sin njene sestre”, rekla je Izabel Fimejer, koju su istraživanja dovela do uverenja da je ipak Koko ta koja je rodila Andrea, mada je on po rođenju upisan kao sin njene godinu dana starije sestre Julije Berte.

Koko će finansijsku brigu o Andreu preuzeti tek nakon što se Julija Berta ubila u svojoj 28. godini. Iako ga je kasnije zvala svojim sinom-nećakom, Koko Šanel nije uzela Andrea kod sebe jer to sa njenim tadašnjim načinom života nije bilo moguće.

To što je Andreova ćerka Tina otvorila vrata porodičnog doma, omogućilo je Izabel Fimejer da vidi i dodirne predmete vezane za detinjstvo i ranu mladost Koko Šanel, da čuje porodične priče i tajne.

Suviše bolna istina o detinjstvu

U najranijem detinjstvu Gabrijele Šanel, rođene 1883. u Somiru, ključna figura bio je otac Albert, koji joj je i nadenuo nadimak Koko.

O tom ocu, značajnom ne zbog prisustva već zbog odsustva, Koko Šanel će u kasnijim brojnim intervjuima davati izmenjenu i znatno ulepšanu sliku. Jednostavno, javno iznošenje istine i njeno deljenje sa milionima neznanaca bilo bi suviše bolno, čak i decenijama nakon događaja.

„Ona je stvorila sliku o sebi da bi sačuvala svoju dušu”, objašnjava Izabel Fimejer.

Fimejer kaže da je Koko Šanel stvorila imperiju tako što je u svoj rad utkala svoju dečju patnju.

Gde je moja mala Koko?

Otac je po zanimanju bio ono što bismo danas nazvali trgovački putnik. Na zaprežnim kolima išao je od pijaca do vašara kroz francusku pokrajinu Overnju i prodavao košulje, korsete, kapice, potkošulje i drugu sličnu robu koju su šile majka, sestre i druge rođake i žene iz sela. Na putu bi ostajao po mesec dana, često i duže, ali kad bi se vratio kući deci je donosio sitne poklončiće.

Svoju kolekciju očevih manje-više bezvrednih poklona (držač za pera, drvena kašika, bela maramica) Koko je čuvala i skrivala kao najvrednije blago. S čežnjom je čekala da se otac vrati i izlazila duboko u žitna polja, kako bi bila prva koja će ga ugledati i čuti kako joj govori: Gde je moja mala Koko!

U pozadini tog emotivnog kontrasta (crno-belo), stajala je slika tuberkulozne majke koja neguje brojnu decu i po ceo dan pogrbljena šije ono što će muž prodavati, s vremena na vreme iskašljavajući krv.

Mnogo kasnije, milioni ljudi koji će se diviti kostimima brenda Šanel i prepoznatljivom crno-belom uzorku nalik na klasje, sa delikatnim crvenim detaljima, neće imati pojma odakle su dolutale te boje i oblici.

Sirotište, majčin zanat i očevi snovi

Majka Žana je imala 33 godine kad je umrla od tuberkuloze, a otac će ubrzo svoju malu Koko i njene dve sestre ostaviti u sirotištu u Obazinu, sa obećanjem da će brzo doći po njih. To obećanje nikada nije ispunio. Izabel Fimejer je pronašla dokument da se posle nekoliko godina udovac Šanel u drugom delu Francuske ponovo oženio, mada je Koko do kraja svog života govorila da je otac otišao u Ameriku da im obezbedi bolji život i tamo umro, zbog čega nije ni mogao da dođe po njih u sirotište.

Sličnu matricu Izabel Fimejer je uočila i u svim kasnijim vezama Koko Šanel.

Posle sirotišta, Koko i njene sestre oslanjale su se na šivenje da bi se izdržavale. Ali Koko je bila rešena da sledi velike snove svoga oca. Oprobala se kao pevačica s pesmom Ko je video Koko, zbog čega se pogrešno mislilo da je nadimak prati od tada. Nije imala poseban glas, ali je vladala scenom.

Potom, preko leta, sa sestrom radi kao devojka koja raznosi vodu banjskim gostima hotela Izvori Višija. Tu je nezadovoljna zaradom, ali i oduševljena prilikom da posmatra toalete i šešire bogatih dama.

Shutterstock.com

Muško odelo i košulja u temelju Šanel stila

Kad je izvesni Etjen Balsan pozvao Koko u Gran kafe, ona se s naporom snalazila sa etikecijom, ali „pomišlja da nikada ništa lepše nije videla”.

Nije zaljubljena u Etjena, ali kad je on odvede na svoje imanje u La Kroa Sent Luan, ona veruje da će taj novi život moći da izbriše onaj stari. I Etjen je siroče, ali je i bogati naslednik. Na imanju okuplja mnogobrojna i bučna društva, zvezde iz sveta sporta i pozorišta, i vodi mondenski, raskalašni život. Uz njih, Koko uči da jaše, da čita novine, da se ponaša za stolom, da razgovara.

