Kovid krizu rešili vizionari – bračni par Šahin-Tureči

Koliko su dr Šahin i dr Tureči bili posvećeni eksperimentalnom radu govori anegdota da su se na dan venčanja, nakon ceremonije, vratili u laboratoriju

U trenutku kada je u svetu obolelo više od 86 miliona ljudi, a umrlo blizu dva miliona, SAD je kupila 100 miliona doza Fajzerove (Pfizer) vakcine za oko 330 miliona stanovnika, dok je EU kupila 200 miliona doza za 450 miliona ljudi. Reč je o vakcini koju je napravio dr Ugur Šahin, potomak turskog imigranta u Nemačkoj.

Doktor Šahin rođen je pre 55 godina u Iskenderunu, u Turskoj. Imao je četiri godine, kada se s porodicom preselio u Keln, gde su njegovi roditelji dobili posao u fabrici Ford. Odrastao je sa željom da bude lekar, što je i postao na prestižnom Univerzitetu u Kelnu. Doktorirao je 1993. godine radeći imunoterapiju na ćelijama tumora.

Sa prvom firmom Ganimed zaradili su 1,4 milijarde dolara 2016. godine, da bi prodajom akcija Bionteka dostigli tržišnu vrednost od preko 21 milijarde dolara, što ih je učinilo najbogatijim parom u Nemačkoj

Rano u karijeri upoznao je dr Ozlem Tureči. Iako ona nije želela da bude lekar, već monahinja, završila je medicinu i postala doktor. I dr Tureči, dve godine mlađa od njega, potiče iz porodice turskih imigranata. Njen otac bio je lekar, a doselili su se u Nemačku iz Istanbula.

Koliko su dr Šahin i dr Tureči bili posvećeni eksperimentalnom radu govori anegdota da su se na dan venčanja, nakon ceremonije, vratili u laboratoriju. Naučnički elan odveo ih je na Univerzitet u Cirihu, gde je dr Šahin radio u laboratoriji Rolfa Zinkernagela, koji je 1996. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Doktor Šahin rođen je pre 55 godina u Iskenderunu, u Turskoj. Imao je četiri godine kada se sa porodicom preselio u Keln, gde su njegovi roditelji dobili posao u fabrici Ford

Međutim, njihove ambicije nisu bile vezane samo za laboratoriju, već su želeli da imaju svoju kompaniju za lekove. I uspeli su! Godine 2001. osnovali su kompaniju Ganimed Pharmaceuticals, koja je razvila lekove za lečenje raka koristeći monoklonska antitela.

Nakon toga, osnovali su novu kompaniju – Biontek (BioNTech), jer su želeli da iskoriste nove tehnologije, uključujući messenger RNA (informaciona RNK), za lečenje raka. Kompanija je prikupila stotine miliona dolara i sada zapošljava više od 1.800 ljudi, u svojim kancelarijama u Berlinu, drugim nemačkim gradovima i Kembridžu (Masačusets). Prošle godine, Fondacija Bil i Melinda Gejts uložila je 55 miliona dolara za finansiranje rada na lečnju HIV-a i tuberkuloze.

Sa prvom firmom Ganimed zaradili su 1,4 milijarde dolara 2016. godine, da bi prodajom akcija Bionteka dostigli tržišnu vrednost od preko 21 milijarde dolara, što ih je učinilo najbogatijim parom u Nemačkoj

Godine 2018. Biontek je započeo partnerstvo sa kompanijom Fajzer, ali tek je saradnja sa Albertom Burlom, direktorom Fajzera, doživela potpun uspeh, lansiranjem prve vakcine protiv kovida-19. Skeptici nisu verovali da će jedan Grk i Turčin postati toliko bliski i da će razviti vakcinu. Skoro da su priželjkivali njihov neuspeh.

Neke je sve to podsetilo na sukob Pastera i Koha koji su, osim što su postavili temelje mikrobiologije, bili veliki suparnici. Tako, dok je Koh izolovao bakterije koje izazivaju antraks, tuberkulozu i koleru, Paster je pronašao vakcine za besnilo, koleru i antraks. Njihovi napori nisu bili vođeni samo istraživačkim zanosom, već i ljubomornim ženama koje su bile u ulozi navijačica.

Možda je zato uloga supruge dr Šahina tim veća, jer ona nije samo naučnik, već i uspešni direktor kompanije koju su osnovali. Tako su sa prvom firmom Ganimed zaradili 1,4 milijarde dolara 2016. godine, da bi prodajom akcija Bionteka dostigli tržišnu vrednost od preko 21 milijarde dolara, što ih je učinilo najbogatijim parom u Nemačkoj.

Zahvaljujući bračnom paru Šahin–Tureči, migrantsko pitanje koje izaziva samo kontroverze dobilo je novu dimenziju; čak su i desničari u nemačkom parlamentu aplaudirali Nemačkoj kao zemlji „imigracije, tržišne ekonomije i otvorenog društva”. Dr Šahin i dr Tureči sve su proslavili ispijanjem turskog čaja, a čovečanstvo bi moglo da ih nagradi Nobelovom nagradom.

Možda je Mustafina nagrada, dvogodišnja iranska nagrada za uspešne muslimane u nauci i tehnologiji, koju je dr Šahin dobio 2019. godine, samo prva u nizu.

Ipak, meni je najupečatljiviji lik dr Šahina. Gledajući fotografije iz različitih perioda njegovog života, najuočljivije su iskrice u očima čoveka koji je znao šta hoće.