Kako je njena lična kolekcija garderobe veoma skromna, ona se snalazi sa onim što joj je dostupno. U knjizi Tajanstveni parfem Izabel Fimejer piše da je Etjen bio „zapanjen i ljut kad je otkrio da je Koko isekla jedno njegovo odelo i omiljenu košulju kako bi ih preoblikovala po sopstvenom nahođenju”. U trenutku kada je Koko davala krojaču uputstva kako da prekroji Balsanovo odelo – rodio se stil Koko Šanel.

Pariz i ljubavno gnezdo u orijentalnom stilu

Balsan će finansijski pomoći da Koko pokrene svoju modistčku radnju. Ustupiće joj svoju garsonjeru u Parizu za modni atelje i pomoći će joj da nađe klijentelu u visokom društvu.

Ipak mu je laknulo kad je između njegove ljubavnice Koko i njegovog najboljeg prijatelja Artura Kapela zvanog Boj buknula ljubav. Balsan nije bio čovek za duge veze. Ostao je prijatelj sa Koko i Bojom sve vreme njihove ljubavi. „A to je bila ljubav na prvi pogled”, pričaće kasnije Koko.

Boj će Koko odvesti u Pariz, gde će njegov stan, besprekorno namešten u orijentalnom stilu, postati njihovo gnezdo. I Boj je video dobru poslovnu priliku u modnom biznisu i uložio je u Šanel modu, a na njegovu inicijativu Koko je 1910. otvorila butik u Rue Cambon, koja će postati kultna adresa u istoriji mode. Koko je prihvatila novac pod uslovom da sve vrati.

Ljubav kao inspiracija za rad

Njena veza sa Bojom je javna, svuda idu zajedno i svi znaju da žive zajedno, ali venčanje se ne pominje.

Ambiciozan i željan priznanja, Boj zbog posla često putuje između Pariza i Londona, pa u Afriku, SAD i Aziju. Boj je biznismen, sportista, a potom i oficir za vezu tokm Prvog svetskog rata. Koko ga dočekuje s ushićenjem i ispraća bez straha jer oseća da je voljena. On je podstiče u njenim poslovima i ona predano radi. Posle samoubistva sestre Julije Berte utehu nalazi u indijskoj filozofiji i ideji reinkarnacije, u šta je uvodi Boj.

Uz njegovu podršku otvara još jedan butik u Dovilu, a već sledeće godine i butik u Bijaricu. Zapošljava više stotina krojačica i 1916. uspeva da Boju vrati uloženi novac. Njeni modeli sinhronizovani su sa ženskom emancipacijom koja eksplodira prvih ratnih godina. Ona skraćuje suknju, potpuno izbacuje korsete, daje prednost pokretu i lagodnosti. Počinje da koristi žersej, koji se do tada koristio samo za izradu muškog donjeg veša. Njena revolucionarna košulja-haljina sa V-izrezom osvanuće 1916. na stranama američkog časopisa Harperʼs Bazaar.

Ljubav zasnovana na obostranoj slobodi i njen epilog

Sledeće, 1917. godine, dok se sprema da ide u operu, pred ogledalom će sama sebi odseći dugačku pletenicu i oblikovati kratku, takozvanu garson frizuru. Njena i Bojova veza zasniva se na obostranoj slobodi, ali on sad sve više vremena provodi u Londonu, vođen svojim političkim ambicijama.

Koko sama provodi leto u Parizu. Majstorski upravlja poslovima i ide na sve važne društvene događaje, na kojima odiše samopouzdanjem koje je čini neodoljivom. Na jednoj od tih večera će i saznati da se Boj u Londonu oženio. Lordovom ćerkom. I posle toga ostaće s Bojom u strasnoj povremenoj vezi, sve dok on ne pogine u saobraćajnoj nesreći, kad se od nje vraćao kući, u vreme kad mu je žena bila trudna s drugim detetom.

Istina o periodu Drugog svetskog rata

Knjiga Tajanstveni parfem dalje prati uspon Koko Šanel između dva svetska rata, otkrivajući njene privatne drame koje je nisu sprečile da uporno gradi svoju poslovnu imperiju i svoj nepogrešiv stil.

Jedan od ključnih perioda u životu i radu Koko Šanel bio je Drugi svetski rat, kaže Izabel Fimejer. O tome sprema posebnu knjigu jer, kako kaže, nije htela ovaj psihološki i emotivni portret da optereti dokumentima. Njen zaključak je ipak jasan: optužbe na račun Koko Šanel da je tokom nemačke okupacije Pariza sarađivala sa fašistima – nemaju osnova.

U Tajanstvenom parfemu Izabel Fimejer akcenat stavlja na onu ličnu stranu globalne ikone stila, koja je uspevala da žene učini slobodnim, a istovremeno ženstvenim i misterioznim. I danas, 55 godina posle smrti Koko Šanel, njen logo, dva ukrštena slova C, podjednako je simbol mode i slobode. Taj logo, za koji Fimejer kaže da ga je Koko smislila sećajući se vitraža u crkvi u Obazinu, prvi put se pojavio na njenom parfemu broj 5, koji je promovisan 5. maja 1921; ni to nije bilo slučajno, jer je pet bio njen srećan broj.

Shutterstock.com